Miško Pavić, nepoznat pevač poznatih pesama: Gospodin starog premera (PLEJLISTA)

"Noć je prošla, plava zora rudi, stara majka svoga sina budi,

Preporučujemo

ustaj sine, ustaj rano moja, danas tebe ženi majka tvoja.

Na kapiji venac od bršljana, savio se do pola sokaka,

radosnice suze majka krije, niko od nje sad srećniji nije.

Danas sine, moj zumbule beli, tebi majka prva sreću želi,

da te stara prva cvećem kiti, nikad majci lepši nećeš biti.

Ustaj sine, svatovi će doći, sa tobom će po devojku poći,

davnu želju stara majka ima da zagrli i snaju i sina."

(Radoje Mitrović Barajevac - Mladen Nikolić)

"Ustaj sine, ustaj rano moja" je najpevanija pesma iz opusa Miška Pavića i jedna od najtraženijih svadbarskih pesama svih vremena.

- Pevao sam sa Novicom Negovanovićem jednu svadbu u Americi. Dvadesetak puta otpevasmo "Ustaj sine, ustaj rano moja", Novici već dosadile tolike porudžbine, pa me upita ko peva ovu pesmu. Rutinski rekoh: "Ja". "Znam, ali ko je snimio pesmu" - opet će Nole. Rutinski ponovih: "Ja". I tako, skoro pola veka: i kolege i publika znaju i pevaju moje pesme, a ja ostah u anonimi - kaže Miško Pavić, čuveni šabački trgovac i pevač čuvenih namenskih pesama.

Ovaj raspevani Mačvanin važi za najboljeg pevača među trgovcima i najboljeg trgovca među pevačima.

- Upijao sam pesme mojih slavnih velikana, Cicvarića i Bore Janjića. Moj otac je imao dvadesetak "kamenih ploča" sa velikim gramofonom na "kurblu", pa kad sam ih ja izgustirao i naučio, poklonimo ih Radio Šapcu.

- U trgovini sam od '64. a u muzici od '66. Pevao sam i igrao folklor u legendarnom KUD-u "Abrašević". Nastavio sam da pevam na takmičenjima pevača amatera po mačvanskim selima i po brojnim šabačkim kafanama. Bile su to godine kada je ilidžanski festival prenošen uživo. Dok ide prenos ja zanemim, slušam i beležim reči, a sutradan te pesme pevam u maljanskim kafanama.

Odrastao je Miško u komšiluku Šabana Šaulića, Brane Đokića, Hasana Dudića, Ljube Aličića, Branke Stanarčić, Miće Nikolića, Žiće Kojića, Janka Glišića, Dragog Domića, Meha Eganovića... Nije mu bilo lako pored toliko znamenitih imena, tim pre što mu pevanje nije bilo glavno i jedino zanimanje.

- Ja sam trgovac po struci, dogurao sam do poslovođe prodavnica modne konfekcije "Beka" u Šapcu i Bogatiću. Moj prijatelj i zemljak Janko Glišić uspeo je nekako da me ubedi da snimim i ja nešto, tek onako uzgred. Nas dvojica smo počinjali zajedno, pobedili kao duet na takmičenju pevača amatera u Šidu. Došao sam kod kompozitora Ilije Spasojevića, probao nekoliko pesama, snimio po jednu strofu na kasetu, vratio se u Šabac, vežbao, i sutradan u studio.

- Već na mojoj prvoj ploči iz 1976. snimio sam veliki hit "Niko nije ko nas dvoje". Ne pominje se u toj pesmi ni otac, ni majka, ni brat, ni sestra, ni ujka, ni svadba, a opet postade jedna od najtraženijih pesama u željama i čestitkama. Izgleda da je moj prvenac idealan za svaku vezu između dvoje ljudi.

Više od pedeset odsto večitih narodnih pesama stvorilo je nekoliko kompozitora "Lipovičkog stila": Buca Jovanović, Radoje Barajevac, Ilija Spasojević, Doca Ivanković, Aca Stepić. Upravo tom stilu pripada i Miško Pavić. Sa Narodnim ansamblom RTS-a pod upravom Branimira Đokića snimio je Miško dva bisera, dva trajna snimka "Prošetali šabaćki trgovci" i "Hoćemo li u Šabac na vašar". Snimio je i jednu ploču sa dve pesme Novice Uroševića.

- Novica je bio genije. Zakazao mi snimanje dve pesme u studiju, a jednu pesmu samo započeo, napisao prvu strofu i refren. Dok sam ja snimao prvu pesmu, on je za to vreme napisao drugu i treću strofu od ove druge pesme. Za dvadeset minuta sam snimio dve pesme, napisane i otpevane od srca. Ništa se tu ne bi moglo dodati i da sam snimao današnjom tehnikom.

Obeležio je Miško svojim nastupima i "Raspevanu jesen" Radio Šapca, najveći putujući festifal narodne muzike u bivšoj Jugi.

- Bilo je to takmićenje pevača amatera u stotinak gradova u bivšoj Jugi. Karavan "Radio Šapca" tutnjao je dva i po meseca, 20 amatera i nas dvadesetak profesionalaca, imali smo i po dva i tri koncerta dnevno. Kad mi je izašla pesma "U ratara crne ruke, a bela pogača", tražio sam od šefa orkestra Ace Stepića da makar na koncertu u Zagrebu ne pevam tu pesmu.

Printskrin: Youtube/Diskos Official

- Strepeo sam od te "zapadne" gospode. U sali je bilo jedanaest hiljada ljudi. Nastupio sam četvrti po redu, a Ljuba Aličić izađe na moj aplauz. Dobih veći aplauz od Safeta, Kvake, Tome Čolovića (Malog Mrava). Usledilo mi je i pojašnjenje iskusnijih kolega: "E, moj Miško, ti ne znaš koliko Bosanaca i Krajišnika živi u Zagrebu".

- Imali sko u ekipi i takmičare u ispijanju piva. Taman se pojavilo pivo u limenkama, Mića Minimaks i Toma Čolović organizuju takmičenje ko će popiti više. Minimaks je tada bio baš u dobroj formi, ali pored Tome nije imao šanse. Tomislav Čolović je imao 48 kilograma žive vage, a popio za veče 55 piva. Bili su to kapaciteti u svakom smislu.

Ponosan je Miško i na tridesetogodišnje prijateljstvo sa Safetom Isovićem. Bez obzira što se pevanjem bavio usput, u svako doba zna da otpeva 120 pesama iz Sajinog repertoara.

- Kad je bila stabilizacija, pa se vozilo na bonove, na parne i neparne tablice, jedne nedelje vozimo moj, jedne nedelje Safetov auto. Pet puta sam bio kod Saje na Bajramu, isto toliko i on kod mene na slavi. Poslednji Safetov nastup u Srbiji bio je 1988. na Trgovačkoj zabavi u hotelu Sloboda u Šapcu.

- Rat nas je razdvojio, ja sam otišao za Ameriku. Gledao sam moga prijatelja kako drži predizborne mitinge. Pozvao sam ga telefonom i žestoko iskritikovao. Rekao sam mu da je više para zaradio u Srbiji nego u Bosni i da mu lepše stoji da peva nego da političi. I posle rata uspeo sam da ga obiđem i da ga još jednom iskritikujem zbog politike.

Šabac Miškove mladosti bio je najraspevaniji grad u Jugi. Negovala se i umetnička muzika najvišeg nivoa i ona kafanska i vašarska. Od Šapca do Loznice bilo je 52 kafane, u samom gradu je bilo 40 kafana sa muzikom, a zadnjih godina tek poneka sa malo akustike. Nekad se pričalo da postoji samo jedna reč zbog koje i konobari dobijaju bakšiš. Ta reč je fajront.

- Baveći se trgovinom i estradom, vodio sam računa o svom izgledu. Čim izađe novo odelo u mojoj firmi, prvo ide meni pa u izlog. Ja ga obučem ne samo da se svidi meni, nego i da se svidi mušterijama. Drugari su me pitali skidam li kravatu makar kad spavam. Govorilo se idemo kod Miška u "Beko", a ne u "Beko" kod Miška. U mom Šapcu sam, eto, vredeo malo više od moje firme. Uostalom, "Beko" davno propade, ja još trajem sa makar tri pesme: "Niko nije ko nas dvoje", "Osamnaest karanfila za tvoj rođendan", "Ustaj sine, ustaj rano moja".

- Traju i pesme snimljene pre pola veka, što samo govori o njihovom kvalitetu. Za neke od današnjih hitova modernog folka meni treba prevodilac, iako sam sedam godina živeo u Americi. Priznajem, ponekad me i stid ove moje usputne muzičke profesije. I u konfekciji je moda činila svoje, odelo sa širokim menjalo je odelo sa uskim reverom, sa jednim redom dugmadi menjalo je dva reda dugmadi, pozadi je falt menjao šlic, ali nikad se odelo nije ukrštalo sa kombinezonom da bi se pravilo strašilo.

(Goran Milošević)