Branislav Cvetinović Laki, najplodniji Milančetov tekstopisac: Dva srcelomca u 20-ak večitih sentiša

"Kraj ognjišta naša majka, kao senka povijena,

Preporučujemo

vatru žari, al' je gasi iz očiju suza njena.

Otišli smo, ti ostade majko,

da se greješ kraj ognjišta sama,

znamo da je tvome srcu hladno,

ne zbog zime, već što nisi s nama.

Dok lagano suton pada, kraj prozora stojiš sama,

želje su nam iste majko, da smo s tobom i ti s nama.

I nama su dani dugi, mnogo smo te poželeli,

doći ćemo u proleće kad procveta jasmin beli".

(Milanče Radosavljević - Branislav Cvetinović Laki)

- Kad sam odlazio kod moje majke u moj rodni Dragojevac kod Šapca, zaticao sam je samu kraj šporeta u staroj kući. Šporet dimi, drva vlažna, odžak nije podešen, vetar vraća dim, a moja majka uplakana, i zbog dima i zbog mene. Ovo je više od pesme, ovo je slika svake kuće iz koje odu deca, a majka ostane sama - otvara svoju dušu Branislav Cvetinović Laki, redak pesnik među narodnjačkim tekstopiscima.

- Baš kad je Milanče počeo da snima, bio sam najplodniji. Izbacivao sam pesme u svako doba dana i noći. Bili su to dani mojih ljubavi, sve što sam voleo to sam i opevao. Ja još uvek volim, u osmoj deceniji ja volim čak i svoju ženu.

Branislav Cvetinović Laki je najplodniji Milančetov tekstopisac. Na prvih deset Milančetovih ploča nalazi se dvadesetak Lakijevih pesma: "Pozdravi draga sina", "Za ljubav sam mladost dao", "Jedna žena plave kose", "Mnogo sam te traga poželeo", "Ti si htela i što nisi smela", "Ti živiš negde daleko", "Ti odlaziš bol ostavljaš meni", "Ti ne znaš kako je mojoj duši", "Ljubavi se staroj vrati", "Otišli smo, ti ostade majko", "Selo moje, mesto najmilije", "Šta mi vredi što sam s drugom", "Kad zasvira dragačevska truba", "Tiho teče Sava", "Da li sanjam, il' se razum muti", "Zašto smo se sreli", "Plakale su plave oči za očima crne boje", "Kao zračak sunca živi moja nada".

- Milančetove ljubomorne kolege kažu kako su mu pesme slične i da liče jedna na drugu. Pa naravno da liče, liče na Milančeta i mene. Neka liče, samo neka su lepe - dodaje Laki.

Kada se na Lakijeve poetične tekstove doda Milančetovo meraklijsko sviranje na harmonici i Milančetov plačljivi glas, to obično ispadne večiti sentiš.

- Kada je Milanče u "Vinogradima" zapevao "U večeri kada sunce zađe i kad mesec starim putem krene, ja se setim tebe draga moja i svog doma daleko od mene", Šaban je čuo pesmu, oduševio se i pitao ko je napisao. Kad je čuo da sam je ja napisao, zvao me telefonom i pitao što je ne dadoh njemu. Kasnije je Šaban toliko zavoleo Milančeta, da je javno priznao da su to pesme kao skrojene za Milančeta i da ih ni on ne bi tako otplakao - priča Milančetov srcelomac.

- Milanče je punio kafane bez ikakve podrške medija. Na Mišaru peva Šaban kod "Italijana", a "Milanče kod "Geaka". Šaban završio nastup još pre ponoći sa nekoliko parkiranih kola ispred kafane, i sa društvom pođe kod Milančeta. A tamo kilometarske kolone, nemaš gde da se parkiraš. Naravno, Šaban je kralj koji puni stadione i arene, a Milanče je car kafane - primećuje Branislav Cvetinović Laki.

Lakijeve pesme su istinske životne priče, opevana stvarnost u koju je dodato i malo nestvarnog.

- Tek sam došao iz sela u Beograd i onako umoran se ispružio u parku na klupi pored autobuske stanice. Gledam u krošnji kestena starog goluba kako doziva golubicu. Bacih pogled na susednu klupu i spazih devojku kako sama sedi. Priđoh joj, počeh da se udvaram i, kad je bilo najslađe, ona skoči i reče: "Ode mi autobus!". Tako i ja ostadoh kao golub na grani i napisah Šabanu: "Kajaćeš se jednog dana, kad ti svega bude dosta, poželećeš svog goluba, što na suvoj grani osta".

Milanče Radosavljević Printskrin: Youtube/PESMA KAO LEK – TV DUGA PLUS, Youtube/Diskos Official

I Brana Crnčević je zapisao: "Po kravama mleko peva, al' na šporet zagoreva". Laki je znao kome da da svoje pesme: "Uvenuće narcis beli", "Kajaćeš se jednog dana", "Da sam znao u tom času" (Šaban Šaulić), "Moj život je tužna priča", "Kad procveta jasmin u proleće", "Ako odeš nek ostane ljubav" (Zoran Kalezić), "Šesnaest ti leta beše" (Savo Radusinović), "Slavica je njeno ime" (Gvozden Radičević), "Poranila majka stara" (Janko Glišić), "Voz polazi, draga plače" (Miroslav Mišić), "Pijem vino i rakiju vruću" (Miljko Vitezović), "Za drugoga udaješ se draga", "Da me voliš isto k'o ja tebe", "Od jeseni do jeseni" (Meho Hrštić)...

- Pevači su se u moje vreme prepoznavali stilski. Dovoljno je bilo da ih čuješ i da znaš ko peva. Sad ih gledaš, a ne znaš ko peva - mudro primećuje Laki.

- Ima nekih država u kojima se tekstopisci mnogo više poštuju nego kod nas. Uostalom, šta bi bila biljka bez klice, i ko bi čuo i video nas tekstopisce da nije Muzičke apoteke.

Laki je profesionalni ugostitelj i strastveni lovac. Godinama je član lovačke družine "Divlji mačak".

- Lovili smo divlje mačkove da napravimo šubare. Kad smo nas petorica ulovili pet komada, postao sam kum naše družine. Sad se širimo po celoj Srbiji, ima nas već oko pedesetak, a imamo i himnu: "Laki voli rakiju, špricer pije Đole, Neša peva kao slavuj, kum Dača ga prati, al' na kraju račun deda Jole plati". Dok je Muzička apoteka išla na radiju, spremali smo lovačke specijalitete uz voditeljske đakonije Gorana Miloševića. Tada nas je Milanče prekrstio u lovačka družina "Kratka puška" - seća se Laki.

Muzički gurmani očekuju da Milanče snimi makar još jednu Lakijevu pesmu:

- Dvadesetak godina pokušavam da ubedim Milančeta da snimi još nešto. Milančetu se nikako ne snima poslednja ploča. Samo mi je rekao: "Neću ni da snimam poslednju ploču, poslednja će biti nadgrobna".

(Goran Milošević)