Na današnji dan je rođen doktor sentiš patologije: Prve pesme Bore Spužića Kvake (PLEJLISTA)

"Kad sam bio mali sve je lepo bilo,

Preporučujemo

trčao sam s decom veseo i čio.

Ali jednog dana, kad se nisam nad'o,

u igri sam s decom ja tada nastrad'o.

Od toga sam dana sudbu svoju kleo,

što me sada muči za svoj život ceo.

Da sam zdrav k'o nekad kad sam mali bio,

sudbini bi svojoj pesme poklonio."

(Velibor Spužić Kvaka)

Ovako je Kvaka opevao svoje nesrećno detinjstvo i taj pad sa drveta, posle kojeg je ostao osakaćen. Publika je navikla na Kvaletov hendikep, levu nogu kraću dvadesetak centimetara, a Kvaletove oči su navikle na suze. On je plakao i kad je pevao.

Velibor Spužić Kvaka (1934 - 2002) - od puke sirotinje do megazvezde, od hendikepiranog čoveka do estradnog zavodnika i šoumena. Bio je mršav, neuhranjen, večito bolešljiv, hronično uplakanih očiju (ceo život bolovao od konjuktivitisa), bio je voljen, obožavan, popularan, prežaljen.

Kvakin život je ispunjen suzama, nesrećama, kafanama, ženama i seobama - od rodnog Orahovca, preko Ćićevca i Požarevca, do Šapca, Beograda i svetskih meridijana. Svirao je na dudulajci i harmonici, pevao u kulturno-umetničkom društvu, doktorirao u kafani. Početkom pedesetih napušta gimnaziju i ulazi u kafanu. U čuvenom "Dunavu" u Velikom Gradištu dobija harmoniku koju otplaćuje sviranjem i pevanjem.

Menjao je Kvale sela i gradove, venčavao se i razvodio sa ženama i kafanama. U Domu armije u Pančevu pronalazi ga Buca Jovanović i 1968. komponuje mu prvu singlcu sa 4 pesme: "Na rastanku", "Dođii ublaži bol srca mog", "Oj Dunave plavi", "Kad dođe dan". Kvaletov diskografski prvenac pukao je u pola miliona!

1968. učestvuje i osvaja Prvu nagradu publike na Festivalu u Sokobanji sa pesmama Buce Jovanovića "Ako draga sretneš majku moju" i "Koliko sam nekada želeo".

- Te godine je u Sokobanji održano jedinstveno takmičenje - Prva harmonika i Prva pesma Jugoslavije. Pored Kvake, učestvovali su provereni radio pevači: Anica Jocić, Aca Trandafilović, Milan Babić, Jovan Stanišić, Dragan Krkić. Stručni žiri, sastavljen od urednika Radio Beograda, proglasio je Anicu Jocić za pobednika sa prikladnom pesmom "Ja sam cura Sokobanjka" - priča Dragan Krkić, solista Radio Beograda i učesnik sokobanjskog festivala.

- Usledila je provala nezadovoljstva od strane publike. Desetak hiljada ljudi počelo je da zviždi, lomi grane i gađa članove žirija. Posle dužeg većanja žiri je odlučio da izmisli Prvu nagradu publike i dodeli Bori Spužiću Kvaki.

1969. godine Kvaka snima svoje prve autorske pesme "Zašto majko nisi večna" i "Neverna ljubav" i osvaja Prvu nagradu stručnog žirija na legendarnom ilidžanskom festivalu sa pesmom Selvera Pašića "Sviraj Cigane". Kvakinoj popularnosti nije bilo kraja - proglašen je muškarcem godine u izboru časopisa "Čik" i postao solista čuvene Beogradske estrade.

Bora Spužić Kvaka Printskrin: Youtube/Jugoton Music

- Bora je moja i Tomina generacija. Zajedno smo počinjali i mnogo se voleli, iako smo dva stila. Kvaka je ljudina, pevačina i boemčina. U kafani je bio neprikosnoven, kako god da ga baciš, on se snađe i dočeka - priča Andrija Bajić, predsedik Udruženja estradnih umetnika Srbije.

- Sećam se, posle završenog koncerta u Nikšiću svratili smo u kafanu na večeru. Kad je Kvaka zapevao, nekoliko mladića počne da mu dobacuje. Kvale je odmah reagovao, pozvao konobara, poručio litru vina za "veseli sto" i pozdravio ih tokom pesme. Provokatori su se odjednom preokrenuli, zagrlili ga i pevali s njim. Bio je to čovek prepun ljubavi, neviđen emotivac na estradi. Često je govorio: "Daj da je otplačem!"

Bora Spužić Kvaka je čovek od mnogo fakulteta, naročito onih životnih, kafanskih. Fakultet muzičke akademije nosio je u glasu, a fakultet psihologije u srcu i očima. Doktorirao je na ljubavnoj patologiji, na kukumavkama i patosarama. Da se razumemo, kukalo se u narodnoj muzici i pre i posle Kvake, ali nikom se nije verovalo kao Kvaki.

Otišao je sa ovog sveta 2002. godine kao bogati siromah. Sve je dao pesmi i ženama.

(Goran Milošević)