Za sve naše godine: Od "Šesnaest ti leta beše" do "Sto godina živeću" (PLEJLISTA)

"Samom sebi ne verujem, trideseta meni dođe,

Preporučujemo

čini mi se tek sam rođen, tako vreme brzo prođe.

Prođe leto trideseto, godina mi žao nije,

nije važno šta je bilo, sad je važno kako mi je.

Ja sam crtu podvukao ispod svojih tri'es leta,

kad saberem život celi, osta kratka mladost kleta.

Ovaj život dragi druže kratak je ko miris ruže,

tek što život zamiriše, a mladosti nema više."

(Novica Negovanović - Ruždija Krupa)

Ova legendarna pesma ušla je u mnoge serije i filmove, pa i u kultno ostvarenje "Poseban tretman" Gorana Paskaljevića. Dok grupa prisilno lečenih alkoholičara peva ovu pesmu, Ljuba Tadić veli: "Nemojte te kafanske, ova priroda zaslužuje nešto lepše", pa im pusti Mocarta.

- "Prođe leto trideseto" snimio sam 1975, baš u mojoj tridesetoj. Pitao sam se kako ću je pevati kad ostarim. Pevam je, čini mi se, sa još većim žarom, samo što me danas najviše pogađa stih "nije važno šta je bilo, sad je važno kako mi je" - priča maestro Novica Negovanović.

- Još jedna moja pesma o godinama i prolaznosti skoro da je i nadmašila "Prođe leto trideseto". To je pesma "Kad umoran budem pao". Nisam očekivao njen uspeh, donosim je uvek na drugačiji način, i donosim je kako je u tom trenutku osećam.

Stihovima narodnjačkih pesnika ovekovečene su mnoge godine:

"Šesnaest ti leta beše, kada sam te zavoleo,

još toliko kad bi prošlo ja te ne bih preboleo".

(Branislav Cvetinović Laki)

"Imala si osamnaest leta kada si mi probudila nadu,

da ću s tobom ići na kraj sveta, al' ostadoh u bolu i jadu".

"Ništa lepše od ljubavi, na prvo je mesto stavljam,

sve što mogu u dva'estoj, dva'es prvoj ne ostavljam".

"Bio roda bogatog, bio puk siroma, starost će di doći doma,

pred svima je ista meta, il' imali malo leta, il' stigla nas pedeseta".

(Predrag Vuković Vukas)

"Stižu i četrdesete, pitanje rađa pitanje,

šta mi to gasi nemire, gde li to život uvire.

Srebrom mi kosu šaraju, iz oka laste nestaju,

sve jače stežu navike, u duši brojim ožiljke".

(Zoran Dašić)

"Kad mi bude sedamdeset leta, kad se strasti gase i nestaju,

da mi daju sva bogatstva sveta, uzalud je, tad mi ne trebaju".

(Dragoslav Belić)

"Oni što me znaju odreda se slažu, sto godina živeću, tako meni kažu.

Budi pored mene, bićeš duga veka, od osmeha vedrog nema boljeg leka".

"Ne menjam se nimalo, pa se ljudi čude,

kako može čovek uvek mlad da bude.

Ko godine broji, starosti se boji,

za godine ne marim, zato ne starim."

(Ruždija Krupa)

- Kad sam snimao pesmu "Kad bih mog'o da se podmladim" imao sam trideset šest godina. Pevao sam je opušteno, rutinski, daleko od stiha "i stigla nas pedeseta". A sad kad je pevam, u mojoj osamdesetoj, nekako mi malo, i godina i života - kaže pevač za sve godine Nedeljko Bilkić.

I najlepša godina ne može da traje kao pesma o godinama. Potresnu posvetu pesmama i godinama izgovorio je Mića Stojanović u svom poslednjem nastupu u mojoj emisiji. Mića je sve svoje godine utkao u poeziju, a tu poeziju oživela je Mićina harmonika.

"Harmonikom starosti prkosim! Koje dane i godine nosim,

saznaće se kolika je svota, dok saberem kusur od života.

Nisu meni harmonike teške, ja još mogu do mog sela peške,

starom stazom, od plota do plota, vraćaću se do kraja života.

Harmoniku, seosko poselo, Moravu i moje rodno selo,

i sve pesme što rađa lepota, voleo sam više od života.

Pesmo moja, radosti i tugo, u narodu ostadosmo dugo.

Harmoniko moja, nije nas sramota, živećemo i posle života."

(Goran Milošević)