Ljuba Lukić, narodnjački klasik: Kako je muzikalnost pobedila stidljivost (PLEJLISTA)

"Ja odoh majko stara da tražim zaborava,

Preporučujemo

u duši mojoj nemirnoj nek jedna prošlost spava.

Ako se vrati ona sa nekim jutrom sivim,

kaži joj majko moja da ovde više ne živim.

U ovom domu majko na nju me sve podseća,

život se s nama poigra i minu naša sreća.

Ne kuni majko ženu, nesrećnu ljubav moju,

odlazim na put daleki da tražim sreću svoju."

(Doca Ivanković - Stevica Spasić)

Pesmom "Ako se vrati ona" sa PGP-ovog singla iz 1982. godine započela je diskografska karijera Ljube Lukića.

- Bože, kakvo su čudo bile te singlice. Kad se pojavio moj prvenac u prodavnici ploča u Požarevcu, đaci iz mog sela pokupovali ploču i vraćaju se autobusom. Sećam se te slike - jednom rukom se drže za šipku, a ispod miške drže singlicu. Ja onako stidljiv, pobegnem na kraj autobusa da me ne vide. Drugi bi se hvalili svojom prvom pločom, a meni bilo neprijatno - otvara dušu Ljuba Lukić.

Kod Ljube je sve nekako išlo neusiljeno i postepeno, i amaterska i profesionalna karijera.

- Rođen sam u Lopušniku kod Petrovca na Mlavi. Prvi put sam javno zapevao na seoskoj priredbi u mom rodnom mestu. Nastavio sam da pevam u muzičkoj sekciji Srednje trgovačke škole u Požarevcu. Posle vojske pobeđujem na takmičenju pevača amatera "Mlava peva julu", i kao nagradu dobijam pravo da snimim ploču. U žiriju tog festivala bio je Doca Ivanković, koji će kasnije postati moj udarni kompozitor - priča Ljuba Lukić.

- Posle pobede na fesivalu, stiže mi pismo kojim me Doca Ivanković poziva da dođem u Beograd da snimim ploču. Kupim odelo, nabacim kravatu, sednem u autobus i pravac Beograd, misleći da odmah idem na snimanje. Kad sam došao onako uparadiran u PGP, neki primetiše da sam došao da se slikam. Zakazaše mi snimanje tek posle nekoliko dana. Ulazak u čuvenu "Peticu" doneo je nezaboravno iskustvo. Možete misliti orkestar u keme je Dragan Stojković Bosanac svirao drugu harmoniku, sedam violina, ritam sekcija, saks, bubnjevi, i šef orkestra Tomica Miljić. I sve uživo!

Od početka osamdesetih do početka devedesetih snimao je Ljuba jedan album godišnje. I već na prvom albumu imao je pesmu "Sejo moja sestrice" kojom je zagrmeo na radio stanicama.

- Ušao sam u diskografiju 1982. godine, postao ekskluzivac PGP-a. Bilo je to vreme kad je radio bio glavni medij za promociju novih narodnih pesama. Bila je to slatka obaveza da se obiđu Radio Šabac, Požarevcac, Aranđelovac, Kragujevac, Loznica... Sa radija sam naučio većinu pesama iz svog repertoara - sačekam da spiker iščita sve pozdrave (ako duže traje čitanje znači da je pesma ušla u narod), pa uzmem olovku i zapišem na papir - priča Ljuba o prohujalom vremenu radija.

Teško je naći pevača koji na tako malo albuma ima toliko slušanih pesama: "Ona nije kao druge", Sejo moja sestrice", "Ne gledaj u meni druga", "Ja sam ostavljen", "Toj sam ženi život dao", "Ko te ljubi ove zime", "Uzela si sve", "Rastanak", "Sneg je pao, staze zavejao", "Pamti me po bilo čemu", "Ne lažu ljudi", "Sedam čaša, sedam violina", "Ne boli me kraj", "Srećo moja nepoznati druže", "Oj ljubavi da te nisam sreo", "Žena u crnom"...

- Kada sam snimao moj najveći hit "Ja sam ostavljen", okupimo se da vežbamo kod mog kompozitora Doce Ivankovića u njegovoj kući u Rušnju. Pečemo roštilj i uz Bosančevu harmoniku vežbamo pesme za ploču. Uoči nastupa na Ilidži sa tom pesmom, Doca mi reče: "Opusti se, imaš dobru pesmu, a eno ti ga i Safet u žiriju". Kad reče Safet, ja se odsekoh. Nismo dobili nagradu na Ilidži", možda bih i bolje prošao da nisam znao da je Safet u žiriju - priznaje Ljuba.

Ljuba Lukić Printskrin: Youtube/PGP RTS - Zvanični Kanal

- Prvu strofu sam pevao pod vidnom tremom. Ali kad se prolomio aplauz, drugu i treću sam otpevao mnogo bolje. Kad sam završio, ja se poklonim i zbrišem sa bine. Aca Ilić izađe na binu na moj aplauz. A onda vidim kako to rade majstori: Nedžad Salković peva pesmu od tri minuta, a tri minuta se poklanja publici.

Dizao se Ljuba iz albuma u album, na svakom izdanju imao po dva-tri hita, a ostao uvek pošten i skroman. Iako od početka u PGP-u, u društvu najvećih hitmejkera (Doca, Kemiš, Miša, Šaban, Peda, Graja, Bosanac, Šarbanac), ostao je veran rodnom kraju.

- Ostao sam veran i PGP-u. Odbijao sam ponude Diskosa i Jugotona, pre svega zbog Doce Ivankovića, mog muzičkog oca. Družili smo se na turnejama po Jugi i rasejanju, bili kućni prijatelji. Ta vernost me je možda i koštala u smislu popularnosti. Na kraju mi je i Doca rekao: "Da te nisam toliko voleo, ti bi bio mnogo popularniji".

Eto, to je Ljuba Lukić: tako stidljiv, a tako muzikalan. Srećom, muzikalnost je pobedila stidljivost.

(Goran Milošević)