Sećanje na Mišu Markovića (1949-2020): Od Bitlsa do folka - kompozitor sa najmanje promašaja

"Prolazi moja mladost, dolaze druga vremena, ono što je nekad bilo toga sada više nema. Ali, pamtim još, one livade, one reke, one šume i puteljke, staru majku dok se smeje i ognjište dok me greje. Sada imam što sam htela, o čemu sam nekad snila, trebalo bi da sam srećna, a ja sam to nekad bila. Došli su novi dani, drugim se životom živi, uzela sam što sam htela, drugi mi nisu krivi." (Miša Marković)

Preporučujemo

- "Pamtim još" je meni najdraža pesma. Posvetio sam je mojoj majci i njenom Čačku, mome ocu i njegovom Užicu, a naročito mojoj baki koju sam od milja zvao majkica. Posvetio sam je, u stvari, mojim korenima i čestitim precima koji su pevalli u polju na sav glas - pričao je Miša Marković u mojim radio i tv emisijama.

Miša Marković je rođen u Beogradu 1949. Slušajući Radio Luksemburg, zavoleo je Bitlse, počeo da svira gitaru, priključio se grupi "Mladi lavovi" kao pevač i kompozitor. 1971. pojavljuje se na Omladinskom festivalu u Subotici, a već 1972. pobeđuje na Beogradskom proleću sa gradskom pesmom "Susret" na stihove Jovana Dučića. Sredinom sedamdesetih postaje jedan od najpopularnijih pevača zabavne muzike, snima tridesetak ploča i nekoliko velikih hitova ("Ti nisi moje sunce", "Ja te zovem", "Šta je s tobom", "Muzika ostaje", "Fešta"), a onda se prešaltava u narodnjake.

- Slušajući i pevajući zabavnu muziku, shvatio sam da je i svetski rok baziran na nacionalnom folku, da je i Bob Dilan baziran na kantriju. U jednom momentu sam poželeo da sve što pevam i komponujem, i zabavno i narodno, bude bazirano na našem nacionalnom folkloru. I tako, skoro neprimetno, 1981. godine, komponovah za Veru Ivković pesmu "Šta će mi šalvare". Pesma postade megahit, ubrzo se pojavi i novinski naslov "Propali roker, uspešan folker", koji se pretvori u čestu kritičku opservaciju. Duboko je netačno da su propali rokeri uspešni folkeri, kao što je netačno i da su uspešni rokeri loši folkeri. Tačno je jedino da su uspešni rokeri zbog para postali folkeri - pričao je buntovni Miša.

Svojim hitovima podigao je mnoge, pa i posrnulog Tomu Zdravkovića.

- Poznavao sam Tomu još dok sam pevao zabavnjake. Na "Hitu leta" krajem sedamdesetih Toma je loše prolazio kod publike. Tek se vratio iz inostranstva, upao u depresiju, pio, tražio hit. Ja mu komponujem "Hej, Branka" i "Svirajte mi tiho, tiše", i na promociji ploče pitam da li je zadovoljan pesmama. Toma mi reče da je zadovoljan, ali nema hita. "Branka će te podići iz mrtvih" - rekoh Tomi, a on se uvredi i fizički nasrnu na me. Posle godinu dana u "Unionu", kada je "Branka" napravila cunami, Toma se opet zaleti na mene, klekne i izgovori: "Izvini" - pričao je Miša.

Foto: Promo

Mišini narodnjaci su odisali urbanim šmekom, nekim poletnim optimizmom, bili su pamtljivi i hitični onako na prvu, sa dosta gitare i malo harmonike.

- Moje kolege, pa čak i najveći hitmejkeri, govore kako teško prepoznaju hit. Ja ne znam da objasnim kako neko ne zna da prepozna hit. Zamislite obućara koji ne zna koja mu je najbolja cipela, ili seljaka koji ne zna koja mu je najbolja krava. Od stotinak hitova koje sam komponovao, prepoznao sam svaki - govorio je Miša u mojim emisijama.

- Ja sam dizajner po struci. Moj profesor dizajna ulazi na čas, baca dnevnik na sto i kaže - lepota je u jednostavnosti izraza. To sam zapamtio za sva vremena i primenio u muzici. I Bitlsi su bili veliki, jer su bili jednostavni. I za moje pesme neki kažu da su jednostavne i na isti kalup. A najteže je biti jednostavan i originalan. Tako se Kolumbo našao među svojim zemljacima u jednoj kafani. Jedan od njegovih ispisnika mu reče: "Kad si već toliko genijalan, možeš li ti ovo kuvano jaje da staviš da stoji vertikalno?". Kolumbo uzme jaje, kucne ga i uspravi. Ispisnik mu reče: "Pa to sam i ja mogao", a Kolumbo mu uzvrati: "A što nisi?".

Miša Marković je kompozitor sa najmanje promašaja, svaka druga Mišina pesma je veliki hit.

"Srce je moje violina" (Lepa Lukić), "Hej, Branka", "Svirajte mi tiho, tiše" (Toma Zdravković), "Lažu da vreme leči sve" (Miroslav Ilić), "Jutro je", "Zovem te, zovem", "Majko moja" (Nada Topčagić), "Pamtim još" (Hanka Paldum), "Recite mu da ga volim" (Lepa Brena), "Stavi ruzmarin ispod jastuka" (Merima Njegomir), "Koliba kraj puta" (Goca Lazarević), "Šta će mi šalvare" (Vera Ivković), "Ja ne znam gde je ona", "Mi Bosanci, delije", "Il' me ženi, il' tamburu kupi" (Meho Puzić), "Šta će meni vino" (Zoran Kalezić), "Sve ti praštam" (Marinko Rokvić), "Kunem ti se životom", "Eh, da je istina" (Vesna Zmijanac), "Evo, zora je", "Evo već je Božić" (Zorica Brunclik), "Zumbuli cvatu", "Otrove moj" (Zorica Marković), "Tecite, suze, tecite" (Radiša Urošević), "Oj, Srbijo, lepotice" (Gedža), "Dajte mi daire" (Usnija Redžepova), "Priđi malo bliže", "Kako ću bez tebe sutra" (Milena Plavšić), "Crnogorko, Crnogorko" (Miloje Bubanja), "Okitite sve svatove" (Vera Matović), "Poljubi me još jedanput", "Ja sam srećna" (Slavica Momaković)... Malo ko ima ovoliko.

Miša Marković je živeo od umetnosti, daleko od medija i estradnih dešavanja. U mojim emisijama žestoko je prozvao kolege koji skrnave dostojanstvo umetnika u rijaliti programima.

- Zamislite Ivu Andrića u petparačkim pričama, zamislite naslov - Ivo Andrić ulazi u "Zadrugu". Svakom čoveku od ukusa to zvuči bljutavo. A moje kolege, "estradni umetnici", izigravaju budale kod "grandioznih" i "ružičastih", kod onih koji mene i moju generaciju kompozitora proglasiše za "demode". E, sad ja pitam, ja ovako "demode", pitam njih tako "moderne": kako je moguće da su pesme koje sam ja pisao i komponovao pre 30 i 40 godina slušanije od svih njihovih toliko izvikanih pesma? To nije razlika između "demode" i "modernih", to je razlika između kreativaca i čistih lopova - govorio je Miša Marković u mojoj emisiji.

Prodao je milione ploča, nekoliko godina proglašavan za kompozitora godine, podigao mnoge zvezde. Kada je dobio status istaknutog estradnog umetnika, prezreo je estradu videvši ko se sve okitio statusom i povukao u svoj samački atelje. Preminuo je u ponedeljak 21. septembra, dva dana posle svog 71. rođendana.

(Goran Milošević)