Azemina Grbić u emotivnoj ispovesti: Ja ne moram da se gledam, mene slušaju zatvorenih očiju

Azemina Mina Grbić - 50 godina karijere, tridesetak snimljenih ploča, desetine antologijskh pesama, ime koje se izgovara sa ljubavlju i strahopoštovanjem, uvek u krugu najboljih, a nikad u društvu zvezdanih. Odrekla se medija i estradnih reflektora, sita je svega, a gladna dobre pesme.

Preporučujemo

- Pevala sam ja i u mojoj rodnoj Derventi. Moj otac je prvi kupio radio u našoj "Inat mahali". Ja slušam radio Sarajevo, zapamtim odmah melodiju, ali nikad ceo tekst. Majka me pošalje da oplevim luk, a ja sednem na motiku, okrenem se prema kući i pevam pesmu od Nade Mamule.

- Moj otac se vratio s posla, pa vikne: "Stara, uključi radio, peva Nada Mamula!" Moja majka mu odbrusi: "Ma nije to Nada, nema struje, to naša Mina peva" - otvara nam dušu Azemina u emotivnoj ispovesti za Muzičku apoteku.

Pevala je mala Mina na sokacima i teferičima, plašila se oca, a dopadala ašik momcima. Udala se rano, a kajala natenane.

- Ja pred ocem nisam smela da zapevam, bilo me sramota. Posle propalog braka dolazim u Vrnjačku Banju i upoznajem Mihajla Milovanovića Cigu. Pevala sam u tamošnjim kafanama i hotelima. Skidala sam sve što je tada bilo popularno. Pevala sam i muške pesme, one najteže, Safetove.

- Jednom prilikom je i Buca Jovanović došao u Vrnjačku Banju. Seo je za sto i zatražio da mu otpevam "Na đerđefu vezak veze Fata" i "Što si draga zabrinuta". Pružio mi je ruku i pozvao u Beograd. Deveti dan po dolasku u Beograd ušla sam u "Peticu" i snimila moju prvu ploču sa vodećom pesmom "Ne kaži mi zbogom ni danas ni sutra".

Diskografija je dobila nešto izuzetno - markantan glas od snage i emocije. I Buca se pohvalio velikim ulovom - posle Kvake, Šabana i Vide, imao je i Azeminu, još jedan dragulj pravo iz kafane.

- Volela sam i Bucine pesme i Bucin sentiment. Bože, kako je to bio ranjiv i osećajan čovek, neobičan u svemu. Čula sam kako je zvao Kalezića da mu pravi društvo na pecanju, jer, kako reče Buca "tvoj glas ne može da mi poplaši ribu".

U Beogradu se preporodila, pevala u Skadarliji, žarila i palila oko Lipovice i duž Ibarske magistrale. Priuštila je sebi sve ono što nije mogla i smela u Bosni. Jedna je od prvih pevačica narodne muzike koja se slikala u miniću.

- Lepa Brena se hvali da je prva "profurala" minić. A ja sam se već na svojoj drugoj ploči slikala u miniću sa lepim nogama. Bilo je to 1971, 10 godina pre Brene i Zahara.

Azeminini muzički temelji počivaju na sevdahu i Šumadiji. Pevački je zakucala stare i nove sevdalinke: "Mene moja zaklinjala majka", "Vihor ružu niz polje teraše", "Kraj tanana šadrvana", "Nigde zore ni bijela dana", "Kada moja mladost prođe", "Neka moja duša vene", "Romanijo goro jelovita", "Bosno moja poharana"...

- Ušla sam u pevačko jato Jovice Petkovića posle legendarne Nade Mamule, mog idola. Čini mi se, da ta žena nije postojala, možda se ni ja ne bih latila mikrofona. I danas kad odem u "Kuću sevdaha" poklonim se Nadi. Doduše, jedan sobičak u "Kući sevdaha" posvetiše i meni.

Foto: Promo

Koliko god da voli sevdah, Šerbu i Jovicu, isto toliko voli Šumadiju, Novicu, Bucu, Docu, Barajevca, Vukasa, Aleksandrića, Zahara, Iliju Spasojevića, Miću Stojanovića, Mirka Kodića, Dragana Kneževića. Teško je naći Bosanku koja je sarađivala sa toliko majstora iz Srbije.

- Bili su to majstori koji su pratili pevača, a sad pevač prati muziku. Nekad smo bili nesvrstani, a sad smo toliko razvrstani da se pogubismo. Živim u centru Beograda više od pola veka, a koleginice i neki novinari me traže po Bosni. Ipak, mene i danas slušaju ljudi od sluha i ukusa.

- Ja ne moram da se gledam, mene slušaju zatvorenih očiju. Kad je muzika počela da se kompjuterizuje, povukla sam se. Narodna muzika traži čistu violinu, dobru harmoniku, dobrog basistu, dobrog gitaristu i laganog bubnjara. I bubanj se svira.

"Volim, te volim i ako ne smem", "Var'o si me dugo, var'o", "Ne kaži mi zbogom ni danas ni sutra", "U ranama srce moje", "Nek' te kletve moje stignu", "Žao mi je", "Sanjala sam noćas oči tvoje", "Želela bih ćerku ili sina", "Nije svaka žena ista", "Što se gubi ono što se ljubi", "Tugo, tugo, zašto traješ tako dugo" - sve su to Azeminini evergrini.

- Pevam setne pesme, a u stvari sam vedrog duha. Volim da pevam, a znam i da napišem pesmu. Šest pesama iz mog opusa sama sam sebi komponovala i reči napisala. Muzičkoj apoteci poklanjam pesmu u kojoj sam uporedila ljubav sa veličanstvenim stvarima:

"Tako srećna bila sam nekada, kao ptica na grani bagrema,

kao slavuj kraj bistra potoka, kao majka kraj svoga deteta.

Što je sunce danu belome, što je rosa cveću mirisnom,

što je čedo u krilu majčinom, tvoja ljubav beše srcu mom.

Sunce može danu da se vrati, rosa cveće ponovo da rosi,

majka čedo u krilo da nosi, tvoju ljubav niko da mi vrati.

Sada ljubim da bih tugu skrila, makar na trenutak da bih srećna bila".

(Goran Milošević)