Čkalja peva narodnjake: Razbibriga i parodija kao umetnički ogoljena banalnost (PLEJLISTA)
"Kad pogledam oko sebe, svet u kome živim,
napraviše ljudi čuda, prosto im se divim.
Presađuju ljudska srca k'o mladu salatu,
i na mesec popeše se, k'o da je na spratu.
Zdravo srce, odo' ja časkom na mesec, po cigare.
Nigde kraja ljudskom umu, prosto nemam reči,
ali niko razvod braka ne može da spreči.
Kobajagi svi se vole, ulicom se ljube,
ako li im skreneš pažnju, pokupićeš zube.
Venčaju se preko noći, pa posle u mraku,
vide da l' su sreću našli, il' mačku u džaku.
Da se ne bi pre vremena našao u grobu,
u brak treba, k'o na pos'o, stupiti na probu."
(Miki Mitrović - Dragoljub Hadžić)
Ovo je jedna od najslušanijih pesama iz Čkaljinog narodnjačkog repertoara, parodija na javni moral u "komunističkom raju". Baš u godinama "Apola 8", planetarne gordosti i čovekovog ovladavanja svemirom, Čkalja je bio tu da nas podseti koliko smo banalni.
Legendarni komičar snimio je desetak narodnjačkih singlova i nekoliko narodnjačkih albuma, pedesetak numera sa pevanjem, monolozima i skečevima, uglavnom u dvojkaško-ćiriličnom ruhu. Glumeći tog malog čoveka, pevao je i u svojim legendarnim filmovima i serijama.
Pevao je Čkalja i ozbiljne narodnjake u pozorišnoj predstavi "Đido" Janka Veselinovića. Glumeći čoveka iz naroda u Dramskoj sekciji Radio Beograda, pevuckao je narodnjake i u legendarnoj emisiji "Veselo veče". Jedna radio emisija sa Čkaljinom ekipom pustošila je njive i ulice više od 30 godina.
Znao je Čkalja da zakuka i uz gusle: "Mili Bože kakava anatema, sve su drugo kučine i trice, kad uoči nove godinice, nigde hleba, ni mrvice nema". Snimio je Čkalja i čitav ciklus šoferskih pesama: "Ja sam šofer vrlo čudno biće, volim volan, a volim i piće. Ja sam šofer svi me dobro znaju, kada vozim ljudi se sklanjaju".
Ismejao je Čkalja i lov na šofere od strane narodne milicije: "Kao lovci kada love zeca, milicija k'o ribe ih peca". Opevao je Čkalja i saobraćajne nesreće: "Škripe gume jeza da te hvata, ginu ljudi k'o za vreme rata". A tek na bračnim nezgodama - tu je Čkalja doktorirao: "Desila se nezgoda, komšiluk se smije, bela žena, beo ja, ali dete nije".
S jedne strane, kao istaknuti glumac bio je predstavnik građanske elite. S druge strane, kao pevač narodne muzike stao je na stranu poniženih i uvređenih. Bilo je to vreme zamaha narodnjačke diskografije i narodnjačkih radio stanica. Bilo je to i vreme hiperinflacije jeftinih tekstova u trci za tiražom.
Baš kad se najviše kukalo u narodnoj pesmi, Čkalja je krenuo sa razbibrigom. Doduše, te parodije su vešto korišćene za ismejavanje društveno-političkih anomalija komunističkog sistema, za koji se verovalo da je najbolji na svetu.
Većinu pesama iz Čkaljinog narodnjačkog repertoara komponovao je Miki Mitrović, poznati harmonikaš i kompozitor iz Mrsaća kod Kraljeva, na stihove Dragoljuba Hadžića: "Vila Raviojla i Čkalja", "Primam platu pa se smeškam", "Samačke muke", "Brak na probu", "Volim žene i to mi je mana", "Ja sam šofer", "Lov na šofere", "Seks na kilo", "Moj komšiluk", "Idu ljudi svi na more", "Deselo se jednog dana", "Kad se kući kasno vratim", "Piju ljudi iz bardaka", "Era na pijaci"...
Uživeo se Čkalja i u ulogu spikera lokalnog radija: "Prodajem šporet sa dve ringle - jedna ne radi, a ova druga isto". Ostavio je Čkalja i zavetnu poruku svima koji kreću stazama tekstopisca: "Poručio bi im da nikako ne kreću sa pisanjem. Ako se toliko zapatimo, ima da nam padne cena, bre! Nek idu, bre, u slikare, one naivce. Tamo što si naivniji veće pare uzmeš. A ovde kod nas, bratac, naivac ne pali nikako!"
Primetio je Čkalja još pre pola veka da nam preti zasićenost. Što nas bude više, bićemo sve jeftiniji. Kad je život pojeftinio, i Čkalja se povukao. Preminuo je na današnji dan, 20. oktobra 2003.
(Goran Milošević)
Video: Kristijanova sestra poludela na Krsitinu: Nemoj to više da si rekla, neću ti ući u kuću!
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.