Rodoljub Raka Nikolić: Čarapan po rođenju, a dvojkaš po stilskom opredeljenju (PLEJLISTA)

"Srce moje sa mnom plače, jer ja ovde nemam svoga,

Preporučujemo

sudbina je tako htela da ja odem iz svog doma.

Tuđino, što me otuđi, da mi život bez rodbine ovde prolazi.

Svake noći sanjam selo, svoju dragu, malog sina,

najsrećniji ja bih bio da sam kući i sa njima.

Da sam galeb da preletim preko gora, okeana,

da u zoru vidim dragu, rodno selo kako spava."

(Mića Urošević Vidinac - Rade Vučković)

Ovo je najpoznatija pesma Rake Nikolića, večiti narodnjački hit iz 1971, pesma koja je obeležila gastarbajreske muke miliona Jugovića. Ovo je Rakina ulaznica u svet besmrtnih.

- Ta ploča je prodata u 150.000 primeraka, jednom zlatna i jednom srebrna. Pesma se vrtela, ja imao mnogo posla, zaradio mnogo para, a opet ostao u senci. Podigla me u vrh najtraženijih pevača početkom 70-ih, omogućila mi da obiđem svet. Da sam snimio deset ovakvih hitova, ne bih bio popularan. Ne lepi se popularnost za svakoga - kaže Raka Nikolič.

Raka Nikolić je kao zreo čovek i formiran pevač ušao u diskografiju. Bilo je to 1968. sa pesmom "Curo mala bićeš moja".

- Napisao sam je na pauzi za topli obrok kao radnik "Prve Petoletke" u Trsteniku. Imao sam jednu malu, motala mi se po glavi. Kad su došli stihovi, ja ih zapišem, odnesem kod kompozitora i zemljaka Danila Miškovića, snimimo je u studiju, i tako poverovah u sebe kao pevača. Iste te godine učestvovao sam i na takmičenju pevača amatera u Drenovcu kod Paraćina, na kome sam osvojio prvu nagradu žirija sa Bucinom pesmom "Oj Dunave plavi" i dobio pravo da snimim ploču.

- Snimio sam je za "Beograddisk", potpisal su me kao poslednjeg anonimusa, prvo prezime, pa ime - Nikolić Rodoljub Raka. Ipak, pesma je ušla je u narod, na radio, u želje i čestitke. Narod se uhavti u kolo, i peva moje stihove.

Rakine pevačke i diskografske godine protekle su u doba kada se muzika slušala, kada se čeznulo za svakom novom pločom i pesmom na radiju.

- Posle prvih snimljenih ploča, živeo sam u Beogradu, punih tridesetak godina. Pevao sam u kafanama, hotelima, pevao sam gradske i bogate seoske svadbe. Ostavio sam velikog traga na kalemegdanskom "Parku" i u rakovičkom" Livcu". Znalo se: u sedam sati počinjemo, a već u pola sedam se zaključavala kafana. Ko je došao - došao, kafana puna pola sata pre početka programa!

- Program u kafani nisu bile samo aktuelne novokomponovane pesme, nego i starogradske pesme, sevdah, romanse, grekosi, meksikanske. Uporedo sa pevanjem ostao sam veran svom zanatu, radio sam do penzije u beogradskom IMT-u. Možda bih napravio i veću estradnu karijeru, ali zanat je i tada bio sigurniji od pevanja.

Raka je Nikolić je Čarapan po rođenju, a dvojkaš po stilskom opredeljenju. Rođen je u Globoderu, u komšiluku legendarne Radojke Živković.

- Podneblje i geni su čudo. Moj deda je pevao po najčuvenijim kruševačkim kafanama sa Radojkinim ocem, čuvenim Tikom Globodercem. Svojim glasom gasio je sveću. Otac mi je pevao, majka je pevala, tako da sam imao od koga da upijam lepe pesme.

- Kad sam počeo da snimam, birao sam pesme koje liče na one stare. Tražio sam priču koja može da probudi emociju, prvo u meni, a onda i u mojim slušaocima. Nisam snimao pesme koje prolaze pored mene, bez traga u srcu i duši. Kad su pesme izgubile svaku lirsku vrednost, a moje kolege počele da se takmiče ko bolje peva na "plejbek", odustao sam od ovog posla. Oduvek sam pevao mnogo bolje uživo nego na ploči.

Ostavio je Raka velikog traga i pod šatrama na najčuvenijim vašarima.

- Mi smo studiozno birali pesme i za ploče, a bogami i za vašare. Imao sam ekipu sa kojom sam pevao vašare, i dva dana pre nastupa mi vežbamo u praznoj šatri. Još dok se peku prasići i jaganjci, mi smo navlačili publiku u šator. Što bi rekao Bata u "Raljma života" - to je bila samo predigra! A kao nagrada za uspešan nastup, gazda je produžio program i na peti dan, kako bi boemi potrošili i poslednje pare. Bio je to rad od osam ujutru do pet ujutru, tri sata odremamo, pa opet.

- Posle tako napornih tezgi ulazio sam u studio i snimao pesme za ploču. Snimio sam oko 60 pesama, skoro svaku sam snimio iz cuga. Posle sninanja, orkestar se pokupi, a ja ostanem u studiju i pevam samom sebi tercu.

Raka Nikolić Printskrin: Youtube/Diskos Official

Raka Nikolić je protutnjao kroz diskografiju. Za samo deset godina, od '68. do '78, snimio je dvadesetak ploča, za "Beograddisk" i "Diskos": "Curo mala bićeš moja dobro znaj", "Rob svoje ljubavi", "Tuđino, što me otuđi", "Rodila me majka da varam devojke", "Piši draga svom vojniku", "S kim si sada kada mene nema", "Lutam, pijem, i tugujem", "Grešim ja, grešim ti"...

- Snimao sam sa najvećim autorima tog doba: duetom Mišković-Miletić, Ilijom Spasojevićem, Časlavom Đokovićem, Perom Tanasijevićem, Mićom Vidincem, Radetom Vučkovićem, Danilom Živkovićem, Draganom Beljinom, Đorđem Negovanovićem, Draganom Aleksandrićem, Radojem Barajevcem, Veroljubom Jovanovićem. Sigurno me nisu zvali zbog moje lepote i stajlinga. I danas sam zahvalan tim velikim ljudima na ukazanom poverenju da pevam njihove pesme.

- Kad sam izdao "Tuđinu", upoznam Obrena Pjevovića u "Šumatovcu". Obren mi ponudi "Devojku iz grada". Iskreno, nije mi bio primamljiv i hitičan taj tekst. Posle mesec dana čujem Miroslava na radiju, peva "Devojku iz grada". Iskreno, ne žalim, pitanje je da li bi ta pesma meni legla, možda se ne bi ni čula. Ako mi je do utehe, odbili su je i Cune, i Dobrivoje, i Aca Trandafilović.

Rakine udarne godine su od 1970 - 1976. Tada se pročuo i po pevanju sevdaha.

- Pevao sam u ekipi sa Mikijem Jevremovićem i Bata Kandom po Bosni. Poveli smo i jednu talentovanu kafansku pevačicu. Bila je to Merima Njegomir. Sećam se, posle mesec dana pevanja u restoranu "Kozara" u Bosanskoj Gradišci, vlasnik restorana je došao u Beograd da mi ponudi ugovor da sam upišem visinu honorara. Tri uzastpne nove godine pevah u tom restoranu.

Rodoljub Raka Nikolić se skrasio u Vrnjačkoj Banji. Živi od skromne penzije i lepih uspomena, van domašaja medija, ponosan na svaku pesmu koju je snimio.

- Ni za čim ne žalim, snimio sam sve što sam voleo. Nagledao sam se lepih žena, naslušao dobre muzike. Povukao sam se kad je meni bilo najlepše. Imam penziju, ćerku jedinicu, dva unuka blizanca.

(Goran Milošević)