Sećanje na Đorđa Novkovića, genijalca za masovne hitove: Zabavnjaci tako bliski narodnjacima

"Žuto lišće sad je palo tu,

Preporučujemo

stara breza već je u svom snu,

Što je tužna jesen u vrtu mom,

ja sam tako sam, a ti si u srcu mom.

Tvoja pisma čuvam još i sad,

kad te nema pust je ovaj grad.

Još i hladna zima će ova proć,

kad se sunce vrati i ti ćeš doć".

(Đorđe Novković)

"Jesen u vrtu mom" je laganica kao skrojena za princa lakih nota Nedžada Salkovića. Snimljena je 1984, dve godine posle antologijske "Ne klepeći nanulama", i uvek je zauzimala zavidno mesto u Nedžadovom opusu. Zapravo, Nedžad je presnimio pesmu koju je 1973. godine snimila Lidija Percan.

- To je pesma legendarnog kompozitora zabavne muzike Đorđa Novkovića. Kada mi je Đorđe davao "Jesen u vrtu mom", samo mi je rekao da nije zadovoljan kako je prošla kod Lidije Percan. Snimio sam je uz orkestar Svetomira Šešića i violine iz narodnog orkestra. Sećam se, neki od okorelih narodnjačkih kompozitora rekoše: "Ovaj Novković rešio i narodnjacima da pokupi pare" - priča princ lakih nota Nedžad Salković.

Đorđe Novković (1943-2007) je najveći hitmejker zabavne muzike na ovim prostorima. Šabačko poreklo, sviranje i studiranje u Sarajevu, sazrevanje u epicentru bivše Juge uz talente iz svih sredina i bogomdana muzikalnost, stvorili su od Đorđa Novkovića kompozitora svih muzičkih žanrova i motiva; od diksilenda do Dalmatinske zagore, od "Starog Pjera" i "Don't ever cry" do "Ostala si uvijek ista" i "Zora je svanula".

- Svi mi u grupi "Pro Arte" imali smo i šmekeraja (ja naročito), i sluha, i muzikankosti, i stila. Jedino nismo imali osećaj za lovu i komercijalnost pesama. Bože, kad se samo setim od čega je Đorde Novković pravio hitove od kojih je grmela Juga i rasejanje: "Tike, tike, tačke", "Ko te ljubi dok sam ja na straži", "Kad u vojsku pođem ja", "Lola", "Bili smo deca"... Kad je naša sarajevska raja čula neke od ovih pesama u željama i čestitkama Radio Šapca, prozvaše nas "seljačkim rokerima". Zapravo, Đorđe je bio najveći genijalac za masovne hitove, lako pamtljive i svima razumljive - govorio je u mojim radio emisijama legendarni Vladimir Savčić Čobi, pevač grupe "Pro Arte".

I zaista, Đorđe Novković je imao istančan osećaj za hit i ukus naroda. Imao je i sreće da stvara u doba kad "sve bilo je muzika".

- U moje vreme i sam nosač zvuka bio je senzacija. Šetali smo korzom sa singlicom u ruci, pa, kad nas neko pita šta to nosimo, mi kažemo - moja nova ploča. U vreme pozitivne selekcije skoro svaka ploča je bila osuđena na uspeh. Danas nosač zvuka ne znači ama baš ništa, ali dobra pesma je uvek dobra pesma - govorio je Đorđe Novković.

Komponovao je Đorđe za pop i rok sastave ("Pro Arte", "Srebrna Krila", "Indeksi", "Novi Fosili"), legendarne šlageraše (Mišo Kovač, Duško Lokin, Kemal Monteno, Ivica Šerfezi, Dragan Stojnić, Tereza Kesovija, Tomislav Ivčić, Đani Maršan, Dalibor Brun, Vjekoslav Jut, Alen Slavica), narodnjake (Nedžad Salković, Meho Puzić)... Đorđe Novković je i matematički najplodniji kompozitor zabavne muzike: trideset pet godina stvaralaštva, tri hiljade snimljenih pesama, tridesetak miliona prodatih ploča.

Đorđe Novković Printskrin: RTL

- Obično se misli da je za inspiraciju dovoljno prolećno jutro, cvrkut ptica, neki potočić i u njemu devojka. Sve to ne znači ništa bez onog što nosiš u sebi. Svako može da sedne za klavir i da se posluži sa sedam nota, ali ono najvažnije dolazi iznutra - govorio je tvorac legendarnih hitova.

Uz velikog Đorđa Novkovića stasavala je Marina Tucaković i napisala nekoliko besmrtnih pesama: "Zora je", "Došlo doba da se rastajemo" (Neda Ukraden), "Biće dana, a nas biti neće", "Ide, ide život" (Dragan Stojnić), "Malo mi je jedan život s tobom", "Svi pevaju, ja ne čujem" (Mišo Kovač)...

Pitaće se neki - šta će zabavnjaci u Muzičkoj apoteci? Odgovor je jednostavan - zabavnjaci Đorđa Novkovića bazirani su na ovdašnjem folkloru i bliži su pravoj narodnoj muzici od modernog folka.

(Goran Milošević)