Buca Jovanović u pesmama i sećanjima: 89 godina od rođenja oca srceparajuće pesme (PLEJLISTA)

"Iza sedam gora i mora, ja sam ti usamljen majko znaj,

Preporučujemo

i stalno čeznem i mislim kad ću da dođem u rodni kraj.

Raširi ruke, o majko stara, ja ću ti doći kad dođe maj,

kad naša bašta sva ozeleni, nadaj se majko meni.

Želja je moja jedina, da vidim još jednom rodni dom,

i staru majku radosnu, da ruku poljubim ocu svom.

Proći ću gore i mora, tad mojoj patnji biće kraj,

nestaće tuge i bola, kad padnem majci u zagrljaj."

(Buca Jovanović)

Ovo je najpoznatija kantautorska pesma Budimira Buce Jovanovića (1931 - 1987) sa Jugotonovog singla iz 1968. Tako je Buca ovekovečio svoju tugu za Guncatima, gde je rođen na današnji dan pre 89 godina. I kada se fizički nastanio u Beogradu, postao diskografski mag i najtraženiji kompozitor, ostao je dušom u svom rodnom selu.

I kada je od prodaje ploča zarađivao milione, patio je za rodnom kućom. Nikad nije prežalio to što mu je otac Milorad sasekao korene, prodao u Guncatima sve što je imao i preselio se u Beograd.

- Bucu sam upoznao pre 50 godina, kada sam svirao, pevao i snimao zabavnjake. "Ti si mnogo darovit dečko, jako lepo pišeš poeziju. Šta snimaš te zabavnjake, od narodnjaka se živi" - reče mi Buca. Ja sam imao gotov tekst "Kako si mama, kako si tata" za moju zabavnjačku ploču.

- Buca je uzeo taj tekst i komponovao antologijsku pesmu za Šabana. Kasnije sam, družeći se sa Bucom, upoznao njegov žal za ognjištem i napisao mu: "Da li još cvetaš rumena ružo" i "Pšenica se povila u klasu" - priča za Muzičku apoteku Rade Vučković, "srpski Jesenjin".

Za dvadesetak godina intenzivnog stvaralaštva, od 1965. do 1987. godine, stvorio je Buca nekoliko stotina večitih pesama: "Poleti golube moj", "Pođimo u krčmu staru", "Ako draga sretneš majku moju", "Raširi ruke, o majko stara", "Jovane, Jovo, jedini sine", "Od ljubavi do rastanka", "Danas majko ženiš svoga sina", "U lutanju mladost prođe", "Želeo sam da te zaboravim", "Vrati se ljubavi moja", "Teku časi bola", "Došli dani tugom rasplakani", "Verovah mu i što nisam smela", "Ne traži me u snovima", "Zanela me svetla velikoga grada", "Momak veseljak", "Spomenar", "Sirotica", "Žao mi je", "Kako je lepo u mom kraju", "Da li još cvetaš rumena ružo", "Ne kaži mi zbogom ni danas ni sutra", "Volim te lepa Jano", "Devojka kraj reke", "Crno vino, crne oči", "Pruži ruku na rastanku", "Ljubavi nema više", "Sad pati, ako, ako"...

- Pevajući i imitirajući starije kolege, nisam imao predstavu o kvalitetu svog pevanja, sve dok nisam upoznao violinistu Veroljuba Jovanovića, koji je svirao u ansamblu Buce Jovanovića i došao da me čuje u mojoj "Mahali". Uspeo je nekako da ubedi moje roditelje, i ja dođem na audiciju kod Buce.

- Isprobao me Buca na Zaimovoj pesmi "Ne pitaj me stara majko". Već posle prvog stiha Buca je prestao da svira, a Bucin otac ušao iz druge sobe i rekao: "Ovakav nije pevao u ovoj kući". Isprobao me i na njegovoj pesmi "Jovane, Jovo, jedini sine".

- Kad sam ispevao prvi stih sa mojim trilerom, opet me Buca zaustavi i upita: "Pa gde si naučio taj triler, to ne postoji u pesmi". Ja kažem da to meni tako samom izlazi. U tom trenutku Buca reče Veroljubu: "Vodi ga u Obrenovac i zaključaj ga, u sredu snimanje!" - pričao je Šaban o već mitskoj audiciji kod svog muzičkog oca.

Od 1969. do 1974. godine snimio je Šaban devet singlova sa tridesetak Bucinih pesama: "Dajte mi utjehu", "Nikad joj oprostiti neću", "Sjećam se te žene", "Grudi me bole, čežnja ih para", "Zašto se ljubav za ljubav ne vraća", "Tvoj mio glas", "Dok mogu očima da gledam", "Zvao sam te nekad sunce moje", "Bio sam pijanac", "Nisi došla kada sam te zvao", "Kako si majko, kako si oče", "Ne čekaj majko sina", "Ne pitaj me kako mi je druže"... Od 1975. godine Šaban je nastavio svojim putem. Buca je tražio nekog novog Šabana, i nije ga našao.

- Buca je bio poseban po mnogo čemu. Voleo je pevače koji mogu da otpevaju onako kako on peva svoje pesme. Kao što se nije štedeo u svojim strastima - šahu, kocki, pecanju - tako se nije štedeo ni u studiju. Njegovi aranžmani i posle pola veka zvuče nestvarno.

Printskrin: Youtube/Jugoton Music, PGP RTS - Zvanični Kanal

- Možeš misliti - dvadeset violina, flaute, oboe, hor, 50 ljudi oko mene. Ko će danas da komponuje i aranžira ovakve pesme? Ko će danas da uvede 50 muzičara u studio? Kako bi Buca podneo današnju muziku i način njene prezentacije na televiziji?

- Žao mi je što sam sa Bucom snimio samo jedan album, nekoliko godina pred njegov odlazak. Da se Buca ranije muzički opismenio, ne znam gde bi mu kraj bio, i ovako mu kraja nema - kaže Zoran Kalezić, Bucin ispisnik i srcelomac.

Sa Bucom je snimalo stotine pevača: Šaban, Kvaka, Safet, Zaim, Meho, Nedžad, Bilkić, Lepa, Vida, Silvana, Toza, Cune, Toma, Staniša, Gvozden, Gedža, Šeki, Raša, Azemina, Muharem, Cvele, Brole, Budža, Kalezić, Đurišić... I lošijim pevačima pravio je vrhunske pesme. Buca nije znao da napravi lošu pesmu.

- Buca je bio veliki genijalac i umetnik, ali je znao da bude i ljut i prgav, bože sačuvaj. Učio sam da sviram harmoniku i rešio da je usavršim kod majstor Buce, pa makar crk'o. Vežbao sam jedno Krnjevčevo kolo, pa došao da me Buca čuje. Zateknem ga u krevetu, pa mu skuvam kafu da ga probudim. Odsviram mu "Krnjevku", a on nezadovoljan, pa mi veli: "Erčić, mora da si jurio sojke, pa si prevežb'o. Nemoj da mi oštriš živce, nego idi kući, pa kad navežbaš, ti dođi".

- Dođem i drugi put, ali opet trokiram zbog treme. Buca skoči, pa mi zavuče takav šamar, čini mi se da su mi pred očima planule sve zvezde i igraju "Užičko kolo". I to nije bilo sve - uzme onu moju staru harmoniku, baci je niz stepenice. Ja ustanem, pokupim dugmiće sa harmonike, dođem i treći put, i odsviram kako treba. "Je l' vidiš da šamar pomaže" - primeti Buca. Sad mogu da kažem - hvala Buci na tom "pedagoškom šamaru" - priča Era Ojdanić za Muzičku apoteku.

Bucine pesme su stihovani ljubavni romani, tužne priče pretočene u narodnjačku simfonju. Tekstovima i aranžmanima svojih pesama uzdrmao je dotadašnje pesmičke u dva tona koji pevaju o "belom stadu", "zelenoj livadi" i "mirisnom cveću". Buca je pokazao da i najtužnija ljubavna priča može da bude oplemenjujuća, ako se iskreno izrazi i probudi emociju.

- Na moju žalost snimio sam samo jednu ploču sa Bucom Jovanovićem. Na "Hit paradi" 1979. pobedio sam sa Bucinom pesmom "Voli me draga, voli me ti". Pesma sa druge strane te ploče "Umire sunce, a rađa se tuga" je pravo remek-delo, mada nije hit. Niko na belom svetu nije lepše i slađe svirao harmoniku od Buce Jovanovića - kaže Nedžad Salković.

(Goran Milošević)