Hašim Kučuk Hoki, majstor dugačke pesme i radijske priče: Pesma od tri minuta, za mene je intermeco

"Nasmeši se prijatelju, nemoj da tuguješ,

Preporučujemo

jer život je ovaj kratak, zašto da ga suzom truješ.

Pevaj, prijatelju, digni čašu vina,

svaki čovek u životu svoje jade ima.

Znam da ti je teško druze, a šta da se radi,

znaj da nisi ti jedini koga teški more jadi.

I mene je napustila i sreća i nada,

al' ja pevam i lumpujem, ne dam da me tuga svlada".

(Jovica Barbulović)

Ovo je možda i najkraća pesma iz opusa Hašima Kučuka Hokija (1946 - 2002), majstora dugačkih pesama. Primetiše neki hit pevači - dok Hoki otpeva jednu, ja završim tri pesme.

- Naš čovek voli tugu, zna da se veseli i kad mu je najteže. Ako je već tako, ja bih da produžim ugođaj. Kada sam snimio "Pijem da je zaboravim", govorili su mi da više ne treba da snimam, jer, teško je dostići takav hit. Ali, već posle godinu dana snimih "Pevaj priijatelju" i još tridesetak ploča - pričao je Hoki pre četvrt veka u mojoj emisiji na Bonton radiju.

Vratio se Hoki iz Amerike sa nekm novim pesmama i bolnim ranama zbog raspada Juge.

- Sve se promenilo. Žalim za Jugom, najlepšom zemljom na svetu sa najlepšim ženama na svetu. Ja sam od nepismenog čobanina iz Fojnice dogurao do najmlađeg mujezina u Jugi i vlasnika najvećeg hita. Sa crvenim pasošem obiđoh sve meridijane, a ovi novi nas zatvoriše u ove naše smrdljive balkanske jazbine.

- Zato se i skrasih u Novom Sadu, prelepom gradu, koji je prava metropola za bosanske kasabe. Sviđa mi se ta širina vojvođanske ravnice i širina ovdašnjih ljudi.

Odmah posle Titove smrti otisnuo se Hoki u Ameriku. Ženio se i razvodio, ženio se (a) nije razvodio, otvarao i zatvarao restorane, umesto pesama i para pravio decu, i vratio sa šut kartom iz Amerike.

- Tugujem, pevam, veselim se. Dozvolio sam sebi, posle dvadesetak godina pauze, da snimim nove pesme i moj prvi CD. Kad sam ja snimao, bile su aktuelne singlice sa po dve pesme, jedna s jedne, druga s druge strane. Ovo je mnogo teže: treba snimiti desetak pesama i progurati u ovakvoj hiperprodukciji. Mislim da sam zadržao svoj stari stil, samo obogaćen novim aranžmanima.

Prva pesma koju pustismo u emisiji beše "Voleo sam samo jednom". Planirah da slušaoce uključujem u program samo između pesama, ali, telefon se usija od poziva.

- Iskreno, ja nisam voleo samo jednom. Voleo sam mnogo puta, ali je pevam i za one koji su stvarno voleli samo jednom. Pesma podseća na "Pijem da je zaboravim", u malo modernijem ritmu, na tekst mog kuma Vukašina Nikolića.

Snimio je Hoki i pesmu "Zabranjena ljubav" koja ledi krv u žilama.

- Opevao je sam jednu tragičnu ratnu ljubav između Amire i Gorana, dvoje klinaca koji su se voleli od detinjstva. Roditelji im se pazili i pomagali, a po izbijanju rata pokušaše da izbave decu iz Sarajeva. Zaraćene strane se dogovore da prestanu sukobi da bi klinci prešli preko mosta "Drvenija". Kad su bili na sredini mosta, neko je zapucao i presekao jednu mladost. Sahranjeni su, onako zagrljeni, u istom grobu.

Bio je Hoki buntovnik i u doba najtvrđeg titoizma. U okruženju uštogljenih kolega, pojavio se vižljasti čupavac sa tamnim naočarima. U mojoj radio emisiji pojavio se u kaubojskim čizmama i šeširom sa petokrakom.

- Razočaran sam tolikom količinom turcizma u novim narodnim pesmama u Srbiji. Ja prezirem turcizam, ja nisam Turčin, ja sam Jugosloven. Nema više nikakve cenzure i recenzije, nema muzički pismenih urednika. Vi ljudi sa radija i televizije ste glavni krivci, jer kod vas je taj finalni ventil. Od vas zavisi šta ćete i koliko da emitujete.

Hašim Kučuk Hoki Printskrin: Youtube/Jugoton Music/Croatia Records doo

Jedno od prvih pitanja slušateljki bilo je kad će Hoki da priredi solistički koncert u Beogradu.

- Još je rano, ipak me nije bilo 20 godina na sceni. Moje vreme tek dolazi, osećam se kao na početku. Tek treba da zavrtim i nove pesme na mom novom CD-u, koje su dugačke kao i moje stare pesme. Lepa pesma meni mora da bude između osam i deset minuta. Tri minuta, to je za mene intermeco. Ja u tri minuta nemam šta da kažem.

Hoki je pevač koji je svojom pojavom i manirima uzdrmao narodnjačku scenu. Umesto šljivika, livada, ovaca, ljubavnih kukumavki, Hoki je pevao poeziju najvišeg nivoa. Snimao je stihove Šantića, Dučića, Zmaja, Đure, Rakića, Desanke.

- Tim ljudima htedoh i spomenike da podignem na Kalemegdanu, o svom trošku, al' me spreči rat u Jugi. To su moji pesnici, ja ih volim, ja ih osećam. Ako si jugoslovenski državljanin, onda si Jugosloven i po osećajnosti i po nacionalnosti.

Hašim Kučuk Hoki nastradao je 26. novembra 2002. u saobraćajnoj nesreći u Kovilju.

(Goran Milošević)