Gedža u marijači izdanju: Četničke pesme su me ugasile (PLEJLISTA)

"Pođem kući, al' mi se ne ide, lepo mi je ovde sad sa vama,

Preporučujemo

puno pića i sve drug do druga, a kod kuće samo bol i tuga.

Nekada sam ja žurio kući, dok je bilo nekog da me čeka,

al' prođoše ta srećna vremena, sve uništi ta prokleta žena.

Pođem kući, al' mi se ne ide, jer me tamo sad niko ne čeka,

s vama pijem, s vama čuda pravim, zato pijem da je zaboravim.

Pođem kući, al' mi se ne ide, jer zašto bih ako nikog nema,

kuća prazna a treba vremena da ponovo dođe neka žena."

(Nikola Urošević Gedža)

- Pođem kući, al' mi se ne ide" napisao sam za Tomu Zdravkovića. Toma je otišao, a pesma ostala kod mene. Ko zna koliko bi ćutala, da nije usledio poziv mog Valjevca Milana Simića da pripremim novu pesmu za njegov festival. Snimio sam je na brzinu, ali ostaće kao moja pesma za 21. vek - kaže Nikola Urošević Gedža, povodom retkog jubileja: pola veka u braku i diskografiji.

- Ostao sam bez oca u sedamnaestoj godini, nasledio tri saksije zemlje. Učio sam za metalostrugara, a Pera "Lažov" iz Divaca mi ponudi platu od sto hiljada da pevam kod njega u kafani. Oberučke sam prihvatio, i sad vidim da sam bio u pravu što sam tako rano počeo i toliko dugo ostao u kafani. Bez kafane nema rutine.

Mnogi misle da je Nikola Urošević postao Gedža tek 90-ih, kad je zagrmeo sa četničkim pesmama.

- Teško je naći Valjevca bez nadimka. Eto, moj prvi gazda ima umetničko ime Lažov. Ja sam postao Gedža još kao klinac, na fudbalu. Ošin'o sam druga po cevanici vrhom cokule, on povika "udari me ko gedža", i tako ostade.

- 70-ih su adrese pevača objavljivane u časopisu "Čik". Kad ostavim u adresi samo ime i prezime, ne dobijem nijedno pismo, a kad dodam Gedža, to sve kod mene dolazi.

Diskografska karijera Nikole Uroševića Gedže može se podeliti na tri perioda: 70-ih je snimao Bucine pesme, 80-ih moderne narodnjake sa šlagerskim prizvukom, 90-ih je, kako sam kaže, "ugasio" sa četničkim i rodoljubivim pesmama. 21. vek i ne računa u staž, pošto je pevač narodne muzike bivša profesija.

- Ja sam i Bucu kupio kulturiška pesmama. Kad me prvi put čuo u kafani rekao je: "Gedžo, 11. januara u tri sata snimanje u studiju". Toliko me voleo da je svom prvom sinu dao ime Nikola.

- Osamdesetih godina prošlog veka snimao sam moderne sentiše. Bio sam jedan od prvih pevača sarajevskog hitmejkera Nazifa Gljive, pre nego što je sa Bešlićem napravio bum. Snimio sam "Sreo sam je u malom kafiću", "Slađana zbogom", postao zvezda u Sarajevu.

- Upoznao sam Miću Radovanovića i popularni sastav "Mlade Sarajlije". Usledio je poziv da pevam na robnoj kući u Sarajevu. Dolazilo je po hiljadu ljudi, nisam mogao da dišem, večito mi falilo vazduha od gužve. Vežbao sam po sat vremena da postignem radnu temperaturu, a onda drmnem dve rakije i ubrzam zagrevanje.

- Snimio sam tri albuma za produkciju "Sarajevodisk". Jedan Zaim Imamović je dolazio da me sluša, bio na promociji mog prvog albuma i tom prilikom rekao: "Gedžo, ja obožavam da te slušam". Ja se izbečio, a puno mi srce.

Gedža je gospodin i kad je oblačenje u pitanju. I u kafani i na vašaru preferirao je: beli sako sa kariranim reverima, crnu košulju, belu kravatu, crne pantalone, crne cipele. Sve je to ugasio imidž četničkog pevača - jedan album sa dvadesetak četničkih pesama potamnio je Gedžinih stotinak sentiša.

- Ispalo je da sam gurao ispred vremena, snimao pre nego što je trebalo. I "Bože pravde" sam smimio pre nego što je postala srpska himna. Ja snimim, a cenzori me stave u fioku. Zamislite, na obeležavanju 100 godina od pobede u Prvom svetskom ratu pevane su na RTS-u pesme koje sam ja zakovao: "Marširala kralja Petra garda", "Marš na Drinu", "Gedžo Srbine".

Printskrin: Youtube/PESMA KAO LEK – TV DUGA PLUS

- Te pesme su pevale moje kolege, nekima bilo i neprijatno što mene nisu pozvali. Tozovac se baš naljutio, a urednica zabavno-muzičkog programa RTS-a, jedna plavuša, samo je rekla: "Nemojte Gedžu!".

- Izbegavaju me kao da imam šugu. Da sam mlađi, znao bih kako bih reagovao, a ovako, neka ih! Sa mnom nemaju problema ni u Hrvatskoj ni u Bosni. Mene sklanjaju moji Srbi, stare slugeranje svih režima uplašeni za svoje položaje.

Koliko god bio sklanjan od strane muzičkih urednika, uvek je bio poštovan od najvećih majstora narodne muzike.

- Sa Tozovcem sam svakodnevno. Ulepšavam mu dane i noći, onako astalski traži da mu pevam "Ko to tamo peva", "Bog je rodom iz Srbije". U kafani sam najviše pevao baš Tozine i Tomine pesme, a Toma je od mene naručivao da ja pevam njegove pesme.

- I Kemal Monteno je tražio da mu pevam Tomu. Otpevam mu deset puta "Ej, kafano muko", a onda Kemo otpeva meni deset puta "Jedne noći u decembru", i za moju i za njegovu Branku.

Više od pola veka je u braku sa Brankom. Od svih carstava najviše voli žensko, ono njegovo.

- Na Mi'oljdan '69. došla da me gleda sa mojom komšinicom. Komšinica mi najavila da njena familija trza na mene. Ja sam samo stigao da upitam da li je to ta. Komšinica je odmah prenela Branki: "Sviđaš se Gedži", na šta je ova odbrusila: "Ko je Gedža u mom životu".

- Branka je sigurno mislila da sam ja neki opanak. Te večeri sam pevao svetske hitove, naročito one meksikanske. Kad sam zapevao "Oči pune suza, srce puno bola", Branka je rekla: "Ako je to Gedža, onda u redu".

- Ja sam skroman, porodičan čovek. U braku sam više od 50 godina i, kad bih se ponovo ženio, ja bih ponovo oženio moju ženu. Moje starije kolege kažu što su stariji sve su bliži ženi, naročito svojoj. Ja sam uvek bio blizak svojima. Žena, dve ćerke, unuka, odnos je četiri prema jedan. Šta mi drugo preostaje nego da se prepustim ženskom carstvu, carstvu mojih dama.

(Goran Milošević)