Era Ojdanić uz pesmu i svirku Radoja Mitrovića Barajevca: Prvi pesmičci mršavka sa Ibarske

"Prohujala mladost, ali život nije, u srcu se i sad želja krije,

Preporučujemo

da zavolim, opet bih da ruke pružim i ne kažem dokle ću da ljubim.

Kako žene da ostavim, kako da se smirim,

kako zbogom ljubavi da kažem, oženjen sam kao momak živim.

Dok mogu da volim i da budem voljen, ljubiću i neću da se smirim,

koristiću život, jer on kratko traje, oženjen sam kao momak živim.

Da ostavim žene, zaboravim ljubav, sve trenutke iz života moga,

pokuš'o sam davno to ja da učinim, al' ne mogu protiv srca svoga."

(Radoje Mitrović Barajevac - Mirjana Bukovčić Trišić)

Ima Era bombastičnijh i izvikanijih hitova od ovog. Ipak, "Oženjen sam kao momak živim" je jedina pesma koja prati Eru tokom čitave karijere.

- Nastala je 1975. u motelu "Era" (tadašnjoj "Čergi"). Tekst je napisala Mirjana Bukovčić Trišić, prelepa i nadahnuta pesnikinja, prvi Barajevčev tekstopisac. Barajevac je uzeo tekst i rekao: "Ovo je za Erčića".

- Tada su me zvali Erčić zato što sam bio mršav, suvonjav, džigljav, sav nikakav, ali vredan i uporan sačuvaj bože. Navežbasmo u "Čergi", snimismo je za par dana i, eto, produžismo život i sebi i pesmi. Postala je i ostala dožvotni hit. Dok je srpskog naroda i veselja, pevaće se "Oženjen sam kao momak živim" - veli Era s ponosom.

- Snimili smo je u "Petici" u Kneza Miloša, objavili za Diskos, specijalizovanu diskografsku kuću za narodnjake, čiji sam ekskluzivac bio 15 godina. Sećam se i omota te ploče: slikao sam se u nekoj šarenoj košulji sa razvučenom harmonikom, pored neke žalosne vrbe u Lipovici. Slikao me čuveni Munja, on počinjao kao fotograf, a ja kao pevač.

"Oženjen sam kao momak živim" podigla je Eru u jednog od najtraženijih svadbarskih i vašarskih pevača.

- Sećam se, Petrovdan je bio, a ja pevam vašar u Obrenovcu. Petnaest šatri najjačih ugostitelja tog doba i kreće borba ko će da dođe do mene. Ja mlad, pun snage, orkestar dobar, ozvučenje dobro, a imam hit koji ubija.

- Pevam pod jednom šatrom, izađem na pauzu i čujem: pod jednom šatrom se zavrašava "Oženjen sam kao momak živim", pod drugom tek počinje, pod trećom se peva sredina pesme, a kod mene ludilo u glavi, kao da se mešaju stanice.

Lipovica i Ibarska magistrala su Erino muzičko porodilište, a legendarni Radoje Mitrović Barajevac i Doca Ivanković Erini muzički roditelji.

- Dali su mi i dušu i srce, poštujem im i kosti u grobu. Stvorili su me i podigli u ovo što sam danas, a mislim da će i moja deca i familija poštovati njihova dela. Na kraju krajeva, obogatili su svojim pesmama i Muzičku apoteku i pomogli da postane srpski radijski brend u narodnoj muzici.

Printskrin: Youtube/Diskos Official, Foto: Pixabay

- Kad sam prvi put sebe čuo na radiju, nisam imao ni bicikl, a imao sam ploču. Krenem iz Stepojevca za Beograd, ulazim u Lastin autobus, a sa Radio Valjevu kreće moj prvenac. Imao sam utisak da mi je kosa podigla onu beretku na glavi.

U periodu od 1973. do 1977. snimio je Era sedam singlova (14 pesama) sa Radojem Mitrovićem Barajevcem: "Morali smo da se rastanemo", "Voleo sam jednu ženu", "Nemoj da me tražiš", "U trenutku bola", "Suze bi nas potopile", "Oprosti mi zbog neverstva", "Oženjen sam kao momak živim", "Otišla si u svitanje zore", "Ranjeno je srce moje", "Srešćemo se nekad u životu", "Kakav otac, takav sin", "Najdraži dan mog života", "U šali sam ljubio", "Zavolećeš snaju majko". 1985. snimio je Era i dve pesme ("Ko se ženi na brzinu", "Jagnje moje, jagnje belo") na kompilacijskom albumu Radoja Mitrovića Barajevca.

- Ima u tim pesmama i mnogo toga autobiografskog. "Spavala si na grudima mojim" posvećena je jednoj studentkinji prava, lepotici sveta smrtno zaljubljenoj u mene. Obišao sam celu zemaljsku kuglu, pevao svuda gde naši ljudi žive i rade, a onda sam morao da sviram i na njenoj svadbi.

Gleda Era sa nevericom i nostalgijom omote svojih prvih ploča sa Radojem Barajevcem. Svaka koska na njemu se vidi, kao da mesec dana nije jeo, kao da je pobegao iz koncentracionog logora.

- Ispio me noćni život, pevanje i žene. Samo kost i koža, kao da umirem od gladi. Ovo samo majka može da voli, strašno. Doduše, bile su to i moje najplodnije godine, kada sam snimao i po tri singlice godišnje. Jedna pesma s jedne strane, druga pesma s druge strane, pa se trudimo Barajevac i ja da obe pesme budu dobre. Odabiramo tekstove, vežbamo, živimo danima i noćima dok je ne stavimo na ploču.

- Kad pogledam sve te moje singlice i albume, vidim koliko sam rada i vremena potrošio za nešto čime će se ponositi i moji unuci i čukun-čukun unuci. Mojih pola veka stoji na tim pločama.

(Goran Milošević)