Tako je govorio i svirao Omer Pobrić: Sevdah putuje kroz vreme, sevdah je bosanski DNK (PLEJLISTA)

"Zašto me ostavljaš ti, kad sam te voleo,

Preporučujemo

kad sam te ljubio i kad sam samo za tebe živeo.

Zar sve je prošlost ljubavi moja, zar više nade nema,

u srcu mome nikad te neće zamenit' druga žena.

Sad idu dani i tvoja sreća, nestaje moje tuge,

ti ćeš me tražit', a ja ću volet' iskrene oči druge." (Omer Pobrić)

Ovo je večiti hit narodne muzike i lična karta Ćazima Čolakovića. Pesmu je 1975. godine komponovao, napisao, aranžirao i odsvirao sa svojim ansamblom Omer Pobrić (1945 - 2010), sevdalija plemenitog i modernog kova.

- Ni sam ne znam kako sam počeo da sviram, a znam da sam počeo još u krilu majke Zlate u mom rodnom Tešnju. Dolaskom u Sarajevo nastavljam muzičko opismenjavanje u KUD-u "Slobodan Princip Seljo". Stigao sam i da apsolviram na Prirodno-matematičkom fakultetu, ali, stigao sam i da slušam Šerbu u restoranu "Topola" na Ilidži.

- Biologija osta u drugom planu, a ja postadoh Šerbina druga harmonika i spoljni saradnik Radio Sarajeva. Doduše, nije mi baš prijao taj epitet "spoljnog saradnika". Čuj bolan, ja spoljni saradnik, a svirao sam unutra - pričao je Omer Pobrić u radio izdanju Muzičke apoteke.

Omer je okoreli sevdalija i u pesmi i u životu. Teško je naći harmonikaša koji je sevdahu pristupao i sa umetničke i sa intelektualne strane, mnogo više nego sa one tehničke, interpretativne.

- 70-ih godina osnovao sam jedan od najmodernijih i jedan od najtraženijih orkestara sa elektronikom i klavijaturama u aranžmanima sevdalinki. Pitali su me da li sam lud, čuj, sevdah uz elektroniku!? Ispostavilo sa da sam iskoračio makar deceniju unapred. Kasnije sam osnovao i moj studio "Omega" u kome su snimali i oni koji su me tako mrsko gledali.

Omerov novi zvuk opčinio je i najveće legende sevdaha. Pratio je na pločama Zaima, Mehu, Himzu, Zekerijaha, Bebu, Zehru, Hanku, Muharema Serbezovskog, Husu Kurtagića, Seju Pitića, Muhameda Mujkanovića, Slobodana Lalića, Mladena Tomića, Kadiru Ćano, Nadu Obrić...

Godinama je bio lični harmonikaš Safeta Isovića. Legendarni Sajo snimio je pet studijskih albuma sa Omerom. Upravo je Omer u svom studiju i svojim aranžmanima oživeo "Moj dilbere" i "Kona na bunaru". Te pesme su pre Omerove obrade bile samo jedne od mnogih, a danas su pristupačne i najmlađoj publici na prostorima bivše Juge i u rasejanju.

- Ja sam svestan da se te pesme, koje sam ja oživeo svojim aranžmanima, danas više slušaju u Srbiji nego u Bosni. Hvala Bogu, treba da se slušaju i u celom svetu. Sevdah i jeste duhovno-muzička prepoznatljivost nas Bosanaca, rezultat našeg bonluka.

Printskrin: Youtube/Jugoton Music, Muzicki Vremeplov

1988. godine bio sam početnik na Radio Šapcu kada je Sajo imao promociju svog luksuznog duplog albuma. Posle promocije nastupio je na trgovačkoj zabavi u hotelu "Sloboda" u Šapcu. Hiljadu ljudi u sali, vrućina, sve kuva, Sajo peva, Omer svira, a Šapčani ih upijaju sa nekim strahopoštovanjem, mirni kao bebe sa cuclama. Na trgovačkoj zabavi nastupilo je desetine najvećih pevačkih zvezda iz Srbije, jedino Safet i Omer nisu tražili honorar.

- I u Bosni i u Srbiji čovek ne može biti dobar dok je živ. Tek kad ga ponesu, onda je dobar. Eto, meni za života obećavaju sobu u kući sevdaha, a mnogo je važnija soba u Radiju i Televiziji Sarajevo koja bi čuvala i slala u etar ovo naše sevdalijsko blago. Moja misija je zabava kroz edukaciju. Sevdah mora putovati kroz prostor i vreme, ne može ostati samo u Bosni, i samo na šargiji i sazu. Snimio sam sevdalinke na devet svetskih jezika.

- Sve više osećam da neću stići, osećam koliko sam privremen, a sevdah je trajna lepota. Ja kao prirodnjak, biolog po struci, mogu da kažem da je sevdalinka bosanski DNK.

Imao sam čast da se družim sa Omerom i da obiđem njegov Institut sevdaha u Mulićima. Ne upoznah većeg fanatika u odbrani muzičkog blaga u Bosni. Bio sam zadivljen Omerovim edicijama sa notnim zapisima, originalnim foršpilima, specifičnim harmonijama i pojašnjenjima nastanka hiljada sevdalinki.

- Početkom ovog veka, 14. februara 2003. godine osnovao sam Institut sevdaha, kulturnu, arhivsku i istorijsku ustanovu za očuvanje muzičke tradicije Bosne. Kad sam pokrenuo Institut bio sam sam u odbrani i očuvanju sevdalinke. Kao da sam gurao uzbrdo, kao i sve u Bosni. Danas su sevdaha puna usta mnogima, a bolje bi bilo da nam je u srcu. Sevdah je trajna internacionalna lepota Bosne. Svako ima pravo da ga oseti i donese na svoj način. Čovek može da slaže, ali vreme ne može.

Omer Pobrić, osnivač Instituta sevdaha i okoreli sevdalija, preminuo je na današnji dan, 20. januara 2010. u Vogošći, na putu Sarajevo Visoko od posledica srčanog udara.

(Goran Milošević)