Dragan Aleksandrić, zapisano u vremenu: Otvarao sam pravce i zatvarao ih nekim novim pravcima

- Odbijam gostovanja u medijima, često ne vidim razlog i povod. Naravno, imam svoje mišljenje o aktuelnom muzičko-estradnom trenutku, o radio i tv emisijama. Mnogi pljuju po najgledanijim emisijama, ja se uzdržavam jer teško je biti realan - priča Dragan Aleksandrić, nepresušni stvaralac lepe narodne muzike.

Preporučujemo

- Ne volim emisije pune tenzije i skandala, a narod kaže stomak nema prozore. E sad, dokle se ofirati, čuvaš sebe, čuvaš porodicu, čuvaš neki nivo, od nečega se kriješ, a ja ne znam da glumim. Samo, nemoj da mi namećeš šta ću da kažem. Ja sam možda najiskreniji u svojim pesmama, i teško ih je pojašnjavati.

Sve je manje Aleksandrića na televiziji, a sve više u stručnim žirijima stotina festivala širom Srbije i sveta.

- U finalima nekh najnovijh festivala ima 90 posto harmonike, čak i tamo gde joj nije bilo mesto. To je svakako dobro za muziku kojoj sam posvetio vek, pa što bih onda bio brutalan po svemu što je novo. S druge strane, to ne znači da treba da skidam deset novih pesama dnevno da bih i ja bio u trendu.

- Imam kreativnijih poslova: otkrivam nove teme, tekstove i tekstopisce, komponujem nova kola a da ne pipnem harmoniku, pišem aranžmane, pružam priliku mladim pevačima. Posle 60 godina koliko živim sa muzikom, ja i dan-danas komponujem makar jednu pesmu dnevno. Ja pesmu ne pravim, ja je komponujem. Nek je i loša, nek je i nakaradna, ali to je moj način da zaradim onu obaveznu jutarnju kafu i doručak. Ne prihvatam penziju koja se svodi na park i šah.

Dobar tekst je temelj dobre pesme. I pored vrhunskih tekstopisaca (Radmila Babić, Radmila Mudrinić, Ruždija Krupa, Miodrag Ž. ilić, Mlađa Nikolić, Zoran Matić, Srđan Jovanović, Mila Janković, Mladen Vuković), nova pera su uvek dobro došla u Aleksandrićevo jato.

- Ja svaki dan jurim moje i stare i nove saradnike da prate trendove i otkrvaju nove teme. Nije tačno da je sve ispevano, to mogu da kažu samo plagijatori. Ako pišeš isključivo o Moravi, pa stanite ljudi, nemojte više, ima hiljadu pesama o Moravi. Pre nekoliko godina na jednoj svirci, čovek mi tražio da mu odsviram sve što znam o ovcama i Moravi. Ko će sad da nadmaši "Moravsko predvečerje"? Pustite Moravu, ima da se peva o Moravi da ti napuni srce sve dok ti ne dosadi.

Kad su brojke u pitanju, Dragan Aleksandrić je najplodniji kompozitor i aranžer narodne muzike svih vremena, sa nekoliko hiljada autorski potpisanih pesama i kola.

- Listajući po pločama, pronašao sam oko dvesta pesama koje sam komponovao ili aranžirao za Miroslava Ilića. Kažu mi ispisnici da sam mogao još jedan PGP da sagradim samo od tiraža Miroslava Ilića. Zapravo, ima dva PGP-a, jedan se gradio, a drugi se jeo.

Saradnja Dragana Aleksandrića i Miroslava Ilića traje pola veka. Sve je počelo od legendarne "Devojke iz grada".

- Ja nisam ni mudar ni vidovit, ja sam samo muzički radnik. Ja sam od moje osme, devete godine jurio čiča Obrena sa pitanjem kad ću nešto da snimim. Kad sam formirao orkestrar i prestao da ga zovem, zvoni telefon, a čiča Obren veli: "Dođi mali, vreme je. Imamo tu jednog našeg malog iz Mrčajevaca". Dovede Miroslava, onako mladog, plavkastog, stasitog, fudbalera i studenta. Snimali smo 1972. "Vesnu stjuardesu" i "Devojku iz grada". Kad sam čuo kako je Miroslav otpevao, odmah sam shvatio evo novog Vuleta Jevtića. Snimanje je završeno u dva sata, sve je ispalo lepo, ali neki muzičari se pobuniše, kažu biće dosadna pesma bez foršpila. Ja se dogovorim sa toncem, prekinemo snimanje, pošaljem muzičare kući, probudim nove i dovedem ih da snimimo "Devojku iz grada" bez foršpila. Jer, da je bio foršpil, unakazio bih Obrenovu pesmu. "Devojka iz grada" je snimana i pre Miroslava, ali nije prošla.

Printskrin: Youtube/Jugoton Music, Youtube/PGP RTS - Zvanični Kanal, Foto: Pixabay

- Mi se sećamo redova za piramidalne banke i vize, a ja se sećam redova za ploče u Makedonskoj kad se pojavi ploča Miroslava Ilća. "Ovo nije normalno, ovo je eksces" - govorio je Miro kad je video polukilometarski red ispred prodavnice ploča u Makedonskoj. Kad je Miroslav snimio neke moje rumbice, grekose i baladice ("Luckasta si ti", "Smej se, smej", "Jesen 70 i neke"), pitali se šta bi Miroslavu, šumadijski pevač peva baladu. Veliki kompozitor zabavne muzike Đorđe Novković pitao me: "A kaj ti to delaš?" Sve moje moderne pesme, i te rumbice, i ti grekosi, bazirani su na ovdašnjem folkloru. Svaka od njih ide u dvojci k'o lutka. Pratio sam muziku, tražio novo, otvarao pravce i sam ih zatvarao nekim drugim pravcima.

Aleksandrić je i u studiju poznat kao perfekcionista, jedan od prvih koji je uneo note na snimanje narodnjaka.

- Jednu zvezdu sam držao 15 dana na jednoj strofi. Počela i kosu da čupa, a ja uporan, ima ko može. Postoje pevači koji imaju svoju boju, akcenat, triler, stil donošenja, narod proguta, i ja ću da progutam. To je donja granica koju moram i mogu da progutam kao kompozitor, aranžer i producent. Ne insistiram uvek na perfektnoj intonaciji, da ne ubijem lepotu i život pesme.

Za ovakvog majstora nema krize. Kad se muzičari žale da nema posla, Dragan ne očajava, sprema nove pesme i neka nova slavlja.

- Svirao sam i razvod braka i ispraćaj u zatvor. Nekad su bili ispraćaji u vojsku, ali vojske nema kao nekad one regrutne, pa nema ni ispraćaja. Ali, ne lezi vraže! U jednom selu iza Mladenovca, bogat čovek, domaćin, pravi veselje. Orkestar, deset pevača, Ljilja i ja gosti. Pitam domaćina, kakvo je ovo slavlje, a on veli ispraćaj sina u vojsku. Upitah gde ide, a domaćin kaže: "Nigde! Ja sam bio na sto ispraćaja, sad je red da mi vrate!"

- I dalje tvrdim da nema loše pesme, ima samo loših načina i mesta izvođenja. Moje moderne pesme idu hvala bogu i u diskotema i folkotema, ali ne ide muzika iz Kuvajta u Mrčajevcima.

(Goran Milošević)