Sećanje na izvorne bisere Vere Ivković (1949 - 2012): Pevanje koje nadograđuje svaku pesmu

"Moj dragane što me zaboravljaš,

Preporučujemo

ja te čekam, a ti se ne javljaš.

Moj dragane, moja grudo leda,

od srca se otkinuti ne da.

Tri godine kako žito klasa,

a od tebe ni traga ni glasa." (narodna)

- Propevala sam sa pet godina i prvi honorar sam dobila sa pet godina, pevajući pesmu "Moj dragane, što me zaboravljaš". Moja baka je volela tu pesmu, od nje sam i naučila da pevam, prvo u kući, a onda i na prelima, slavama, školskim priredbama - pričlala je tiha diva Vera Ivković u mojoj radio emisiji krajem prošlog veka.

- Išla sam u srednju medicinsku školu. Pevala sam i na odmoru i na časovima matematike. Dopalo se to i mojim nastavnicima i mojim drugarima iz odeljenja, pa se dešavalo da otkažemo propitivanje ili pismeni uz uslov da ja pevam ceo čas. Nastavnici su me nagovarali da odem na audiciju Radio Beograda. Primljena sam sa 17 godina za solistu radija, a ubrzo sam počela i da sninam ploče.

Snimala je Vera pesme razlčitih žanrova i motiva sa prostora bivše Juge. Svaku pesmu je nadogradila svojom interpretacijom, prelepom bojom glasa, nijansiranjem, lakim pevanjem. Oduševljen Verinim glasom i pevanjem, hitmejker Miša Marković je 1981. spevao pesmu: "To što može grlo moje, ma to može retko koje".

- Svaka pesma kad se zapeva, može da se oživi. Pevač je taj koji treba da udahne dušu pesmi. Mnogo sam snimala, mnoge pesme sa mojih ploča nisu ni stigle da se čuju. Zato sam kriva i sama, mislila sam da je važno to što dobro pevam i imam dobre pesme. Za popularnost je sve drugo važnije od pevanja.

Na tridesetak singlova, dvadesetak albuma i brojnih radijskih traka sačuvno je preko 300 Verinih pesama. 1975. snimila je album sa desetak vojvođanskih i sevdalijskih bisera uz ansambl Radojke Živković: "Ej, šta ću nane", "Sojčice dovojčice", "Čim rujna zora zarudi", "Đuvegije, gde ste da ste", "Ajte, amo, momci cure", "Moj dilbere", "Moj dragane", "Bolna leži diober tuta", "Vino piju age Sarajlije", "Oj livado rosna travo". I publika i kolege živeli su u ubeđenju da je Vera prava Vojvođanka.

- Leže mi te "prečanske" pesme. Možda i zato što je moj suprug Danilo Živković pravi velemajstor za vojvođanske pesme. Danilo je Piroćanac, ali je sa 16 godina došao u Srem kod majčine familije. Tu je živeo 10 godina, upoznao i pesme i mentalitet tog naroda.

U Verinom opusu teško je napraviti razliku između izvornih i novokomponovanih pesama. Zagrebački Jugoton je 1978. objavio kompilaciju izvornih i Danilovih pesama: "Ej, kad sam sinoć pošla iz dućana", "Mene nana poslala", "Cojle, Manojle", "Gine, vene, srce u menika", "Vragolastu rodila me nana", "Duga njiva, kukuruzi mali"...

- Kad sam snimala "Šuska se šuska", ni slutila nisam da će postati takav hit. Za mene je bila samo jedna od mnogih. Ja u kući imam dva kompozitora, i Danila i moju ćerku Maju. Lepo mi u kući, a s druge strane dođe mi žao što me nema i malo više u javnosti.

Vera Ivković Printskrin: Youtube/Jugoton Music, Youtube/PGP RTS - Zvanični Kanal, Foto: Pixabay

Verin glas je kao i Verino lice - bogomdan i negovan. Gen je čudo, a i škola je učinila svoje.

- U moje vreme postojale su škole pevanja. Na Radio Beogradu imali smo Carevca, Ivu Cenerića, Branka Belobrka. I Danilo je vodio školu pevanja. Pevanje nije samo glas, nego i kultura govora i donošenja pesme, tehnika disanja, ispevavanje trilera, impostacija.

Verin glas podjednkao prijanjao i za harmoniku, i za tamburu, i za trubu. Sa trubačima Miće Petrovića snimila je desetak izvornih narodnih bisera: "Valjevska podvala", "Povela je Jelka", "Šta to bruji", "Pogledaj de mala moja", "Ej, čija frula", "Karanfil se na put sprema", "Ječam žela Kosovka devojka", "Ajde, Jano kolo da igramo", "Čuvam ovce sve po dolovima", "Zapevala sojka ptica".

Za publiku je uvek imala novu haljinu i rumen koja ne silazi s lica. I osmeh koji je krio tugu.

(Goran Milošević)