Boris Bizetić o "Rokerima", parodijama, trivijalnosti podignutoj na nivo umetnosti (PLEJLISTA)

"Imala je kosu, naravno - na glavu,

Preporučujemo

prirasla mi duši ki na palcu flaster!

Vido sam je kratko na tečinu slavu,

pamtim njeni oči plavi ki flomaster.

Njeno nisko čelo razbukti mi strasti,

kroz sakov mi odma ispa karta lična!

Žvaćkala je koru s papriku i masti,

to je stvarno bila slika poetična!

Za kafanskim stolem dok muzika svira,

brišem suze s rolnu toalet papira,

suze brišem, rolnu odmotavam,

oću pijan pod stolem da spavam"!

(Boris Bizetić)

Kad se kaže parodija, to najčešće podrazumeva ismevanje neke ozbiljne društvene pojave ili pojedinca. U muzici, pak, parodija podrazumeva pesmu koja šaljivim tekstom na popularnu melodiju ismeva neko lice ili pojavu. Boris Bizetić se potvrdio kao nenadmašan parodijaš, ne zna se da li je bolji ismevač ili zasmejavač.

- Nastanak Rokera s Moravu ima i svoju predistoriju. U našim mladalačkim danima, moja žena i ja smo po raznim rođendanima po dva sata pričali viceve: papagajske, ludačke, bosanske, seoske, gradske, erotske. U stvari, sa glavom punom viceva ja sam išao i na slavu i u studio. Tako sam počeo da se sprdam i sa narodnjacima, a pritom sam oduvek bio obožavalac naših narodnjaka. I pre nego što sam ušao u diskografiju, ja sam kupovao Tomine, Silvanine, Tozine, Kvakine ploče - priča Boris Bizetić za Muzičku apoteku.

Boris je u diskografiji od 1970. godine, kao autor pesme "Ako jednom vidiš Mariju". Samo za Mikija Jevremovića komponovao je 33 pesme (dva sata muzike), i još nekoliko stotina za tridesetak pevača zabavne i narodne muzike.

- Da budem iskren, na samom početku pisanja pesama za Rokere s Moravu, nisam bio svestan šta u stvari radim. Već posle prve tri singlice, krenula je pomama za našim pesmama. Interesantno je da je Miki Jevremović imao opasan nos kada je za svoj koncert u Kraljevu pozvao mene i Rokere kao uvod u koncert. Prvo istupanje Rokera s Moravu na sceni bilo je upravo na Mikijevim koncertima u Kraljevu. Tada sam shvatio da je stvar postala ozbiljna.

- Posle fantastičnog uspeha mojih prvih pesama ("Stojadinka ovce šiša", "Turio Ljubiša pivo da se ladi", "Sve sam pare spisko kod Đoku u disko", "Milka", "Miloica"), shvatio sam da je to prilika da parodiram sve, da sve ono što su Nušić i Domanović uradili u svojim knjigama, ja mogu da uradim u pesmama. Jer, ništa se nije promenilo u našem mentalitetu od kneza Miloša do danas.

- Krenulo je moje muzičko poigravanje. Uradio sam nešto što do tada niko nije: kroz razne svetske muzičke stilove, od roka preko tanga, ruskih cigana, grka, do valcera i naših motiva

, provukao sam harmoniku i violinu. To su instrumenti čija boja daje zvuk onoga što sam ja smatrao narodnjacima, iako ni harmonika ni violina nisu naši nacionalni instrumenti. Igrajući se aranžerski kroz muziku i tekstualno kroz naše naravi, ostavio sam zaokruženu celinu na sedam singlova i 20 albuma.

Boris obično nabraja sedam snimljenih singlova sa Rokerima. Ja mu pokazah osam iz moje kolekcije.

- Tačno, izadli smo i prethodnicu u vidu "Grupe pevača iz Krivog potoka". Bilo je to 1974. godine, u jeku moje saradnje sa Mišom Markovićem. Snimimo "Milojka" i "Milku", ovi iz Diskosa objave, štampaju 30.000 i prodaju tiraž. Ali, komisija nas oporezuje kao šund i Diskos prestane sa objavljivanjem. Minimaks je bio oduševljen onim "Ić, ić, ić, ić, joj, joj, joj, joj", i iskoristi za špicu svojih "Viceva bez veze" u emisiji "Tup-tup".

Tri godine kasnije, na inicijativu legendarnog tonskog snimatelja Ace Radojičića, Boris Bizetić, Zvonko Milenković, Bane Anđelović i Branko Janković postaju Rokeri s Moravu. Boris je munjevito zahvalio svom kumu, pa je Acu Radojičića titulisao u "ton magistra u dvokanalizacionu stereofoniju".

- Posle naših sedam singlova, firma "Beograddisk" je od diskografske kuće pred zatvaranjem prerastao u "Jugodisk", vratila svoje dugove, kupila novu kasetaru, radnici radili prepodnevnu, popodnevnu i noćnu smenu, a ja u Muzičku apoteku dođoh u cipelama ručne izrade.

Rokeri s Moravu su najtiražniji beogradski ansambl u diskografiji svih vremena. Objavili su dvadesetak albuma sa 220 pesama, samo u periodu od 1977. do 1991. devetnaest albuma!

- Bivalo je godina kada snimimo album u maju, a onda nam jave iz produkcije da pripremimo izdanje i za jesen. A onda je jednog dana došla spoznaja da je crkla Jugoslavija. Kada su svi oni koji nisu imali šajkaču kod kuće počeli da je nose, ja, koji sam je proneo zemaljskom kuglom i pred "domaćim izdajnicicima i stranim špijunima", rešio sam da je skinem. Vojnička kapa je postala simbol nečijeg stava, a ja sam mislio da je samo jedan element u folklornoj nošnji našeg naroda.

Rokeri s Moravu Printskrin: Youtube/Jugoton Music

I danas srećem ispisnike, okorele narodnjake, koji kažu: šteta što je Boris ovakvu pesmetinu i ovako lep foršpil nagrdio jeftinim stihovima. U stvari, ono što je kod Borisa bilo zezanje, danas se snima kao ozbiljan "projekat". Boris je pre 40 godina trivijalnost digao na nivo umetnosti, a danas se umetnost spušta na nivo trivijalnosti.

- Moje pesme od pre nekoliko decenija i danas su aktuelne. Sve ono što sam ja parodirao, danas se pretvorilo u zbilju. Potpuna je nesrazmera između popularnosti Rokera i naših pojavljivanja na radiju i tv. Koncerti po selima, gradovima, zadružnim domovima, halama, stadionima, sve je to bilo veliko iskustvo. Imali smo koncerata više od svih ostalih grupa zajedno, a nismo radili onda kada svi drugi najviše rade - tokom leta i za novu godinu. Mi smo se tokom leta odmarali, a za novu godinu bili kod kuće.

Na poleđini Borisove prve ploče sa Rokerima, Mića Minimaks je zapisao: "Čovek može da dobije platu, grip, batine, povišicu, struju, vodu u kolenu, dete, sunčanicu, srčani udar... Ali, tek sad, kad je dobio Milku i Milojka, savremeni čovek je zaista srećan i može bezbrižno da očekuje srećnije sutra i prekosutra. Ova ploča je jedinstvena: mogu da je slušaju i nepismeni."

- Slušali su nas i nepismeni i pismeni i prepismeni. Posle svega sam normalan i skroman čovek, kome ne pada na pamet da se upoređuje. Kad kažem skroman, ne mislim na miša koji viri iz rupe, nego čoveka koji je u realnom životu zbog mira svoje duše. Imati i moći ne znači baš uvek i dobru dušu, niti podrazumeva sreću u poslu i porodici. Moja sreća - to je sreća koja se oseća. To je moja mala rima specijalno za Muzičku apoteku.

- I kod nas, a i u svetu, postoje kantautori koji su snimili jedan hit, i od toga uživaju u svojoj vili u Londonu. Ja kao autor živim obespravljen, tridesetak godina. Desetine mojih pesama je korišćeno za reklamne džinglove za raznorazne picerije, prodavnice ribolovačke opreme, pivare, bez ikakvog pitanja i mog odobrenja. Ne spadam u tužibabe, naročito ne u državi u kojoj su i važnije tužbe zastarele. Ali, zato me pre desetak godina pozvala marketinška agencija iz Bugarske da me pita za dozvolu da bi upotrebili moju pesmu "Daj ribu". Važno je da je moja muzička trpeza puna, pa - izvolite!

Muzička apoteka čestita Borisu Bizetiću 70. rođendan uz pesmu "Brišem suze s rolnu toalet papira".

(Goran Milošević)