Zahar o Jugi i Titu, Srbiji i Carevcu: Propalo je skoro sve što sam opevao (PLEJLISTA)

"Od Vardara pa do Triglava, od Đerdapa pa do Jadrana,

Preporučujemo

kao niska sjajnog đerdana, svetliš suncem obasjana,

ponosito sred Balkana, Jugoslavijo, Jugoslavijo.

Širom sveta put me vodio, za sudbom sam svojom hodio,

u srcu sam tebe nosio, uvek si mi draga bila,

domovino moja mila, Jugoslavijo, Jugoslavijo.

Volim tvoje reke i gore, tvoje šume, polja i more,

volim tvoje ljude ponosne, i ratara i pastira,

u frulicu kad zasvira, Jugoslavijo, Jugoslavijo.

Krv se mnoga za te prolila, borba te je naša rodila,

radnička te ruka stvorila, živi srećna u slobodi,

ljubav naša nek te vodi, Jugoslavijo, Jugoslavijo."

(Danilo Živković - Milutin Popović Zahar)

Ovo je Zaharova posveta bivšoj Jugi. Pesmu je 1974. godine pevački proslavio Danilo Živković, a posle prve verzije snimljeno je još nekoliko stotina verzija ove pesme, koja je uistinu bila narodnjačka himna Titove Jugoslavije.

- Danilo je bio izuzetno nadaren kompozitor. Pokazao mi je jednu pesmu Aleksandra Sarievskog "Zemljo moja Makedonijo, jas te sakam Makedonijo", samo prvi deo, sa idejom da je prevedemo na srpski i dovršimo do kraja.

- Ja počnem i odustanem od Makedonije i Sarijevskog i napravim potpuno drugačiji tekst i melodiju u sedmoosminskom ritmu. Danilu se pesma svidi, i predloži da je snimi sa svojom suprugom Verom Ivković. Ja sam pristao, više zbog Vere nego zbog Danila, koja je tada bila u top formi - priča Zahar za Muzičku apoteku.

- Danilo je tada bio važna ličnost u komunističkom ogranku SUMAJ-a. Kad smo snimili pesmu, okarakterisana je kao šund. Sećam se kritika u stilu: "Zamisli pored Hercigonje, neko se usudio da piše o Jugi". Srećom, jedan trubač iz vojnog orkestra otpevao je Titu na brodu "Galeb" pesmu "Od Vardara do Triglava". Titu se to mnogo dopalo, i tako je krenula eksplozija pesme.

Zahar je rastao u Titovo (ne)doba. Imao je i nekoliko bliskih susreta sa maršalom.

- Ja sam Titu svirao na uvce, ne zato što sam bio komunjara, nego priznati violinista i rukovodilac u "Loli", kasnije i uspešan kompozitor. Ja ne verujem u politiku ni u međunarodnu pravdu, iako sam magistar međunarodnog javnog prava.

- Nastupao sam sa društvom "Ivo Lola Ribar" na Sutjesci, Tito pozove i mene i nekoliko mladih devojaka da se malo opustimo posle programa. Posle izvesnog vremena Titov ađutant isprati mlade devojke, a meni šapne u poverenju: "Vidi, Zahare, to je Jovankino maslo, ne da mi da pričam sa mladim devojkama. Nego, ja volim kad ti meni onoga vrapca sviraš ("Ševa"), i ja pomalo sviram klavir".

I Juga, i potonje državice, i njeni vladari, nemaju rok trajanja kao Zaharove narodnjačke himne. "Od Vardara pa do Triglava" nadživela je Jugoslaviju, a kako stavari stoje i "Vidovdan" je besmrtan.

- Sve što sam ja slavio, i srcem i krvlju opevao, sve je propalo. Ako već moja karma ima ubilačku moć, možda ne bi bilo loše da napišem i živela Amerika, živela Nemačka, živeo Nato...

- Imam gotovo epsku potrebu da primetim da smo za naše nesreće krivi sami. Kao Bogumili nekad, tražimo po svaku cenu idola i vođu, ne ulazeći u to ko je i šta je. Eto, i ja sam u mojim pesmama opevao tog Tita, koji mi je, da se razumemo, ostao u najlepšoj uspomeni.

- Mi ga pretvorismo u doživotnog predsednika i boga, a on ne zna srpski. Umesto našeg pravoslavlja i svetosavlja utemeljenog u biće i zavet našeg naroda, uvali nam komunizam kao religiju.

Foto: Promo

Kad se završio Drugi svetski rat u naša sela i gradove nagrnuše ljudi iz šume, a estradni delatnici pohrliše u "Šumatovac".

- Ima neke simbolike u tome što je "Šumatovac" bio tik uz Radio Beograd. U "Šumu" je mogao svako, a kod "Cara" u Radio Beograd teže se ulazilo nego u Milansku skalu. Carevčevim odlaskom popustila je brana neukusu. Setimo se poplava pre nekoliko godina - prvo je mulj naleteo.

- Carevac je bio branitelj čistote srpskog melosa, koji je meni priznao da "Svilen konac" i "Nizamski rastanak" nisu njegove melodije. To su Cicvarići svirali za vreme ručka na dvorovima kao potpuri, što je snimljeno na kamenim pločama u Beču. Carevac je izvukao taj prvi deo i nazvao ga "Svilen konac", a ovaj drugi deo "Nizamski rastanak".

- Carevac mi je ukazao i najveću čast, zavetujući me da na te melodije napišem reči, tako će, govorio je, duže ostati u narodu. Tako su propevali "Svilen konac", "Nizamski rastanak" i "Svirajte mi marš na Drinu".

U Zaharovom umetničkom biću čuči i komedijaš, i emotivac, i patriota. Jugoslaviji je posvetio čitav ciklus svojih najlepših patriotskih pesama: "Od Vardara pa do Triglava", "Živela Jugoslavija", "Mi smo Jugosloveni", "Pismo ratnom drugu". U predvečerje građanskih ratova 90-ih napisao je Zahar i "Vidovdan" i "Kosovski božur". Napisao je Zahar i labudovu pesmu bivše Juge:

"Voleo je Mujo pjesme, voleo je Mujo pruge,

poželeo da se vozi putevima stare Juge.

I đe god bi voz mu stao, pjesmicu je ispjevao.

Slovenijo, milu li ti nanu, ti Evropa, a mi na Balkanu.

Ajns, cvaj, draj, ode Jadran fraj.

Danke Dojčland, bite zer, bem ti vraga nije fer.

Kolo, kolo, Čačak igra Pišta, bolje išta nego ništa.

Bolen mi leži, nema kud da beži.

Samo gljedam ljepe žene, a nijedna gljeda mene.

Crna Goro ekološka mati, sme li junak u Moraču .rati.

Bosno moja, .ebo mater sada, ako kontam ko u tebi vlada."

(Goran Milošević)