80. rođendan Nedžada Salkovića: Slušao sam Zaima i Safeta, a pevao na svoj način (PLEJLISTA)

"Ah, ljubav, ljubav, to si bila ti,

Preporučujemo

ko divna pjesma, i najljepši sni.

Volila si mene kao nikog, volila si ti,

i zauvijek srcem ljubit' htjela, moja ljubavi.

Nemoj više da me voliš, zaboravi sve,

nemoj nikad da me ljubiš, nemoj, molim te.

Ja odoh drugoj i zavoljeh nju,

ko da voljen nisam tvojom ljubavlju.

Radost mog života, srca moga, što mi dade ti,

sve to ode vječno i daleko s drugom ljubavi."

(Selver Pašić)

"Ah, ljubav, ljubav" je pobednička pesma sa "Ilidže" 1968 i ulaznica Nedžada Salkovića u klub besmrtnih. Od ove pesme Nedžad je postao jugoslovenska zvezda i ostao svih ovih godina.

- Moje učenje sevdaha vezano je za radio. Moja kuća je jedna od prvih koja je imala radio u posleratnoj Tuzli. Slušajući Radio Sarajevo, zavoleo sam Zaima Imamovića uz Šerbinu harmoniku. Tako sam i naučio najviše sevdalinki. Znao sam da pišem i pre osnovne škole, što čujem to zapišem i pevam. Stariji Tuzlaci su govorili da kad zapevam na vrh brda, sve puca - priča Nedžad za Muzičku apoteku.

- Niko mi to nije rekao, a ja se držah pravila - slušaj Zaima, a pevaj na svoj način. Pohađajući mašinsko-tehničku školu, po nagovoru prijatelja počeo sam da pevam u Domu kulture u Tuzli romanse, starogradske i sevdalinke. U drugom razredu srednje škole postajem član ansambla Radio Tuzle, koja je tada imala narodni i zabavni orkestar. Nedeljom su bile želje slušalaca, koje je čitao prvak našeg narodnog pozorišta. Ja sam snimio uživo "Omer beže, ljudi to naručivali u željama, i ja zapevah na radiju sa sedmanaest godina.

Čekao je Nedžada siguran posao mašinca stipendiste u dobrostojećim tuzlanskim fabrikama. Trebalo je još samo da oduži "dug prema otadžbini".

- Služeći vojsku u Zadru, upoznao sam mnoge kolege od muzike. Upoznah i našeg čuvenog "Meksikanca" Slavka Perovića, sa kojim sam pevao u Domu armije, ali ne u SMB odelu, nego u svečanom odelu uzetom iz pozorišta. Kao učenik škole rezervnih oficira bila je dilema da li ću dobiti prekomandu u Sarajevo ili u Beograd. Sudbina je rekla Beograd.

- Prvi moj izlazak u Beograd doneo mi je fatalan susret kod hotela "Moskva" sa mojim Tuzlakom Zdravkom Novakom, koji je svirao saksofon u ansamblu Mije Krnjevca. Bila je to sjajna prilika da dobijem potvrdu koliko vredim. Zemljak me odvede kod Krnjevca, ja otpevah "Pokraj Save badem drvo raste", a Mija primeti: "Ti si nebrušen dragulj".

- Mija me preporuči na audiciju Radio Beograda. Posle dva meseca rada sa korepetitorom, snimio sam i moj prvi radio snimak "Gonđe ružo u zelenom sadu". Po povratku u Tuzlu, zaposlio sam se, oženio, dobio decu. Ali, 1964. stiže mi pismo Mije Krnjevca koji mi predlaže snimanje moje prve ploče sa vodećom pesmom "Zablistalo sunce". Krnjevac nije bio zadovoljan kako je moj prvenac reklamiran u PGP-u, pa prelazimo u Jugoton i postižemo zlatan tiraž sa pesmom "Dođi draga Lelo".

Nedžadove prve pesme sa Mijom Krnjevcem pročuše se i Bosni. Aber stiže i do Safeta Isovića.

- Našli smo se u Sarajevu, Safet me odmah preporuči na radio kao svog najrođenijeg, bez trunke sujete. Tako sam ušao na Radio Sarajevo bez ikakve audicije. Ubrzo je stigao i moj prvi nastup na "Ilidži" 1966. Novine su pisale da su "Safet i Nedžad podelili publiku, jer kada znamo kolika je popularnost ovog prvog, nije teško zamisliti kakav je uspeh postigao ovaj drugi".

- Dobio sam ubedljivo najveći aplauz, publika me desetak puta vraćala na binu, a osvojio "samo" drugu nagradu publike. Posumnjao sam u lažiranje. Naime, uz svaku ulaznicu dobijao se jedan glasački listić, a na kraju je listića bilo više nego ulaznica.

Printskrin: Youtube/PGP RTS - Zvanični Kanal

Još jedno pismo preporodilo je život i karijeru Nedžada Salkovića. Radojka i Tine pozivaju Nedžada u svoju ekipu.

- Na turneji po Zagrebu, moj menadžer Hasko Haverlić mi pokazuje pismo. Otvaramo ga i zajedno čitamo: Radojka i Tine Živković me pozivaju da budem vodeći pevač u njihovom ansamblu. Trebalo mi je pola godine da shvatim da sa moje leve strane na pozornici stoji Radojka, a sa desne Tine.

- To su vanserijski umetnici, koji su svirali bez suviška tonova i nepotrebne nadogradnje. Radojka je bila oduševljena i mojim pevanjem i mojim ponašanjem, postao sam njihovo treće dete, što je budilo ljubimoru kod njihovih sinova Slobodana i Zorana. Više sam proveo sa Radojkom i Tinetom od njihove rođene dece. Radojka me oslovljavala sa "ćeri Mico".

Nedžad je pronašao svoje jato, jato Radojke i Tineta. Nedžad je prvi sevdalijski pevač koji je snimao pesme na granici između zabavne i narodne muzike, prvi sevdalija sa modernim i šlagerskim prizvukom. A onda je 1968. usledio i trijumf na "Ilidži" sa pesmom "Ah, ljubav, ljubav" u alternaciji sa Bebom Selimović.

- Pesma je dobila prvu nagradu stručnog žirija i drugu nagradu publike. Ušla je u kafane, na programe svih radio stanica. Pesma me vinula u prvu ligu pevača narodne muzike, stao sam rame uz rame sa Safetom, Cunetom, Tozom, Bilkićem, Lepom.

Nedžadov lirski glas, maniri svetskog gospodina, neviđena profesionalnost, otvorše mu sva diskgrafsko-estradna vrata, naročito u Beogradu i Srbiji.

- Dok je besneo rat u bivšoj Jugi, dešavalo mi se da stavim ruke pod glavu i premotavam moj jugoslovenski film. Slovenija je i onda bila država u državi. Kad Zvezda ili Partizan igraju u Splitu, beogradski automobili su leteli u more. Makedonci ni 'vako ni 'nako, ni tamo ni 'vamo, leblebije i kikiriki. Dušu toj bivšoj Jugi davali su Bosanci i Srbijanci, isto se jelo, isto pilo, isto pevalo. Prošao sam čitav svet, a nigde se ne najedoh i ne napih kao u Srbiji.

- Bio sam počasni građanin Novog Sada, Kikinde, Vršca, Pirota, imao sam desetine klubova obožavalaca. 27 godina sam odsedao u hotelu "Slavija, imao sam moj apartman broj 131.

- Ima neke simbolike i u datumu mog rođenja. Ja sam rođen na Badnje veče, 6. januara 1941. Nikad neću zaboraviti kad ste me pozvali u vašu radio emisiju baš na moj rođendan. Moram priznati da lepši i šarmantniji naziv jedne radio ili tv emisije nisam čuo od vaše Muzičke apoteke.

(Goran Milošević)