Sećanje na Milu Matić: Od beskućnika i samohrane majke do prve dame Skadarlije i fatalne žene

"Odakle si sele, devojčice mlada?

Preporučujemo

Iz Srbije, bato, iz Kruševca grada.

Jelečence tvoje, pletenice guste,

košuljica tanka, prava Kruševljanka.

Što odelo kaže, ne bih verovao,

da te nisam sele svu noć milovao.

Il' se zoveš Anka, il' ti ime Branka,

opančići kažu da si Srbijanka."

(narodna)

- Vodila me baba po slavama, i samo kaže: "Ajde ti kćero zapevaj onu našu". I tako sam još kao dete naučila "Odakle si sele", snimila sam je i na maloj i na velikoj ploči. Posle mene snimali su je mnogi. Na mojim izdanjima potpisana je kao izvorna, neki je pripisuju Radojki Živković, a ja i danas ne znam čija je - pričala je Mila Matić, legenda Skadarlije.

Mila Matić (1929 - 2015) je i geografski i muzički okorela Čarapanka. Rođena je 1929. u Kapidžiji kod Kruševca, jedno od petoro dece majke Slavke i oca Tihomira Marinkovića.

- Moj prvi prozor u svet je korzo u Kruševcu. Sve je bilo lepo sem očevog upozorenja: ako se ne vratite za videla, vaša majka će da dobije batine. Bila sam živahna devojka, roditelji me udaše sa 17 godina za oficira JNA Živorada Jovanovića.

- Moj prvi muž nije bio loš čovek, ali ja ga nisam volela. Dobila sam dva sina Zorana i Predraga (Peđu D' Boja). Posle tri i po godine braka razvodim se i postajem samohrana majka.

- Roditelji nisu hteli da me prime u kuću, pa počeh da se potucam po Beogradu. Spavala sam u parku kod Vukovog spomenika, sve dok se jedna žena nije sažalila i primila me u svoj stan. Kasnije sam pevajući plaćala stanarinu, menjala stanove i kafane.

Sredinom prošlog veka, ova stasita i grlata Čarapanka, zacarila je beogradskim kafanama.

- Pevala sam kod Vukovog spomenika u kafani "Domovina", u "Cvetkovoj kafani" na Zvezdari, "Centralu" u Zemunu, "Maderi", "Londonu", kod "Ruskog cara". Na moju sreću, bilo je to berićetno vreme po kafane i muzičare.

- Narod je bio željan pesme, pevali smo celu noć, a bilo je i mnogo bakšiša. Ujutru, kad delimo zaradu, činilo se kao da je neko ostavio pare, a mi došli da pokrademo.

1952. godine Mila Matić je zapevala i pred Carevcem u restoranu "Žagubica". Volela je Safeta, Nadu i Nestora, maštala o radiju, a završila u kafani. Iz legendarne Skadarlije začulo se nešto primamljivo, i umilno i napadno. Bila je to Mila Matić.

- Vrhunac mog kafanskog pevanja svakako je "Skadarlija". Pevala sam uz pratnju čuvenog skadarlijskog orkestra Paje Nikolića. Počela sam kao potrčko uz Divnu Kostić i Olgu Jančevecku.

Foto: Promo

- Ja sam pevala klasične narodnjake, uglavnom po narudžbini. Tačno sam znala šta vole posebni gosti: Tito, Moša Pijade, Kardelj, Branko Pešić. Za Rankovića, zna se - "Pšenice su klasale, devojke se sastale" i "Odakle si sele". I tako, punih 13 godina u Skadarliji.

Posle putešestvija po Beogradu, udaje se u Pariz za fabrikanta Radeta Pajića.

- Dvadesetak godina sam držala kafanu "Kod Mile" u Parizu. Kod mene je pevala i Lepa Lukić, dolazile kolege da se vidimo i počastimo. Kod mene je pevao i veliki majstor Dragan Toković.

- A kad su počeli da mi otimaju svirače i pevače, batalila sam restoran. Preko puta kafane moj muž je držao fabriku modne konfekcije. Kasnije sam i u Beogradu otvorila svoj butik.

Od 1964. do 1988. snimala je osamdeset pesama koje potpisuju vrhunski autori narodne muzike: Ilija Spasojević, Miki Mitrović, Aca Stepić, Pera Tanasijević, Braća Bajić, Dragan Aleksandrić, Doca Ivanković, Bata Kanda, Dragan Toković, Boris Maćešić...

Protutnjala je kroz diskografiju, snimila 22 singlice i dva albuma, sa desetinama lepih izvornih i novokomponovanih pesama: "Odakle si sele", "Nigde zore ni bijela dana", "Beogradski mali pijac", "Garavušu sretoh bajnu", "Aj, mene majka jednu ima", "Ova kuća bogata", "U selu sam najlepša devojka", "Devojačka želja", "Prvo dete, prva nada", "Suze teku same", "O, sunce, bar ti mi kaži", "Mnogi su me nevernicom zvali"... Poslednju ploču sa vodećom pesmom "Valcer ljubavi" izdaje za "Panonijakoncert" 1988.

Ova fatalna žena krupnih zelenih očiju, i posle nekoliko brakova sa muškarcima iz sveta biznisa i politike, otišla je sa ovog sveta gladna ljubavi.

(Goran Milošević)