76. rođendan Milančeta Radosavljevića: Nisam imao nikog da me gura, al' sam vođen Božjom rukom

"Kada odem iz sećanja tvoga i kada ti drugi bude mio,

Preporučujemo

možda će ti nekad neko reći kako sam mu svoj bol poverio.

Za ljubav sam mladost dao, zato neću kleti sebe,

da još jednu mladost imam voleo bih opet tebe.

Možda će ti nekad neko reći kako me je usamljenog sreo,

sa ružama u nedra skrivenim, znaćeš da te nisam preboleo.

Kada sudba čedo ti podari, kad se nežno poigraš sa njime,

možda će ti opet neko reći da sam pit'o kako mu je ime."

(Aca Stepić - Branislav Cvetinović Laki)

"Za ljubav sam mladost dao" je lirska posveta mladosti i prvi veliki hit u Milančetovoj diskografiji. I Milančetova mladost je satkana od ljubavi i siromaštva.

- Tek posle pola veka od nastanka ove pesme vidim koliko vredi. Ja sam zaista za ljubav mladost dao, jer drugo nisam ni imao. Srce mi je puno kada vidim neke nove klince da horski pevaju ovu pesmu. Kada završim pesmu obavezno dodam - dajte i vi mladost za ljubav, pare se potroše - poručuje ovaj neponovljivi srcelomac i narodni mudrac.

Milanče Radosavljević je zvezda koja se sporo pali, a veoma teško gasi. Svaki Miholjdan ga obasja najranijim uspomenama

- Ja sam ratno dete. Rođen sam u zbegu, u izbeglištvu u Vraniću, na Mi'oljdan 1944. Moja majka je sa stomakom do zuba bežala preko dva brda iz Bariča u Vranić. U dvorištu punom krvi ranjenika, partizana i Rusa, ja sam ugledao ovaj svet - kaže Milanče.

- Počeo sam život od početka, strah sam savladao kao dete i nečeg se nisam plašio u životu. Imao sam desetak godina kad je moj otac nabavio prvi gramofon sa onim levkom umesto zvučnika, na navijanje, na kurblu. Sećam se, prva ploča sa koje sam naučio neku pesmu na gramofonu beše "Omer beže" Nade Mamule. Ploče su bile pravo čudo moje mladosti. Tada je diskografija bila jača od auto-industrije.

I Milanče je čudo od čoveka i pevača - retko vredan, retko inteligentan i retko muzikalan.

- Ja sam iz muzikalne kuće. Prvo sam se zaljubio u muziku, a godinama kasnije u ženu. Izgleda da mi je žena samo pokvarila i okrnjila deo muzičke ljubavi. Od majke sam nasledio čestitost, od oca muzikalnost, a kad sam dobio "Dalape" harmoniku, pokrenuše se i moji hendikepirani prsti. Nisam imao mnogo majstora, nisam prošao neke glamurozne audicije, bio sam uglavnom samouk.

- Prepešačio sam i proputovao sa harmonikom od mog Bariča i do Vladivostoka, svirao najbogatije i najteže svadbe, napunio mnoge kafane. I tako, od 1961, od moje sedamnaeste godine, živim od narodne muzike. Tek kad sam sazreo kao pevač i svirač, u trideset prvoj godini snimam prvu ploču sa pesmama Ace Stepića - priča Milanče za Muzičku apoteku.

- Bio sam i kod Buce Jovanovića, mnogo sam voleo njegove pesme. Veliki majstor mi, sećam se, u jednom trenutku dade slušalicu telefona i upita - koji je ovo ton? Ja onako nepripremljen rekoh - ovo je "A". Buca se saže, poljubi mi ruku i reče - k'o vrata! Nije mi se posrećilo da snimam sa Bucom, ali, eto, prođoh na njegovoj iznenadnoj audiciji.

I oni koji ne vole Milančetov glas i pevanje, priznaju vrhunski kvalitet tekstova njegovih pesama. Teško je naći pevača narodne muzike koji na tako malo snimljenih ploča ima toliko slušanih pesama.

- Ja sam, naročito na početku, dobijao odbačene tekstove. Preslušali Buca, Šaban i ostali majstori, pa ti tekstovi dođoše i do mene. Ja sam onda menjao tekstove, a naročito refrene. Skoro svi refreni su moji. Pesma se pamti po refrenu, refren se najviše ponavlja, pa, ako se već ponavlja, treba i da bude najvredniji deo teksta. Ja sam uzeo one tekstove sa jakom porukom i životnom pričom, u kojima se i ja pronalazim i oni koji me slušaju - kaže majstor narodnjačkih sentiša.

Printskrin: Youtube/Diskos Official

- Pravio sam pesme u duhu moga naroda, a ne po ukusu muzičkih urednika. Zato nikad nisam imao podršku najvećih radio i tv stanica. Nikad nisam snimio pesmu, a da nisam pitao moje ukućane, komšije, prijatelje, publiku u kafani - vredi li ovo čemu? Iza mene nikad niko nije stajao, osim ovo malo naroda.

Svojim plačljivim i promuklim glasom pravio je razliku, na radiju naročito.

- Vrlo je teško pričati o davno prošlom vremenu kad su se pesme zaista slušale i kad je bilo vremena za uživanje. Tad je radio bio zakon. Vi slušate pesmu, a ne znate kako pevač izgleda. Nije ni bilo važno kako izgleda, važno je kako peva. Sad je sve drugo važnije od pevanja. I danas, samo radio može da vrati dostojanstvo pesmi.

- Ovo što se dešava na grandioznim pozornicama izgleda najlakši i najplaćeniji posao. Zato, valjda, i jesu tolike gužve na audicijama za zvezde i zvezdice. Zapravo, najlakše je doći i otpevati, a najteže je otići i živ i zdrav se vratiti. Ko ne može da peva na ladno, on popije i peva mu se samo. Jeste da mi ne radi blesimetar, ali, kad samo pomislim da punih 60 godina živim od pevanja, čestitam samom sebi.

Odoleo je Milanče svim estradnim porocima i sačuvao dostojanstvo narodnog umetnika. Kako godine prolaze, Milanče ima sve brojniju i sve mlađu publiku.

- Srbija je, kažu, zemlja šljive. Ja onako stidljivo dodajem - kamo sreće da nije! Ja sam lepo živeo od pijanaca, ali mogu da kažem da je alkohol veliko zlo. Uopšte nisam uživao kad zaradim od pijanaca. Mnogo mi milije kad me plati onaj ko razume šta mu pevam - veli Milanče.

- Dočekao sam mnogo lepog sa decom i unučadima, dočekao sam i priznanja kolega, udruženja, publike. Dočekao sam i to da me ljudi zovu na veselje i kažu - dođi, ne moraš ništa da pevaš, samo da sediš i da te ljudi gledaju. Eto, ja koji ne znam šta je to džingl, spot, reklama, doživeo sam da budem najviđeniji gost u hiljadama porodica. Nisam imao nikog da me gura, ja sam vođen božjom rukom. Ja ne upadam kroz krov u kuću, ja se uvlačim na sporedan ulaz, preko sobarica, kuvarica i čistačica.

Na današnjoj plejlisti je deset pesama sa prvih pet Milančetovih singlica.

(Goran Milošević)