19 godina od smrti Nade Mamule: Beograđanka koja zakiva sevdah, baš onako muški (PLEJLISTA)

"Na teferič pošla nana s unucima i snahama, hajde nano, bona nano, da igramo i pjevamo. Nit' me zov'te, nit' umijem, nit' vam pjesme razumijem. Haj, nekada je i nana pjevala, cijela me je Herceg Bosna znala. Haj, jagmiše se momci sa svih strana, na poljima do mog babe hana. Vaktile se sijelilo uz sazove i daire, pjevale se pjesme stare, a daire zveketale. Tugo moja, moji dani, čini mi se sve bi lani. Haj, pa zar nije poslušati dika, kršni momci, divna sevdalinka. Haj, svaka riječ u med se pretvara, na spomenu duša se odmara. Da još jednom vidim momke kako dobre jašu ate, suhom svilom pokrivene, a kadifom nakićene, da su hitri kao srne, a vileni kao vile. Haj, da im guste grive zaviore, pod nogama kopite da hore.Haj, da zavrište i konji i momci, čini mi se podmladila bih se." (Jozo Penava)

Preporučujemo

Ovo je jedno od poslednjih remek dela Joza Penave, sevdalijska posveta prohujalom životu. Ovo je atipična pesma - bez klasične strofe i refrena, nepravilne metrike, a opet, sva u jednom dahu, bez ponavljanja ijednog stiha. "Na teferič pošla nana" pevački je zakucala Nada Mamula na "Beogradskom saboru" 1971. godine.

Ikona bosanskog sevdaha rođena je u Beogradu 9. januara 1927. godine, u Šumadijskoj ulici nedaleko od Karađorđevog parka. Narodnu pesmu je zavolela još pre Drugog svetskog rata, slušajući Vuku Šeherović u svom komšiluku u Beogradu.

- Ja sam prvo postala solsta Radio Beograda, a tek kasnije i Radio Sarajeva. Nastupala sam u dve jutarnje radio emisije uz harmoniku Voje Trifunovića - pričala je Nada u emisiji "Nadin sevdah" Televizije Beograd.

- Posle oslobođenja odlazim sa mužem u Sarajevo zbog njegove službe. Ručajući u radničkoj menzi, čula sam na Radio Sarajevu oglas za audiciju. Prijavim se i prođem na audiciji sa pesmom "Gde si dušo, gde si rano".

Tako je Nada ušla u medonosno jato Radio Sarajeva, rame uz rame sa Zaimom, Safetom, Zorom, Jozom, Jovicom, Šerbom, Bebom... Svojim poslednjim intervjuom na tadašnjoj Televiziji Beograd opovrgla je gotovo mitsku laž da nije prošla audiciju kod Carevca.

- Nije bilo lako stati ispred čika Cara i pevati. To je bio istinski car narodne muzike. Kada čika Car digne svoje gudalo i ako se nasmeši, sve je u redu. U takvom raspoloženju snimila sam sa Carevčevim orkestrom pesmu "Kolika je Jahorina planina" sa kojom sam postigla jugoslovensku popularnost. Bile su to godine izgradnje i obnove kada su ljudi bili željni muzike. Okupljali su se ispod bandera na kojima su bili okačeni zvučnici. Putovali smo vozom, autobusom, kamionom, kombijem, a do nekih mesta i traktorskim prikolicama, volovskom zapregom. Srce nam je bilo puno, a džepovi prazni, honorari minimalni - pričala je Nada Mamula.

Zbilja, tadašnji radio pevači imali su status božanstva. Država ih je plaćala da "kulturno uzdižu" narod, a narod je dolazio da ih vidi i pipne, ne verujući očima da su to oni mali ljudi iz magične kutije zvane radio. Bile su to godine kada su neki iz publke pitali: "A kako se uvučete u radio?".

Nada Mamula/Printskrin: Youtube/Jugoton Music

Zakovala je Nada svojom interpretacijom skoro svaku snimljenu pesmu. Naročito je produžila vek starim bosanskim sevdalinkama: "Omer beže", "U đul bašti kraj šimšira", "Ah, meraka u večeri rane", "Mujo kuje konja po mesecu", "Niz polje idu, babo, sejmeni", "Devojka sokolu zulum učinila", "Stade se cveće rosom kititi", "Bulbul mi poje".

Dok je pevala samo na radiju, mnogi su pomišljali da je vlasnik ovog razornog i prodornog glasa muškarac. Ostavila je i značajan trag u diskografiji. Snimala je intenzivno od 1957. do 1977. i neke novokomponovane pesme. Nada je prvi ženski učesnik na legendarnom ilidžanskom festivalu. Nada je prvi pevač legendarnog harmonikaša i kompozitora Jovice Petkovića. Nada je prva snimila neke od najlepših Jovičinih pesama: "Smederevo, grade od starina", "Razbole se srce moje", "Sa Igmana pogledat' je lepo", "Neka moja duša vene", "Romanijo, goro jelovita", "Bosno, zemljo moja mila", "Jajce, grade, to je tvoja dika", "Moja majka stalno brine". Ovekovečila je Nada i "Negde u daljine" (Rade Jovanović), "Bere cura plavi jorgovan", "Na teferič pošla nana", "Mene moja zaklinjala majka", "Da sam sjajna mesečina" (Jozo Penava), "Svaka majka koja ćerku ima" (Radojka Živković)...

Nada Mamula (1927-2001) je nedostižan uzor i muškim i ženskim pevačima. To je neponovljiv i najmarkantniji alt u narodnoj muzici. Jedna osećajna i ranjiva ženska duša pevala je iz neslućenih dubina, baš onako muški, napadački.

- Moje najveće priznanje, veće od svih državnih, je što su me Bosanci prihvatili kao svoju. Znam da su mnogi u Bosni bili blago razočarani saznanjem da nisam Bosanka.

Najlepše godine mladosti protekle su joj u vihoru Drugog svetskog rata. Najteže godine starosti dočekala je uz građanski rat u Jugi.

Pevala je tako gromoglasno, a otišla tako tiho, na današnji dan, 11. oktobra 2001.

(Goran Milošević)