Anđelka Govedarović, o sentišima i bećarcima, o Buci, Danilu i Dragoljubu Lazareviću (PLEJLISTA)

"Život piše tužne priče, odvajkada tako biva,

Preporučujemo

što se srcem više voli, to se tuga teže skriva.

Dosta je bilo ljubavi, hoću da budem sama,

jer što se više voli, više se plaća suzama.

Ljubav moja takva beše, oplakana bezbroj puta,

svoj sam život njemu dala, a sad tužna svetom lutam.

Vreme pusto tajne skriva, uspomena nema više,

otkad svet i ljubav traju, život tužne priče piše".

(Buca Jovanović - Vlada Grujić)

- Mislim da Buca i na onom svetu uživa, samo se smeška i pevuši zbog Muzičke apoteke u kojoj je stalno prisutan. Buca me lepo prihvatio, sa posebnim respektom, i bez nekih ružnih reči kojima je obasipao ostale svoje pevače. Nije bio bezobrazan sa mnom - priča Anđa za Muzičku apoteku.

- Iskreno, meni se nisu svidele te Bucine tugovanke. Vežbala sam ih i rekla sam mu da to nije za mene. Naravno, Buca mi nije ostao dužan: "A šta bi ti da pevaš, možda travijatu? Ti si narodna pevačica, a imaš i lepe ruke, nemoj nikad da ih uprljaš sa muškarcima." S obzirom na iskustva ostalih kolega, ja još i dobro prođoh sa Bucom.

Ova rasna Sremica počela je srceparajuće, snimila je pre 50 godina i četiri Bucina sentiša: "Čuvaju, čuvaju", "Nežne reči", "Dosta je bilo ljubavi", "Stanite godine moje".

- Sentiši su meni nametnut resor. Ja sam rođena i ponosna Sremica iz Karlovčića nadomak Beograda. Polovinom 60-ih, kad sam ulazila u Radio Beograd i u diskografiju, sevdah je bio zakon. Upijala sam pesme Bebe Selimović, Zehre Deović, Zore Dubljević, Nade Mamule, Safeta Isovića. I danas kad čujem ono Sajino "ah", sklanjajte čaše!

- U to vreme Jelena i Aleksandar Dejanović bejahu na zalasku karijere, pa mi muzički urednici radija predložiše da se pridružim vojvođanskom stilu. Upoznaše ne sa Mirom Stojičićem, Janikom Balažem i ostalim majstorima vojvođanske pesme. I tako se prešaltah na moj teren i kad je muzika u pitanju.

Danas se pesme skupo plaćaju, i to na neviđeno. Anđa je pesme krčkala, uporedo sa spremanjem svojih gurmanskih đakonija.

- Nikad nisam platila nijednu svoju pesmu. Radila sam sa kompozitorima koji su me poštovali i voleli. Danilo Živković mi je bio kao brat. Sećam se, uprti harmoničicu, dođe kod mene, i uz meze i ručak mi uvežbamo pesme za ploču. Doduše, te pesme smo morali da krijemo od Vere Ivković.

Anđelka Govedarović Printskrin: Youtube/Petar Zivkovic - Pera Sremac

- Dešavalo se da vežbamo kod Danila pesme koje je Vera već probrala. Vera u kuhinji pere sudove i sluša kako ja pevam. U jednom trenutku se pojavi i kaže: "Eto, pa to sam i ja mogla da snimim". Tako mi je maznula i "Lolu iz Inđije".

Pesmu svog života "Veli meni moj komšija Steva" snimila je na osnovu "garavih" iskustava sa komšijom Stevom.

- Bile su to godine kada sam intenzivno nastupala sa "Đerdanom". Danilo je vozio i mene i Veru, a ja im pričala dogodovštine sa komšijom Stevom, kovačem, koji me uvek terao da pevam i voleo da nagaravi onim njegovim večito umazanim ručetinama. Posle par dana pozove me Danilo i kaže: "Anđo, moram da dođem kod tebe, ne smem pred Verom, imam opasnu pesmu za tebe". Tako je nastao "Komšija Steva".

Anđa je jedan od retkih narodnjaka čije ploče nisu oporezovane kao šund.

- Bila sam poželjan i zahvalan narodnjak za sve radio stanice tog doba. Puštali su me i na Radio Zagrebu, Radio Osijeku, da ne pričam o Beogradu, Šapcu, Studiju B. Jutarnji programi su počinjali i završavali mojim pesmama, a voleli su me i na televiziji, naročito u Novom Sadu.

Anđa je dama koja širi radost i veselje. Anđa zna da zapeva i da se nasmeje baš onda kad joj se najviše plače.

- Tu vedrinu sam ponela od kuće, a usavršila sa mojim drugom i ikonom Radio Beograda Dragoljubom Lazarevićem. Znao je svako jutro da me zove i da pita šta da doručkuje. Kad završimo razgovor, ja sama sebi kažem: "Anđo, ti si pričala sa pevačkom veličinom, a on tebe pita šta da doručkuje". Umro je mlad, a imao najrumenije obraze. Nikad nije pušio, a nosio tabakeru sa cigaretama. Ni ja nisam pušila, a znala sam da zapalim sa Dragoljubom.

- Ja se izjadam Dragoljubu, a on mi veli da uvek ima vremena za sekiraciju. Nemoj da se sekiraš unapred, a ako ne rešiš problem, rešavaćemo ga zajedno. Naučio me i da plivam. Znao je da mi kaže: "Ako otplivaš do mene, dobiješ sto dinara. Ala Karlovčić pliva za sto dinara".

Anđelka Govedarović Printskrin: Youtube/PESMA KAO LEK – TV DUGA PLUS

Upravo sa Dragoljubom Lazarevićem snimila je Anđa i dva raritetna LP-ija za diskografsku kuću "CBS" sa izvornim narodnim pesmama. A tek sa tamburašima! Tu je Anđa bez premca.

- Bože, kako je bilo lepo snimati sa Janikom i njegovim tamburašima. Na snimanju pesme "Kupila mi nana cipelice na štiklice" desetak puta smo ponavljali zbog legendarnog begešara Crnog Steve iz Silbaša. Svi pevamo "poletiću", a Crni Steva "poleteću", i tako deset puta.

Anđa je stilski profilisana pevačica, poodavno titulisana u prvu damu vojvođanske pesme. Koliko god medeno zvučala sa studijskih snimaka, još je bolja uživo. Malo ko može Anđi da stane na crtu.

- To mnogi primećuju. Dok pevam volim da se obraćam nekome. U studiju sam nekako skučena, pod stresom i obavezom da ne mučim muzičare i snimatelje. Studio nema srce kao u publike. Kad vidim reakciju publike, onda se i ja opustim.

Janika Balaž je davno primetio: "Anđa ne peva ni seljački, ni kruto gradski, nego baš onako potaman". Kod Anđe je sve autentično: i ime, i prezime, i frizura, i haljine, i način donošenja pesme.

- Ja ne pevam bezobrazne bećarce, ali volim da mi tamburaši otpevaju i ponešto masno. Volim da se opustim, prilči to i mom imenu i prezimenu. Pitala sam pokojnog oca što mi dade tako seljačko ime. Radojka Živković me savetovala da prezime promenim, izbacim ono "Govedo" ( a baš tako me zvala!) a ostavim "Darović". S druge strane, moj otac me je savetovao da izdržim jer imam jedinstven spoj imena i prezimena. I zaista sam jedna jedina Anđelka Govedarović. Proveravala sam - takve nije bilo!

(Goran Milošević)