Beki Bekić, 40 godina u diskografiji: Više sam zaradio na osmeh nego na hitove (PLEJLISTA)

" Ovo je prvo proleće bez tebe, a mislio sam srušiće se svet,

Preporučujemo

prolećno mi sunce topi led sa srca, u mojoj bašti cveta prvi cvet.

Opet će s juga da se vrate laste, opet će sunce zori da se javlja,

rana će možda sutra da zaraste, al' sve što boli ožiljak ostavlja.

Druge me ruke zagrliše nežno, al' tvojih ruku još osećam trag,

možda ni tvom srcu neće biti lako, jer bio sam ti, bio sam ti drag.

Ako se kaješ dođi mi na grudi, u mome srcu bićeš dragi gost,

možda ćemo tada prave reći naći, da među nama ne srušimo most."

(Dragan Aleksandrić - Radmila Babić)

"Sve što boli ožiljak ostavlja" je pesma sa Bekijevog prvog albuma iz 1985. Nije dostigla svoj vrh u smislu slušanosti, a deluje tako smirujuće, baš kao Bekijev blaženi osmeh.

- Ta pesma mi je posebno draga. Snimao sam je dok sam studirao Višu ugostiteljsku i stanovao u "Studenjaku". Pružila mi se prilika da zapevam u "Radničkom", stecištu gospode i pravih umetnika. Ekipa iz orkestra "Romalen" odmah me baci u vatru, a ja znao nekoliko pesama. Tu sam upoznao i Šabana i mog najplodnijeg kompozitora Dragana Aleksandrića - priča Beki Bekić, posle prvih 40 godina u diskografiji.

- Otpevao sam "Sve što boli" uživo na "Hit paradi" i treba da dođem u studio da je snimim za ploču. Ja usput svratim do "Radničkog" da se pohvalim ekipi da idem na snimanje prvog albuma. Iznenada, priđe mi neko i pukne me pesnicom ispod oka. Aleksandrić dolazi po mene autom i vozi me u "Peticu" na snimanje. Muzičari u čudu, ja sa flasterom ispod oka ulazim u studio i pevam pesmu "Sve što boli ožiljak ostavlja". I novinari su saznali za taj beleg sudbine, upitaše me šta bih uradio kad bih sreo tog čoveka. Pružio bih mu ruku, rekao neka si ti živ i zdrav, moglo je svašta da bude, ja sam zaboravio i oprostio.

Odrastajući u Gusinju sa još jedanaestoro braće i sestara, shvatio je koliko je sirotinja lepa i inspirativna ako imaš s kim da je sirotuješ.

- Moji roditelji su nepismeni, a mudri i čestiti ljudi. Napisao sam im posvetu u vidu pesme, baš onako kako sam mnogo puta čuo iz njihovih usta: "Budi pošten, budi dobar čovek sine moj, čuvaj braću, sestre svoje, poštuj tuđi znoj". Tako je nastao i "Alipašin izvor", moja stihovana autobiografija. Stao sam ispred vode što izvire iz kamena, ide u reku i uliva se u jezero. Tom raju u kome sam odrastao posvetio sam pesmu.

- Naučio sam od roditelja da gajim poseban odnos prema komšijama, bukvalno bratsku i sestrinsku ljubav. Govorili su mi: "Čuvaj komšiju i komšinicu, to je tvoja sestra i tvoj brat". I sad kad se sretnem sa komšinicama iz Gusinja, one dovedu sboju decu i kažu: "Ovo je tvoj ujak".

U diskografiji je od 1981, od singlice sa Novicom Negovanovićem. Usledilo je nekoliko albuma sa Draganom Aleksanrićem i nekoliko pesama sa težinom evergrina: "Daj reci da", "Sve što boli ožiljak ostavlja", "Žute ruže". Ipak, prelomna pesma za Bekijevu karijeru je "Marama šarena" iz 1991.

- Snimio sam "Maramu" baš u nevreme, na početku ratnih sukoba u bivšoj Jugi. Reče mi Raka Đokić da je skinemo, da ne pokvari ploču, nije vreme zbog "zelenih" i svih drugih marama. Dođem kući i pustim celu kasetu mojoj ženi koja nema veze sa muzikom, antisluhista. Žena presluša i primeti da nedostaje jedna pesma, i to ona najbolja. Prelomio sam i rešio da "Maramu" stavim na CD, pa šta bude. Tada sam shvatio da i ženu ponekad valja poslušati.

- Slušao sam i maestra Dragana Aleksandrića. Govorio mi je da nikad ne okrenem leđa muzici, da sve upijam, pa makar bilo najgore pevanje i sviranje, može da mu izađe nešto dobro, a ti to zapamtiš i iskoristiš. Na kraju krajeva, kad sam snimao moj prvi album, Dragan Aleksandrić mi predloži da na omot stavim svoj nadimak koji me prati još iz detinjstva, da me ljudi bolje zapamte. U tom trenutku ulazi Aleksandrićeva žena i viče: "O Bekiću, stigao si".

Beki Bekić Printskrin: Youtube/PGP RTS - Zvanični Kanal

Tako je Behljulj (mirisni cvet) Behljuljević postao i ostao Beki Bekić, tako je razbijena neistina da mu je Šaban dao estradno ime.

Skoro sve što je snimao posle prvih LP-ija, sam je sebi komponovao. Desetine večitih pesama Beki je komponovao i za svoje kolege: "Mostovi na Morači" (Nešo Lutovac), "Anđeoska vrata" (Šaban Šaulić), "Prsten za uspomenu" (Nada Topčagić), "Koliko se tuge skupilo u meni" (Šikica), "Dolaze nam bolji dani" (Dragana Mirković)...

- I "Čubura" je bila napisana i komponovana za Šabana. To je moja životna priča koju je u stihove pretočio Rade Vučković. Šaban je insistirao da je otpeva u dvojci, a ja sam želeo da muzika prati njegovo pevanje. Sneža je pevajući drugi glas plakala, uz Tutunov aranžman. Znao sam još na snimanju da sam otpevao nešto večito.

Zakucao je Beki u večnost i: "Ti ne traži sreću u meni", "Kako decu da delimo", "Zlatija", "Sokolica", "Konja vrana i sat zlatni", "Otac"... Ima nešto trajnije i od Bekijevih hitova, to je Bekijev osmeh.

- Više sam zaradio na osmeh nego na hitove. Osmehom sam usrećio i ženska i muška srca. Ako se pojavim zadovoljan, pozitivan, srećan, onda na neki način usrećim i druge. Naravno, ni u mom životu nije sve snešno, ja možda i plačem osmehom. Zato me prijatelji upitaše: "Čekaj, je l' ti plačeš, il' se smeješ?" Moj osmeh je razoružao mnoge, pa i moju sujetu. Teško je pobediti sujetu. Ja to uspevam tako što nisam opterećen uspehom drugog čoveka. Radujem se svačijem uspehu, jer ako je Bog njemu dao, daće možda i meni.

(Goran Milošević)