Jasna Kočijašević, 50 godina umetničkog rada: Od deteta sa glasom Lole Novaković do narodnjačke dive

"Nešto se čudno događa s tobom, neko ti osmeh krade,

Preporučujemo

dok ti pogled zamišljeno luta, lice vene, a ja zabrinuta.

Kaži šta te to menja, ljubavi neke stare dug,

zaboravi da sam žena što te voli, pet minuta da ti budem drug.

Kaži mi srećo zašto si tužan, kaži mi moram da znam,

ti si meni sve što srce voli, reci srećo, pa neka i boli.

Jedna je zvezda sa neba pala, da li je ljubav prestala,

ja ću život živeti zbog tebe, ti se vrati kad pronađeš sebe."

(Ljubo Kešelj - Zorica Đuđić)

"Kaži šta te to menja" je retko moderna pesma iz 1985. godine sa LP-ija Jasne Kočijašević, specijaliste za izvorne narodne pesme. Ovaj pravi mediteranski šlager još uvek nije dostigao svoj vrhunac,

- Izvorne pesme su moja duša, moj prvi repertoar i preporuka za umetnički status. Po njima sam najprepoznatljivija, iako sam snimila tridesetak ploča sa novokomponovanim pesmama. Počela sam da snimam kao devojčurak iz gimnazije, snimala sam sve što mi se nudilo i koliko je potrebno za ploču. Sad kad pogledam te pesme, neke bih i odbila. Namenske me nikad nisu zanimale. Ponekad se i plašim što sam postala toliki perfekcionista - priča Jasna Kočijašević.

Već pola veka zna se - Jasna Kočijašević je najbolji reprezent izvorne narodne pesme sa prostora bivše Juge.

- Kočijašević je retko prezime. Ima ga i u Crnoj Gori, ima ga i u Sremu. Doduše, ne znam da l' smo došli iz Crne Gore u Srem ili iz Srema u Crnu Goru. Iskreno, volim i svoje ime i svoje prezime. Kažu da ime često ima veze sa karakterom. Ja sam baš takva - dok ne razjasnim sve što mi nije jasno, ne odustajem.

- Sve do moje prve ploče i pesme "Po selu se šapuće" pevala sam zabavnu muziku, ne znajući koliko je pogubno biti nečija kopija. Ja sam kao devojčurak bila ponosna što su novine objavile naslov "Dete sa glasom Lole Novaković". Tada sam i moje imitacije smatrala veličinom. U stvari, sada vidim da sam bila na velikoj klackalici: da sam snimila nešto što liči na Lolu postala bih zabavnjak, a pošto sam snimila "Po selu se šapuće", postadoh narodnjak.

Jasninu karijeru obeležili su najveći stvaraoci lepe narodne muzike: Dragoslav Mihajlović Kanarinac, Mija Krnjevac, Radojka Živković, Jozo Penava, Savatije Ljubičić, Dragan Aleksandrić, Novica Urošević, Pera Tanasijevic, Ljubo Kešelj, Kemiš... Jasninu karijeru obeležili su i brojni festivali, naročito na početku karijere.

- Prvu ploču sam snimila 1969, pošto sam godinu dana ranije učestvovala na putujućem festivalu "Jesen 68", kao zamena za Vasiliju Radojčić koja je otkazala zbog saobraćajke. Jao bože, zasedalo je profesorsko veće moje gimnazije da mi daju specijalno odobrenje. Odsustvovala sam mesec dana, nastupala u svim većim gradovima Jugoslavije, i kao debitant imala sigurnu nagradu za najmlađeg učesnika.

- Snimila sam ploču, a moje komšije u Novoj Pazovi nestrpljive da je čuju. Desilo se da smo išli na pumpu po vodu, nosim onaj balon i čujem moju pesmu na radiju. Setim se da sam to ja, i otrčim kući da javim roditeljima da sam čula sebe na radiju.

Jasna je pevač sa jugoslovenskim pedigreom, takav joj je i repertoar: od Vranja do Vojvodine, od Bosne do Šumadije.

- Kad sam se udala otišla sam za Niš, ali moja duša je u Sremu. Moja majka je iz Sarajeva, što objašnjava moju ljubav prema sevdahu, a moj otac je iz Vojke, nedaleko od meni najdraže Nove Pazove, što objašnjava i moju posvećnost vojvođanskom melosu. Uz sve to rođena sam u Skoplju, gde mi je otac službovao u JNA, što mi je proširilo ljubav prema makedonskoj pesmi.

Jasna je počela na putujućem festivalu "Jesen 68", da bi već na sledećem nastupu ostvarila svoj najveći festivalski uspeh - pobedu na "Ilidži" 1969. sa pesmom "Malo cik, malo cak".

- Na moju sreću Lepa Lukić je odbila ovu pesmu, inače pesmu svog ličnog kompozitora Pere Tanasijevića. Ja sam je prihvatila, jer nisam imala drugu. "Malo cik, malo cak" donela mi je prvu nagradu stručnog žirija. Nisam bila svesna šta mi se desilo, šta je to znaćilo kad te u jednoj noći vidi desetak miliona ljudi u direktnom tv prenosu.

- Kad sam pobedila na "Ilidži", dobila sam ponudu "Beogradske estrade" da potpišem ekskluzvni ugovor. Moj tata je tada imao platu od trideset hiljda dinara mesečno, a ja dobijala četrdeset hiljada za jedan nastup. To je ponuda koja se ne odbija, i tako zakoračih u profesionalne pevačke vode.

Jasna Kočijašević Printskrin: Youtube/PESMA KAO LEK – TV DUGA PLUS

Pored podrške svojih roditelja, sve ove godine ima i podršku svog supruga Dragoslava Mihajlovića. Kanarinac je uvek tu da sleti na pitomu sremačku jabuku.

- Ptica, ko ptica. Kad sam snimala možda i moju najmoderniju pesmu "Kaži šta te to menja", imala sam veliki problem u studiju. Dobila sam tek započetu pesmu, samo jednu strofu. Pozvala sam moga supruga, koji mi je preko noći dopisao drugu i treću strofu.

I pored svih estradnih bura i oluja, pa i najtežih bičeva sudbine, Jasna se i danas smeši osmehom devojčurka. Ne kritikuje mlađe kolege, čak vrlo rado osluškuje i najnoviju ponudu.

- Znam da je vreme drugo, opijeno internetom. Mi smo imali druženja, po dva ili tri koncerta dnevno, i gradovi i sela. Prvo druženje sa publikom, pa onda zajednićka večerinka, a posle koncerta dođemo kući pa odgovaramo na pisma. Jedno od tih pisama preraslo je u kumstvo sa jednom Slađanom iz Niša. Upravo zbog takvog i tolikog druženja, nismo bili zavidni i ljubomorni. Ne mogu da kažem da sam se tuđem uspehu radovala više nego svom, ali mi nimalo nije bilo krivo zbog uspeha kolege i koleginice.

- U ovom ružnom vremenu imam makar lepa sećanja. Možda me to i održava. Sve se tešim mišlju da se nisam puno promenila, a đavola nisam! Možda je samo osmeh ostao isti i onaj devojčurak u meni. Kao da nisam porasla od tog veremena, ostala sam ista, osim u kilaži. Moja generacija nije ni znala šta je to stajling. Na omote prvih ploča stavljala sam moje fotografije iz škole.

Zbog posvećenosti izvornim pesmama, žrtvovala je Jasna stotine novokomponovanih. Zbog pesme je batalila i advokatsku karijeru.

- Da nisam pevač, bila bih pravnik, advokat. Studije i pevanje, barem u mom slučaju, ne idu zajedno. Da nosim kjnige na turneju - ne, hvala! Moja luka spasa su moja porodica i moje prijateljice. Osobe koje sam pustila u svoj prostor mogu da računaju na mene u svakom trenutku.

(Goran Milošević)