Antologijske pesme Danila Živkovića: Tihi gospodin u burnom vremenu (PLEJLISTA)
"On mi nano prsten obećao, kao mesec žut, kao mesec žut,
a sad ćuti ništa ne spominje, kao da je ljut, ljut il' zabrinut.
Urekla ga nano neka, urekla ga izdaleka, da se promeni,
vezaće mu moja ruka, crven konac oko struka, da me oženi.
Nano moja, mnogo mi ga žao, jer je lep i mlad, jer je lep i mlad,
u jednu se tačku zagledao, ko zna gde je sad, ko zna gde je sad.
Kaži nano, kaži gde da idem, da pronađem lek, da pronađem lek,
nikad nije bez osmeha bio, sad mu pogled prek, sad mu pogled prek."
(Danilo Živković - Saša Milošević)
Ovo je poslednja pesma Danila Živkovića (1939 - 2002) i ulaznica Ane Bekute za 21. vek. "Crven konac" je značajno podigao Anu Bekutu, baš u vreme nadolazeće agresije, i NATO pakta i modernih folk treskavaca. Kad su bombe padale, Danilo je poslednji put nastupio u mojoj radio emisiji.
- Ovo je trenutak koji iritira naše nacionalno biće i budi revolt. Ne slažem se sa starom devizom: kad oružje zagrmi, muze zaćute. Mi obično propevamo kad nam je najteže - izgovorio je Danilo u mikrofon Bonton radija, 23. aprila 1999.
- To je snaga naše duhovnosti. Bilo je i zastoja u našem duhovnom razvoju, naročito u doba komunizma. Možda nas bombe prodrmaju i osveste. Ima nešto dobro i u ovom bombardovanju: ubijaju ravnodušnost u nama. Jedan američki vojni strateg se zapitao: "Kakav je ovo narod? Mi ga bijemo, a on peva!"
Danilo je jedan od najplodnijih i najsvestranijih kompozitora narodne muzike svih vremena. Komponogao je pesme sa motivima svih jugoslovenskih naroda i narodnosti, baš kao u pesmi koju je i pevački proslavio "Od Vardara pa do Triglava".
- Ja sam južnjak, iz Izvora kod Pirota. Ali, već od svoje trinaeste godine živeo sam u mnogo mesta, kod majčinih u Sremu, Zagrebu, Beogradu. Nema jugoslovenskog festivala narodne muzike na kome nisam učestvovao i pobeđivao. Između ostalog, učestvovao sam pet puta u Valandovu, na festivalu nove makedonske pesme, na festivalu popevke i zagorske pesme. Jedino mi moji Piroćanci zameraju što ne napisah nešto o mom rodnom gradu. Mada, imam jednu i o Pirotu, al' je verovatno nisu čuli.
- I u muzici je bitan marketing: šta vredi ako imaš dobru robu, i najlepšu pesmu na svetu, ako to niko ne zna. Zbog marketinga su mnoge pesme zapostavljene, a i zbog lenjosti muzičkih urednika. Ko će da presluša svih deset pesama na albumu, da bunari "A3" i "B4". Najlakše ti da pustiš prvu, i to ti je. Daleko su bolje prolazile pesme sa singlica, jedna pesma s jedne, druga pesma sa druge strane, pa koja ti se okrene, manja mogućnost da pogrešiš.
Danilove pesme snimilo je stotinak pevača sa prostora bivše Juge, solisti, dueti, grupe i ansambli, tamburaši, trubači: "Sviđaš mi se momče", "Šuška se šuška", "Ide lola iz Inđije", "Ej, dala sam ti oči vrane", "Što se mala uobrazi", "Vragolastu rodila me nana", "Šta je s tobom Radovane", "Imao sam deset žena", "Rešio sam da se ženim", "Ja volim majko ciganku", "Voliš li me isto kao nekad", "Veli meni moj komšija Steva", "Tamburica od sto žica", "U vojsku me majka šalje", "Zbog tebe mori Leno", "Da ja imam srca dva", "Crven konac", "Mirno spavaj nano", "Pala ćuprija", "Sokobanja, Soko Grad", "U ime ljubavi stare", "Podeli sa mnom dobro i zlo", "Sećaj me se, sećaj", "Nije Bosna što je nekad bila"...
- Relativna je stvar šta je to hit. Ja imam 50 trajnih snimaka za arhivu, od kojih ni deset odsto nisu bili hitovi. Boro Tamindžić, poznati crnogorski muzičar i dugogodišnji šef Narodnog orkestra RTCG, jednom prilikom reče: "Kako to, ti nisi Crnogorac, a napisa 'Što se mala uobrazi', najlepšu crnogorsku pesmu?"
Danilo Živković je velemajstor veselo šaljivih pesama, pravi rodonačelnik šeretske pesme.
- Moje stvaralačko opredeljenje su meraklijsko-šeretske pesme. Ja nemam tu tragičnu notu jednog Tome, Kvake ili Buce. Bilo bi karikaturalno očekivati da Kvaka peva neku šaljivu pesmu. S druge strane, imamo Tozovca koji je oličenje veselja i šmekeraja. Ja sam na Tozinoj strani.
- Mislim da postoji strahovito rogobatan nesklad između tragičnog teksta i vesele melodije. Pevač peva "Nosila si burmu moje majke", a svirači biju ritam kao za "Žikino kolo". Ja ne osuđujem slušaoce, nego one koji to nameću.
- A kad se nametne, onda je sasvim normalno da razbiješ čašu, a onda i glavu onom do sebe. Naravno, i ljudski bol i duboke osećaje treba pretočiti u pesmu. Samo je pitanje pakovanja. Takve teme su idealne u vidu balade, što onda može da oplemeni dušu, da nas učini boljim.
Danilove pesme odišu gospodstvom, plemenitom emocijom i najfinijim pakovanjem. Svoju mirnoću prenosio je i na svoje pesme i na svoje pevače.
- Danas se zabijemo u budžak, iskucamo na kompjuteru note, pozovemo pevača, a on pojma nema o čemu se radi, utrpamo mu tekst u ruke, pustimo matricu i pevaj. U moje vreme rađene su žive probe, po dva sata vežbanja sa petnaestak instrumentalista.
- A onda u studio na snimanje, sve uživo, na tri, četiri, bez krpljenja. Te scene se pamte celog života. Danas nesrećni pevač snimi deset pesama, a uopšte ne zna ko mu je svirao! A u stvari, svirao mu kompjuter.
Danilo Živković, tihi gospodin u burnom vremenu, preminuo je na današnji dan, 4. januara 2002.
Na plejlsti je desetak Danilovih kompozitorskih ostvarenja, antologijskih pesama koje su pobedile svoga tvorca.
(Goran Milošević)
Video: Kristijanova sestra poludela na Krsitinu: Nemoj to više da si rekla, neću ti ući u kuću!
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Bata raka
Danilo legenda maestro
Podelite komentar
Vecnaja pamjat...
Divni ljudi, Danilo i supruga mu Vera, veseli, srdacni, talentovani, ostavili su svojim odlaskom ogromnu prazninu u srcima svih ljubitelja prave pesme.
Podelite komentar