Preminuo Zoran Popović, jedan od "magistara sa Ibarske magistrale", specijalista za skuplje pesme

"Lažem sebe da mogu bez tebe,

Preporučujemo

lažem život i sve oko sebe,

lažem majku da bezbrižno spavam,

ali samo sebe zavaravam.

Otiš'o je život s poljupcima tvojim,

ljubim neke žene, ali ih ne volim.

Otiš'o je život, toga se i bojim,

kako da ga vratim, kada ne postojim".

(Doca Ivanković - Dragan Stodić)

Da je snimio samo ovu pesmu, jednu od tezgaroški najskupljih, Zoran Popović je zaslužio ovaj skroman pomen. Sve je vrhunsko u ovoj pesmi: Zoranovo pevanje, briljantni stihovi Dragana Stodića pretočeni u ubitačan naslov i refren, melodija hitmejkera Doce Ivankovića, maštovita svirka i aranžman Zorana Vlajića.

- Snimio sam je 1991. godine, baš u nevreme za pesmu, kad se zaratilo u Jugi. Dođemo na Radio Šumadiju, a slušateljka se javi u program i kaže: "Vi pevate, a meni muž na ratištu". Eto, ja sam prvi snimio sada već legendarnu pesmu "Lažem sebe da mogu bez tebe", a kod mene se najmanje čula.

- Pesma je širokog potencijala: ciganskog, zabavnjačkog, akustičnog... Boža Nikolć je od ove pesme napravio prelepu baladu, Zorica Brunclik sa Kemišem napravila neku svoju varijantu, a meni ostade pohvala da sam je prvi snimio i dobro otpevao - pričao je Zoran Popović u svom poslednjem nastupu u Muzičkoj apoteci.

Bilo je mnogo popularnijih pevača od Zorana Popovića, boljih od Zorana nije bilo mnogo. Bilo je i mnogo popularnijih verzija pesme "Lažem sebe da mogu bez tebe", ali, da ne beše Zoranove prve verzije, ne bi bilo ni svih ovih drugih.

Zoran Popović (1956 - 2020) je odrastao u živopisnom Vraniću, što kaže pesma "s one strane Lipovice", u okruženju velikih pevača, kompozitora i harmonikaša: Buce Jovanovića, Radoja Barajevca, Ilije i Milije Spasojevića, Milančeta Radosavljevića, Doce Ivankovića, Žike Šumca, Ljube Nedeljkovića, Milije Stankovića Broleta (jednog od prvih i najboljih Bucinih pevača), Ere Ojdanića...

- Prvo sam, još kao dete, naučio da sviram frulu, ni danas ne znam kako. Od srednje škole prelazim na harmoniku. Barajevac je prvi veliki majstor koji mi je rekao da će biti nešto od mene. Kasnije sam se okuražio da odem i kod Buce. Rekao sam mu: "Majstore, ja sam došao kod Vas da me čujete, ja već radim ovaj posao, ali ga neću raditi ako mi kažete da ne vredim".

- Moja audicija kod Buce prošla je sa sitnijim greščicama, uz Bucinu konstataciju: "Tvoj mali falš nije zbog nemuzikalnosti, nego zbog treme".

Zoran je repertoarski jedan od najpotkovanijih i najtraženijih narodnjaka. Znao je u svako doba dana i noći nekoliko hiljada pesama, iz glave, bez pomagala.

- Počeo sam u motelu "Romeo i Julija", kasnijem "Šariću", nastavio u "Lipovičkoj noći", "Lipovičkoj šumi". Kad se pomenu te kafane, mnogi će pomsliti da se tu pevala neka seljačija. U moje vreme, program je otvaran strogradskim pesmama i romansama, sevdalinkama, makedonskim pesmama.

Skroman u životu, skroman u diskografiji, mnogo pevao, a malo snimao - jednu singlicu i četiri albuma. Prvu singlicu sa vodećom pesmom "Neveran sam tebi bio, al' sam te voleo" snimio je 1978. sa komšijom Mlađom Nikolićem, pesnikom i kompozitorom. Na toj ploči prvi put je zasvirao Tomica Miljić kao šef svog orkestra. Legendarni trubač Boban Marković, prvi put se pojavio u diskografiji baš na Zoranovoj ploči. Snimao je i sa Bucom, Kemišem, Zoranom Matićem, Zoranom Vlajićem.

Svoj najkomercijalniji album snima 1985. sa pesmama Novice Uroševića: "Nado, ima li te nado", "Postao sam tata", "Ti u sebi imaš nešto", "Izdao sam samog sebe", "Rastanak bez suza"...

- Novica je bio mašina za pravljenje pesama. Izbacivao je hitove bukvalno u jednom dahu, voleo je piće i boemiju, nije voleo da bude sam. Kad je Nole u "Slaviji", znalo se - svi pijemo na njegov račun. Bio sam najsrećniji na svetu kad mi je dozvolio da platim turu pića.

Printskrin: Youtube/ PGP RTS - Zvanični Kanal

- Zahvaljujući Novičinim pesmama ušao sam na čuvena veselja u požarevačkom kraju. Ukazala mi se posebna čast da pevam na udaji ćerke Novice Uroševića. Tad sam prvi put video šta su dvojkaški fanatici - kolo nasred sela, a u kolu se peva i "Dođi da ostarimo zajedno". Tako se svadba pretvori u seoski vašar.

'88. i 91. godine sa legendarnim Docom Ivankovićem snimio je poslednja dva albuma.

- Doca Ivanković je običan čovek koji je mnogo neobičnih pesama napravio. I danas mi ispisnici traže te ubijajuće stihove: "Jato golubova što na krovu drema, jedini su stanovnici, majke više nema". Tu pesmu je Doca napisao za desetak minuta, u autu od Rušnja do Stepojevca, kad je išao da obiđe svoju majku. Kad je majka čula pesmu na radiju, znala je da je Docina, pa mu je rekla: "Sine, ti mene sahrani pre vremena".

Zoran Popović je jedan od najskromnijih i najboljih šumadijskih pevača. Svojim uobičajenim imenom i prezimenom i ozbiljnim likom nije bio predodređen za zvezdu. U radio izdanju Muzičke apoteke titulisao sam ga u "magistra sa Ibarske magistrale".

- Bio sam srećan što radim posao koji volim, a kad radiš ono što voliš ne osećaš da radiš. To druženje sa velikanima i publikom značilo mi je mnogo više od para i popularnosti. Sa domaćinima svadbi i gazdama šatora postajao sam iskreni prijatelj. U mnogim kućama otpevao sam nekoliko svadbi, i to mi je mnogo važnije od pojavljivanja na velikim televizijama. Pare dođu i odu, ali prijatelji ostaju.

Zoranovi prijatelji nisu ni znali koliko je bolestan. Nije znao ni Zoran, pevao je do sudnjega dana, 22. novembra 2020.

(Goran Milošević)