Povodom 81. rođendana narodnjačke kraljice: Prvi snimci Lepe Lukić (PLEJLISTA)

"Od izvora dva putića vode na dve strane,

Preporučujemo

ne znam kojim pre bih stigla do tebe jarane.

Gledam jedan, gledam drugi, oba su mi mila,

i jednim sam i drugim sam s tobom prolazila.

Jedan vodi kroz voćnjake iza našeg sela,

tu nas tvoja majka jednom zagrljene srela.

Dala mi je od sveg srca, cvet iz bašte vaše,

uzmi, uzmi, rano moja, ti si zlato naše.

Leto prođe, jesen ide, sve se manje javljaš,

ružu tvoju i ne gledaš, mene zaboravljaš."

(Petar Tanasijević)

- "Od izvora dva putića" je jedina pesma koja je mene izabrala, a sve druge sam ja birala. Kad mi je Petar Tanasijević ponudio da snimim ploču, ja nisam ni znala šta ću da snimim. Ušla sam u studio, i ispalo je dobro - kaže Lepa Lukić, bogomdana kraljiica narodne pesme.

- Ako ploča izađe u subotu, u ponedeljak je kilometarski red ispred prodavnice. Tako je bilo skoro sa svakom pločom posle "Putića". I posle skoro šest decenija, i posle 500 snimljenih pesama, teško je zamisliti moj nastup bez "Putića".

Lepa Lukć je rođen pevač. Koliko god imala talenta, još više je imala volje da se lati mikrofona.

- Ja nisam propevala ni od besa, ni od muke, nego iz čiste ljubavi. Išla sam po nekoliko kilometara u druga sela da gledam pevače. Želela sam to, i uspela. Moja majka je bila uz mene, ali brat mi je branio. Gde god se pevalo, i ja htela da budem tu. Slušajući radio, poželela sam da se javim na audicije. Prijavila sam se i prošla audicije na Radio Prištini i Radio Novom Sadu. Kad sam položila, zahtevala sam da mi udare pečat da bih dokazala bratu da sam primljena.

I pre snimanja prvih ploča, punila je Lepa kafane duž Ibra i Zapadne Morave. A kad se pojavio prvenac, usledili su nemiri da bi sebe čula na radiju.

- Kad sam snimila moju prvu ploču, pevala sam u Vrnjačkoj Banji. Stanovala sam u bungalovu, tri metra od scene. Harmonikaš je čuo najavu na radiju, pa dotrčao da mi javi. Ja pravila šiške za nastup, i sa onim viklerima na glavi izlećem da čujem sebe na radiju. Usput se zaletim i udarim u šljivu. Bio je to pečat jedne velike želje.

- Čim sam dobila slobodan dan u Vrnjačkoj Banji, dolazim u Beograd da me čuju u "Stambol kapiji". Svirao je Branko Belobrk, pevali Cune, Lola, Zvonko Bogdan. Ja ih zamolim da me probaju, a oni ni da čuju. Ja počnem da plačem, zamolm Branka da me odvede u kancelariju da me čuje. Otpevala sam "Cvati ružo moja", popularnu pesmu Zore Dubljević, i dobijem priliku da otpevam dve pesme u sali restorana. Usledio je gromoglasan aplauz i tri bisa. Dođe šef i odmah mi ponudi ugovor. Te noći odnesem ugovor u Vrnjaćku Banju da izmolim raskid ugovora bez penala. Ubrzo dolaze menadžeri iz Bugarske da me zovu da pevam kod njih, postajem član Beogradske estrade.

Lepa Lukić Printskrin: Privatna arhiva

Tako je Lepa ušla, sto bi rekao Arsen Dedić, "u taj mlin sto melje". Čim je zakoračila u diskografiju, '64. i '65. godine snima nekoliko duetskih ploča sa Mićom Stojanovićem i Gvozdenom Radičevićem. Za 57 godina u diskografiji snimila je 40 singlova, 30-ak studijskih albuma, preko 500 pesama, po čemu je apsolutni rekorder u narodnoj muzici.

- Verovali ili ne, moji prvi trajni snimci za Radio Prištinu su dve romske pesme! Melodije i danas znam, a mislim da reči idu otprilike: "Diklja moda lača, ano lolo motori". Snimala sam i zabavne ("Sve moje druge ljubavi"), balade, grčke, orijentale. "Izvini, ali mnogo mi je žao" bila je veliki hit, pa "Čaj za dvoje", "Zorane", "Vatro moja", "Ja nisam anđeo"... "Srce je moje violina" je moderna dvojka, a ostala u narodu za sva vremena. Kažu da sam specijalista za dvojke i seljačke pesme, a ja pevam sve živo.

Lepa Lukić Printskrin: Youtube/PGP RTS - Zvanični Kanal, Foto: Pixabay

Bije je glas da voli život i da se razbacuje parama. S druge strane, teško je naći pevača sa toliko humanitarnih koncerata i kraljicu koja brine o svojim muzičkim naslednicama.

- Od prvih para obukla sam moju majku, moju najveću podršku. Poslala sam i bratu u vojsku, odelo i pare. Brata je bilo najteže uveriti, smatralo se teškim poniženjem za kuću da žensko čeljade ode u pevačice. Kasnije mi je brat priznao koliko je pogrešio. Moja penzija kao istaknutog estradnog umetnika je triput veća od njegove kao inženjera agronomije.

- U moje vreme samo su retki mogli da budu radio pevači, a danas može svako. Nisi ni mogao da snimaš bez potvrde da si položio audiciju. To je put koji predlažem mladim snagama - svakodnevno školovanje i rad na sebi. I ja sam mnogima pomogla, poneke sam nazivala svojom naslednicom. Neke su opravdale, a neke su i razočarale, tačnije njihovi roditelji su počinjali da me nerviraju svojim nestrpljenjem i pohlepom. Već posle prvih uvežbanih pesama sa mnom tražili su po hiljadu evra za nastup svoje dece. Jednostavno, današnja deca polude i od pomisli da će postati slavni. Kako li će tek poludeti ako stvarno postanu slavni.

Lepa Lukić Foto: Marko Jovanović

I pored izlizane priče da je prava narodna muzika na izdisaju, Lepa Lukić je dokaz da prave vrednosti traju u svakom vremenu.

- Nije tačno da su pravi narodnjaci u krizi. Ja u devetoj deceniji života imam svakodnevne pozive za nastup i emisije. Rđavoj ovci i runo smeta. Nikad nisam pravila izgovor da ne mogu da pevam. Nikad moje grlo nije zaribalo, nikad nisam odbila da pevam iz sedećeg polozaja, ako treba mogu i iz ležećeg i potrbuške. To se, valjda, zove ljubav prema pesmi i narodu koji me voli sve ove godine.

(Goran Milošević)