Rade Petrović, u senci svojih hitova: Ja sam stara čekalica (PLEJLISTA)

"Kud se žuriš hej živote, stani malo kad te molim,

Preporučujemo

što odnosiš moju mladost kad znaš da je silno volim.

Ti prolaziš i odnosiš ljubav, sreću i veselje,

stani malo hej živote da ispunim svoje želje.

Kad se samo jednom živi, što se žuriš hej zivote,

žao mi je da ne vidim u prirodi sve lepote.

Kad bi mog'o da sačekaš da godina koja prođe,

da proživim u mladosti da mi starost još ne dođe."

(Ilija Spasojević - Ratomir Ivanović Šanko)

- Sećam se, kad smo snimali "Kud se žuriš hej živote", moj kompozitor Ilija Spasojević zove Bucu Jovanovića da u studiju svira drugu harmoniku. Buca poče sumnjivo da vrti glavom i reče da neće da se muči zbog dve, tri hiljade prodatih ploča. Ilija je ubrzo našao drugu harmoniku, svog sina Slobodana, okupio ansambl, i snimimo pesmu. Nisam bio zadovoljan kako sam je otpevao, bilo je to malo "posnije" pevanje. Kad sam malo sazreo, 12 godina kasnije, presnimio sam je, onako malo "mrsnije" - priča Rade Petrović, narodnjački klasik i okoreli dvojkaš.

- "Kud se žuriš hej živote" je moj prvi hit i pesma koja me najduže prati, tačno 50 godina, zasad. Otvorila mi je mnoga vrata, iako sam ja kratkih ruku i nikakav laktaroš. Doduše, i PGP se žestoko ogrešio o mene. Naštampali su pet hiljada, pa brzo prodali. Kad su osetili da je pesma hit, doštampavali su nekoliko puta.

I velikom Safetu svidela se pesma "Kud se zuriš hej živote", pa je početkom ovog veka presnimio u etno-džez fazonu!?

- Safet je obožavao "Kud se žuriš", pevao je na nastupima. Bilo mi drago da takv pevač uvrsti moj hit u svoj repertoar. Ali, kad sam čuo tako presnimljenu verziju, nisam prepoznao ni Safeta ni pesmu. Mislim da je Safet hteo da bude moderan, al' mu nije pošlo za rukom. Ja se držim svog stila i ne otimam se za pesmu po svaku cenu. Ja sam prvi dobio "Preskočiću tarabu i jarak". Kad sam je sažvakao, Šaban kaže "daj da je ja odgudim". Sa zadovoljstvom sam je prepustio Šabanu.

I svoj drugi večiti hit, legendarnu "Pastiricu", snimio je dvaput i produžio joj vek.

- Damjan Babić, Direktor Fesivala jugoslovenske narodne muzike u Parizu, protežirao je svoje pevače iz Sarajeva i Diskotona, i najlakše mu bilo da skine nekog iz Beograda. Tražio je da budem skinut sa liste učesnika. Usledio je oštar odgovor čelnika PGP-a Miće Đorđevića i Vojkana Đonovića: "Ako ne ide Rade, ne idu Šaban i Lepa".

- Na Festivalu u Parizu 1975. godine pevao sam danas već legendarnu "Pastiricu". Pesma je prošla potpuno nezapaženo. Na samom festivalu otekao mi zub, pa mi Mira Bajraktarević držala obloge sve do izlaska na pozornicu. U studiju sam je snimio sa ansamblom Ace Stepića, koji je tada bio izuzetno popularan, ali nije specijalsta za šumadijsku pesmu.

- I "Pastiricu" sam presnimio 12 godina kasnije. Rade Vučković, koji je radio taj album, reče mi: "Šta će ti na novom albumu stara pesma koja nije prošla?" Ja sam čvrsto verovao u "Pastiricu", bila je jedini hit na tom albumu iz '87. I sad tvrdim, da je nisam presnimio uz svirku Tomice Miljića, ostala bi pesma lokalnog značaja.

Rade Petrović je pevačina, a antizvezda, jedan od najboljih pevača narodnjačke ćirilice. I lošiji pevači postali bi velike zvezde sa samo jednim od Radetovih hitova: "Kud se žuriš hej živote", "Pastirica", "Šumadijo, ko bi tebe ostavio", "Spavaj majko i ne čekaj sina", "Lepa ženo, moj životni druže", "Ja sam seljak veseljak", "Dobro doš'o mili sine", "Gde će kruška da padne, nego ispod kruške"...

- Prosto, nisam rođen da budem zvezda. Naivno sam verovao da je za uspeh dovoljno to što dobro pevam i imam dobre pesme. Ne znam da se prodam, a možda mi je falio i neki bombasti estradni nadimak. Buca me zvao "Grba", a drugari sa fudbala su me zvali "Rende". Kad trener vikne sa klupe "Rende", to je značilo da lopta može da prođe, ali igrač nikako.

- Gostujući jednom prilikom u Frankfurtu, zvoni telefon u restoranu. Javlja se gazda, a sa druge strane neko ljubazno kaže: "Da li mogu čuti tog Jajcaru?" Gazda u čudu, pita muzičare ima li ovde neki Jajcara. Ja se javljam, malo postiđen, i objašnjavam da mi je to nadimak drugara iz mladosti. Šišali se na ćelavo, a moja glava bila izrazito jajasta. I pored toliko nadimaka, ja i na estradi ostadoh ono što jesam - Rade Petrović.

Printskrin: Youtube/Diskos Official, Youtube/PGP RTS - Zvanični Kanal, Foto: Pixabay

Radetove pesme se pevaju i presnimavaju: "Šumadijo, ko bi tebe ostavio" presnimio je Era, "Kud se žuriš, hej živote" Safet, "Spavaj majko i ne čekaj sina" Tozovac, "Pastiricu" Ljuba Lukić za arhivu Radio Beograda.

- Zamislite mene da ja pevam neku pesmu iz repertoara Arsena Dedića ili Safetovu "Hanku". Otvoreno sam rekao Eri: "Ništa meni nisi naškodio, nego si sebe srozao, pokazao si kako se ne peva". Dešavalo se da Era peva "Šumadijo, ko bi tebe ostavio" u mom prisustvu, na istom koncertu. Izađe pre mene, otpeva je, a onda izađem ja i kažem publici: "Jeste čuli Eru kako peva? E, sad ću ja da vam otpevam onako kako treba da se peva".

I danas, u svojoj osamdesetoj, peva Rade iz istih tonaliteta kao i pre pola veka, svakom pevaču sme na crtu. Ne priznaje penziju, iako je uživa petnaestak godina.

- Ja sam stara čekalica. Dobio sam status estradnog umetnika u sedamdeset šestoj godini, a ja otišao u starosnu penziju sa 46 godina pevačkog staža! Zalepio sam ga na zid, da vidi moja unuka da je i deda bio "nešto".

- U stvari, sva ta priznanja su pepeo i dim. Putovao sam sa Šekularcem na Vukovim danima po Australiji. U jednom trenutku reče mi Šeki: "Rade, vidim da te tapšu po ramenu. I mene su tapšali kada mi je Juventus davao blanko ček, a Tito se pitao ko će da zabavi narod ako odem. I tebe tapšu i kažu dobro pevaš, a ti nisi tamo gde treba da budeš".

(Goran Milošević)