Muzička radionica Mijodraga Bajića: Harmonika je velika nauka (PLEJLISTA)

Mijodrag Bajić je višestruki majstor harmonike, i kao virtuoz i kao konstruktor i restaurator, čovek retkog imena i retkih zanimanja.

Preporučujemo

- Ja se zovem Mijodrag, sa slovom j, i u imenu i u ličnoj karti. Zbog imena imam velikih problema sa administracijom. Šalterski radnici pomisle da sam nepismen ili prevarant. Kad mi stiže novac, zahtevaju od mene da se obratim pošiljaocima da ubace slovo j. U mom rodnom kraju, na Zelenom brijegu, govori se ijekavicom.

- Kad sam snimio moju prvu ploču 1969. sa naslovom "Život teče kao rijeka", puno kolega me zvalo da me pita šta mi bi da naslovim pesmu na ijekavici. Za mene je ijekavica punija i melodičnija. Eto, ni moje ime ne može bez ijekavice - priča Mijodrag Bajić, VKV harmonikaš, pevač, kompozitor i konstruktor muzičkih instrumenata.

- Rođen sam 1935. u Zapadnoj Srbiji, na Zelenom brijegu, u selu Bogdanica. Svojim znanjem i radom postao sam najveći domaćin u opštini. Pre više od pola veka spustio sam se u Čačak, zbog čega sam više puta zažalio.

Ponosan je Mijo na svoje hajdučko poreklo, još od Baje Pivljanina do dede Isidora Bajića, srpskog Robin Huda, koji je od Rudnika do Maljena čuvao sirotinju od Turaka i od Švaba.

- Kad sam bio mali, mislio sam da moj tata zna sve. Kad sam imao 12 godina, mislio sam da moj tata ponešto zna. Kad sam imao 16 godina, mislio sam da moj tata ne zna ništa. Kad sam imao 25 godina, zažalio sam što nisam bolje slušao tatu, jer i ja sam postao tata.

- Od četvrte godine sam čuvao stoku, od sedme kopao s kopačima, od osme sam kalemio voće, od desete kosio sa kosačima, od četrnaeste sam bio kozbaša pred sedamdeset kosača i gitarista na slavi kod tetke Zagorke. Tri godine sam trzao na gitari, pa reših da pređem na harmoniku. Tetka čuje da u Ježevici domaćin prodaje harmoniku za runo vune.

- Majka dade runo i po, i kupih malu dijatonku, a zatim i onu petorednu. Prislonim uvo na radio i skidam melodiju. Pauziram tek da namirim stoku. Kad napunih sedamnaestu, roditelji me dadoše na zanat kod čuvenih harmonikaša Neša i Boja Mićovića u Čačku, koji su jedini u Srbiji imali kraljevu diplomu. Tu sam naučio da sviram i da popravljam harmonike.

Ovaj vitalni Čačanin, na pragu desete decenije, obeležava 68 godina postojanja Muzičke radionice Bajić.

- Prvu harmoniku sam napravio 1957. Dugmetara od bukovih dasaka premazana farbom, meh od kartona, koža na žabice. Od tada sam napravio četrdesetak harmonika, uslužio blizu osam hiljada mušterija. Nove "Dalape" i "Guerini" koštaju desetak hiljada evra.

- Moja je ispod četiri hiljade. Delove nabavljam u Italiji, a drvo ovde - lipa, mahagoni, a za neke delove i presovana orahovina. Ko pravi harmoniku mora da bude vrhunski sluhista, da sklopi sazvučje tonova i da oseti muzičku skalu.

- Harmonika je kao moje dete, teška je 12 kila, a porađa se mesec dana. Pre nego što je otisnem u svet, probam je, obično noću, kad mi niko ne smeta. Krenem od sevdalinki, a završim kolom. Kad napravim harmoniku, zaplačem nad svojom sudbinom.

- Harmonika mi prvi put spasla život na veliku zimu '53. Vraćao sam se iz Gornje Dobrinje, noć, pun mesec, harmonika mi na ramenu, a vuci preda mnom. Počeh da sviram i pustih glas iz sveg grla. Za nekoliko trenutaka nestadoše zveri.

Bije ga glas da je najveći majstor harmonike na ovim prostorima. Kažu, i mrtvoj harmonici daje dušu.

- Ima nešto i u genima. Moja majka Polka je između dva svetska rata završila Domaću školu u Beču. Bio je to najveći univerzitet tog doba, na jednom mestu muzika, nauka i zanat. Kad sam hvatao prve melodije na harmonici, moja majka me prekine pa kaže: "Preskočio si frazu!". Još tada sam naučio narodne, šansone, gradske, romanse, horsko pevanje.

Printskrin: Youtube/Melos Produkcija, Mirko Ostojić

- Promenio sam pet kategorija harmonika. To je instrument koji menja ceo orkestar. Ima šest redova, tri osnovna, tri pomoćna, pruža neviđene mogućnosti za dobrog muzičara. Danas ubace matricu u kompjuter i kažu da su muzičari. Tuga. To je kao da detetu date mistriju i pričate da je zidar.

Početkom ovog veka Mijo je napisao knjigu "Harmonika velika nauka", u kojoj predlaže pravu revoluciju u prstoredu i notnom zapisivanju.

- Predlažem spajanje teorije i prakse, odnosno pojednostavljenje notnog sistema, bazirano na činjenici da fiksirani instrumenti ne poseduju polutonove već samo 12 celih tonova. Sa novim prstoredom školovanje harmonikaša trajalo bi duplo kraće, a uspeh bi bio duplo veći.

- Dok su svirači i pedagozi dominirali nad pevačima, muzika je nešto vredela. Čim su prepušteni menadžerima, izgubiše kompas, grlo, osećaj za meru i ritam. Ja se tresem kad čujem kako danas pevaju najizvikanije zvezde. Nema više Buce da šutne Šabana ispod stola kad počne da zavija.

Muzička Radionica Mijodraga Bajića je imozantan spoj tradicionalnog i modernog, sa stotinama različitih tipova i vrsta harmonika za prodaju i razmenu i nekoliko stotina uredno složenih alata. Tu je i veliki broj elektronskih instrumenata na bazi tastature harmonike sa brojnim prospektima, aranžmanima, domaćom i stranom literaturom.

- Čast mi je što govorim za Muzičku apoteku koja godinama čuva srpsku muzičku tradiciju i identitet. I moji sinovi Nenad i Branko čuvaju muzičku lozu. Branko je direktor Muzičke škole u Čačku.

- Obišao sam sveta, upoznao mali milion ljudi. Mogu da primetim da je Srbija na najlepšm podneblju, gde sve cveta, lista i miriše, a samo pamet smrdi.

(Goran Milošević)