≫
88. godina od rođenja Cuneta Gojkovića: Tvrdo srpstvo planetarnog gospodina (PLEJLISTA)
≫
Snimao je Cune i najsrpskije pesme, i to u vreme najtvrđeg titiozma
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Boža zemunac
Jedan je Cune. Poštovani Gorane,ovim divnim tekstom ste me podsetili na sedamdesete godine kada neke pesme nisi smeo da pevaš u kafani. Pa ću vam ispričati jednu moju priču. Pevao sam doček Nove godine 1979 ili 1980 ( nije bitno, davno beše), u Domu vazduhoplovstva u Zemunu. To veče su nastupali i Slavko Perović,Leo Martin, Goca Lazarević.....i glumac Ljuba Moljac. Uzeo sam mikrofon i počeo da pevam.Za jednim stolom je sedelo divno muško-žensko drustvo i jedan muškarac mi je naručio " Oj,Vojvodo Sinđeliću ", " Ko to kaže Srbija je mala "," Odakle si sele ","Srpska se truba s Kosova čuje ", "Kreće se lađa Francuska "..... I ja sa velikim zadovoljstvom to otpevam i napravim pauzu. Samo što sam seo za sto, dolazi konobar i kaže mi da me hitno zove vojni načelnik " Doma vazduhoplovstva ". Odem ja kod njega u kancelariju a on poče da viče i da se dere na mene.Što ja pevam zabranjene i nacionalističke pesme i to još u vojnom objektu. I da ću dobiti šut kartu. Ja mu udgovorih da mi je to naručio čovek koji je sedeo za najvećim stolom. Pokaži mi ga. Ja mu pokažem rukom na čoveka. Načelnik (inače major) mrko me pogleda okrete se i ode. Posle, to veče sam saznao da je čovek koji je naručivao pesme bio pukovnik i glavni za bezbednost. Tačnije šef majorov. I ja ne dobi otkaz. Sa Cunetom sam kasnije imao i par koncerata, a pevali smo i na Niškom festivalu. Cune je bio ljudina i pevačina. Laka ti crna zemlja majstore i neka te anđeli čuvaju.
JS
Kao da se danas odvija film. Teta Radojka, čika Tine, Anica Jocić, Bora Ii, Aleksandar Teodosijvski, čika Srdoč, Manjifiko, naša teta Anđelija, Đorđe Milić i uvek nasmejani i raspoložen Cune Gojković. Priče, smeha, šale, ozbiljnih razgovora starijih čujem i sada. I tako godinama, zadovoljstvo u pričma i predivnim danima ispunjenim pravom muzikom. Takve stvari se ne zaboravljaju, treba ih negovati, večito pričati o pravim vrednostima muzike i izvođačima. Koliko smo mi bogat narod.