Milija Milić, majstor trube i višestruki šampion Guče: Od Moravca do Mocarta (PLEJLISTA)

"Što mi nije da umijem lice hladnom vodom sa našega vrela,

Preporučujemo

i da ljubim čobanicu mladu što je kose niz leđa rasplela.

Sve bi moje srce htelo, al' godine brzo lete,

prošaraše sede kose, gde ste moje dvadesete.

Što ne mogu u ponoćnoj rosi da zamrsim mirisne uvojke,

i da pesmom zora kada rudi iz sna budim najlepše devojke.

Što ne mogu kao što sam znao da kroz tuđe bašte pravim staze,

i da noću obilazim sela kuda momci sada ne prolaze."

(Časlav Đoković - Novica Trifunović)

- Ja sam dete sa sela, rođen sam u selu, živim u selu, volim selo, pevam o selu. Moje selo Svojdrug kod Bajine Bašte, s ove strane Drine, pruža mi sve drago. Tu sam zavoleo i prve pesme, tu sam sa pet godina zasvirao frulu. Kad sam krenuo u školu, upoznao sam nastavnika koji je svirao sve instrumente. Zapazio me i pružio šansu da zasviram u folklornoj sekciji - priča Milija Milić, majstor trube i višestruki šampion Guče.

- U selima oko Drine i Bajine Bašte, skoro svako selo imalo je trubački orkestar. Skoro sva veselja u mom kraju svirali su trubači. Iskreno, ja sam kao dete više voleo zvuk harmonike, sve dok na radiju nisam čuo Miroslava Matušića uz Krnjevčevu harmoniku. Tada sam shvatio koliko truba može lepo da ide i uz harmoniku.

Ostalo je samo da se dođe do prve trube. U nedostatku instrumenta Milija se poslužio "priručnim" sredstvima.

- Bio sam nestrpljiv, pa uzmem onu nategu kojom se pretače rakija, odsečem do pola, pregradim, zasviram i proizvedem neke tonove. Otac to primeti, pa mi kupi neku polovnu trubu, ubrzo i novu. Moj stric formira orkestar u mom selu, i tako kretoh na prve tezge, svadbe i ispraćaje.

Milija je mnogo ulagao u svoje opismenjavanje. Savladao je časove kod etnomuzikologa, upijao teoriju muzike: nastanak tona, notno pismo, dinamika, intervali, lestvica, harmonija, ornamentika.

- Ja sam praktično savladao teorju muzike od redovnih profesora sa Muzičke akademije. U stvari, ja sam na privatnim časovima izvukao samo ono što mi treba, da se muzički opismenim a da ne gubim vreme na akademiji.

Zagrmeo je Milija uz svoju trubu i kao pevač. Snimio je stotinak pevačkih ostvarenja na nekoliko studijskih albuma. Krajem devedesetih na Bontonu, najsušanijem narodnjačkom radiju u Beogradu, puštao sam taj prodorni gorski glas: "Otišla je Danijela", "Gde ste moje dvadesete", "Na livadi jedna trešnja stara", "Plava mačka crni mačak", "Hajde Jovo, hajde Jovane", "Ti se uda, ja se ne oženih", "Bolje da mi zavide nego da me žale", "Sa Jelice", "Oj Milice"...

Sećam se, dok je na radiju išla jedna od ovih pesama, javlja se slušalac i pita: "Ko peva ovu pesmu?" Ja kažem - Milija Milić. "A ko svira ovu trubu?" Ja kažem - Milija Milić. "Pa, kako može odjedno da peva i svira trubu?"

- Taj slušalac je verovatno mislio da ja sviram tri trube odjednom i pevam. Naravno, ogroman broj slušalaca ne zna kako se snimaju pesme, naročito danas sa ovakvim tehničkim uslovima. Nekad se, doduše, i u studiju snimalo uživo. Sad je to podeljeno u etape. Prvo se nasnimi matrica sa foršpilima i melodijom, a onda uđeš u studio i pevaš sa slušalicama. Dešava se u zadnje vreme da ne moram da ponavljam refrene i foršpile. Dovoljno je jednom, a tonac će sve da zakrpi.

Kao višestruki šampion Guče upisao se u carstvo besmrtnih majstora trube. Kao pevač napadačkog stila otvorio je ciklus pesama o Danijeli.

- Kao pevač sam stekao ime pesmom "Otišla je Danijela". Ja sam je snimio sa trubačima, a posle mene doživela je desetine verzija. "Danijela" je, baš kao što tekst kaže, prava pobegulja. U međuvremenu je otišla, pobegla, razvela se i vratila mnogima. Jedino znam da nikad neće umreti. Ispade da je "Danijela" moja lična karta koja je istekla.

- Kad je došlo vreme digitalizacije, snimio sam "Gde ste moje dvadesete", moju pevaćku ličnu kartu 21. veka. Na trubi sviram sve živo, a pevam uglavnom dvojke, to je moj teren.

Milijina truba je nešto posebno, redak spoj talenta i svakodnevnog usavršavanja, od "Užičkog" i "Moravca" do Mocarta.

- Sa Jovanom Maljokovićem i njegovim "Balkan bendom" ostvario sam izuzetnu saradnju. Svirali smo tradicionalne motive sa modernim harmonijama, sa prizvukom klasike i džeza. Približili smo našu muziku Evropi i svetu, punili sale u Nemačkoj, Austriji, Holandiji, Francuskoj. Ponosan sam na taj deo moje karijere.

Milija Milić Printskrin: Youtube/SVRATI U ZAVICAJ - TV DUGA PLUS

Osvojio je Milija i tri zlatne trube u Guči: '89, '90, i '98.

- Moje ime je upisano zlatnim slovima na spomen ploči u Guči. Dovoljno za moje skromne ambicije. Treba i trubu i Guču prepustiti mlađim naraštajima

Milija je onarodio desetine izvornih i novokomponovanih pesama, i svojom trubom i svojim pevanjem. Svojim načinom donošenja prilično je pogospodio pojam i vizuru trubača.

- Prve pesme koje sam naučio potiču upravo sa seoskih komišanja i prela. "Tri livade nigde lada nema", čuo sam od raspevanih seljaka koji se vraćaju sa njive. To su pesme koje su pevale i muške i ženske izvorne grupe, pevale da razgale svoju dušu i dušu onih koji šlušaju.

- I ja sam svoju dušu preko trube predavao publici, nikad ne razmišljajući da li će biti bakšiša i koliko. Ne podnosim navalentne kolege koji sviraju samo da bi izvukli bakšiš, pa poturaju onu trubu i sa jedne i sa druge strane, i spreda i otpozadi.

(Goran Milošević)