Prvi snimci Ere Ojdanića: Kad je Era bio "Erčić" (PLEJLISTA)

"Spavala si na grudima mojim i nestala u svitanju zore,

Preporučujemo

tražio sam na postelji nekoj, dugo, dugo, nežne ruke tvoje.

U svitanju jednog jutra zaljubljeno srce spava,

otišla si ne znam kuda i čija te ljubav zvala.

Svako živi da nekoga voli, u životu da bi voljen bio,

a ja živim da bih se sećao da sam tvoju ljubav izgubio.

Srce moje još za tobom kuca jer ne može da te zaboravi,

jedne noći dođi ako možeš, pa se javi kad zora zaplavi".

(Radoje Mitrović Barajevac - Mirjana Buković Trišić)

"Otišla si u svitanje zore" je jedna od najlepših pesama sa prvih singlica Andrije Ere Ojdanića. Kritičari su se podsmevali tom drhtavom i neartikulisanom glasiću, Buca Jovanović je govorio da "zbog ovakvih treba uvesti estradnu policiju".

- To je pesma posvećena jednoj lepotici sa Pravnog fakulteta. Bila je smrtno zaljubljena u mene, udala se za drugog, a ja svirao na njenoj svadbi - priznaje Era.

Mali Andrija je viđen kao majstor i zanatlija, sve dok nije zavoleo harmoniku na jednoj svadbi u svom rodnom kraju.

- Moj pokojni đed Dragutin bio je najbolji šnajder užičkog regiona, a moj pokojni otac je radio na iskopu tunela kod Barajeva. 1957. godine, u mom selu Visoka, uz najčistiju reku Rzav, poveli su me na svadbu kod najvećeg gazde u kraju. Tad sam prvi put zavoleo zvuk harmonike - priča Era za Muzičku apoteku.

- Bila je zima, sećam se, u jednom ćošku stara peć bubnjara i dosta bukovih drva. Ja sam uzeo jednu cepanicu, i celu noć sam udarao prstićima po drvetu, kao sviram harmoniku . Tada moj deda reče mome ocu: "Ovaj mali će biti muzičar, nemoj da mi dolaziš kući dok mu ne kupiš harmoniku". Tako je i bilo. Kad smo se preselili u Leskovac kod Stepojevca, gde mi je i danas kuća, učio sam kod majstora Dušana Stojićevića iz Velikog Borka. Posle toga sam usavršio harmoniku kod Buce Jovanovića uz njegove pedagoške šamare.

Era Ojdanić je izdanak muzičke radionice Dobrivoja Doce Ivankovića i Radoja Mitrovića Barajevca. Bili su to veliki majstori, specijasti da sa prosečnim pevačima naprave velike hitove.

- 1975. u bivšoj "Cergi", u današnjem motelu "Era", rodila se pesma "Oženjen sam, kao momak živim". Tekst je napisala lepotica i pesnikinja Mirjana Bukovčić Trišić, Barajevčev prvi tekstopisac. Barajevac je uzeo tekst i rekao: "Ovo je za Erčića". Tad su me zvali "Erčić", jer sam bio mršav i džigljav, a uporan i vredan, sačuvaj bože. Probali smo je u kafani, snimili u "Petici", zavrteli na radiju. Dobio sam hit koji me celog života 'lebom 'rani. Da ništa drugo nisam snimao, mogao sam da živim samo od ove pesme.

- Sećam se, petrovdanski vašar u Obrenovcu,15 šatri, a o mene se otimaju bogati ugostitelji. Ja izađem ispred moje šatre i čujem kao da se stanice mešaju: pod jednom šatrom završava, pod drugom uveliko traje, a pod trećom tek počinje moj večiti hit "Oženjen sam kao momak živim". Tada sam shvatio da sam uspeo.

Ponosan je Era na svoje diskografske početke, kada je bio ekskluzivac Diskosa, i važio za jednog od najvrednijih i najtraženijh svadbarskih i šatorskih pevača.

- Doca i Barajevac su moje srce i moja duša, moji muzički roditelji. Kada smo počeli saradnju, ja tada nisam imao ni biciklo, a imao sam snimljenu ploču. Bože, kad se samo setim: sednem u autobus u Stepojevcu, pa za Beograd, a šofer sluša Radio Valjevo. Kad krene moja pesma, naježi se sve na meni, kosa se nakostreši pa mi podigne beretku na glavi.

Šatorski dani i noći ostavili su traga na mladom "Erčiću". Na omotima Diskosovih ploča izgledao je kao da nije jeo mesec dana, kao dete što umire od gladi.

- Ovo je samo moja majka Radina mogla da voli. Snimao sam po dve, tri singlice godišnje. Snimalo se samo po dve pesme. Živiš dosta dana i noći sa pesmom dok je ne staviš na ploču, a i svadbe su me pojele, o ženama i da ne pričam.

- Kad pogledam sve te moje ploče, vidim koliko sam rada i vremena potrošio za nešto čime će se ponositi i moji unuci i čukun-čukun unuci. Mojih pola veka stoji na tim singicama i albumima.

Era Ojdanić Printskrin: Youtube/Diskos Official

Erina popularnost posle prvih ploča rezultirala je i trostrukim uzastopnim nastupom na ilidžanskom festivalu.

- Ponosim se sa tri uzastopna nastupa na "Ilidži", '78, '79, i '80. Imao sam veliko poštovanje prema bosanskim veličinama. Sećam se, dođe veliki Nedžad na turneju, a ja sav srećan što sam u njegovom prisustvu. Znao je da mi kaže: "Erotije, limun ti žut, pazi mi na torbu, popio sam neku". Nekad je i Kemal Malovčić pevao čistu Šumadiju, bilo je to doba kad je dvojka bila zakon. Koliko je samo Bane Đokić odsvirao teških narodnjaka, sačuvaj bože!

- Moj Bane je tesno vezan za mene i moje pesme. Počinjali smo zajedno, spojile se dve vatre, dve energije. Obojica smo ofanzivci, volimo da izgorimo. Ako vam je do baladica, potražite Džeja i Mileta Bogdanovića.

Muzička apoteka svih ovih godina predstavlja Eru kao pravog narodnog umetnika, velikog radnika i profesionalca, vlasnika desetina hitova: "Oženjen sam kao momak živim", "Rado, lepa Rado", "Oj, Milice čobanice", "Nisam majstor da napravim bure", "I sve što sam stek'o, potrošiće neko", "Tvoju sliku čuvam pored ikone", "Pauk"...

- Priznajem, zadnjih godina sam više pred kamerama, ali, fali mi radio. Televizijske emisije podrazumevaju jeftinu zabavu, neko ludilo. Sećam se, dok je išla Muzička apoteka na radiju, podešavao sam vreme polaska na tezge sa vremenom početka tvoje emisije. A kad se vraćam sa neke tezge, i umoran i pospan, tako me odmaraš, tako me razgališ, pa znaš šta, sa uživanjem sam vozio i slušao Muzičku apoteku.

- Muzička apoteka je nešto što nema cene. Kad bi hteo nekome da prodaš ovo, trebao bi da tvrdiš pazar - evo prodajem, ali nema cene, znači nije za prodaju.

(Goran Milošević)