Sto godina se peva, a danas se pita: "Hoćemo li u Šabac na vašar?" (PLEJLISTA)

"Hoćemo li u Šabac na vašar? Hoćemo! Da idemo da se provedemo. Hoćemo li fijaker uzeti? Hoćemo! Ja sam pijan, ko će me popeti. Hoćemo li piti šljivovice? Nećemo! Šljivovice piju pijanice. Hoćemo li ljubit' stare babe? Nećemo! Stare babe za bećare slabe. Hoćemo li ljubit' cigančice? Hoćemo! Cigančice žive žeravice." (narodna)

Preporučujemo

Eto, to je pesma koja je ovekovečila Šabački vašar, pesma koja je nastala pre više od sto godina, kada i najveći vašar na Balkanu. Ova pesma je sinonim vašara, baš kao što je legendarni vašar sinonim Šapca.

Spevali su je i prvi zapevali bogati šabački trgovci. Bogatim ljudima ne vredi braniti, ponešto i sami izbegavaju - stare babe i šljivovicu. Na pločama su je snimali i čuveni Cicvarići, Bora Janjić, Sekstet Skadarlija, Lale Petrović, Šaban Šaulić... Samo, na prvim verzijama "Hoćemo li u Šabac na vašar" nema kao kod Šabana i novijih verzija "da idemo da se napijemo", nego "da idemo da se provedemo". Provod je, nekad, podrazumevao mnogo više od napijanja. 

Decenijama je Šabački vašar bio najveća berza pevača i orkestara na otvorenom. Dvadeset šatri sa okačenim plakatama, pa, izvoli - odbrani plakat! 

- Nikad neću zaboraviti Šabački vašar 1967. godine. Moj kum Pera Grubić i ja pod šatrom, a mali Šaban Šaulić (tada šesnaestogodišnjak) u pratnji strica Alije obilazi šatre. Alija nas zamoli da pustimo Šabana da otpeva dve, tri. Upitah ga da li zna da peva. Plaćam samo da ga pustite - reče Šabanov stric. Kad je Šaban drmnuo, mi se naježismo i pustismo ga da peva koliko hoće - priča Nikola Urošević Gedža.

- Šabački vašar pamtim i po vrućinčinama i kišurinama. Ja znojav, košulja zalepljena, a kiša pljušti, šatra leluja na vetru. Kad se sastave promaja i moja radna temperatura, mora da te stigne kad-tad. Naslušao sam se hvale i "alal mu vera", a sad me stigoše alali. Naježim se i kad vidim ciradu na kamionu.

Kakva je to berza bila - na jednom mestu, nekoliko dana Šaban, Kvaka, Lepa, Ljuba, Marinko, Gedža, Mitar, Kosmajac... 

- Punio sam šatru od nekoliko hiljada ljudi. Sećam se, pod istom šatrom pevam sa Zoranom Jovanovićem i violinistom Momom Stanojevićem. Pukne pojačalo, šatra se prazni, a ja uzmem da se izmotavam sa švalerskom pesmom "Sinoć pade gusta tama i u tamu jedna dama". Dok ja pevam, svirači viču "cumba, cumba, cumba, cumba" i plešu sa svojim instrumentom. Bile su to cirkuske predstave, jer, ako hoćeš da napuniš šatru, sve je bitnije od pevanja. Zamisli čoveka koji je pobegao od žene i tašte, a ti mu pevaš kao drvena Marija - priča Mladen Petrović Kosmajac.

Printsrkin: Youtube/RTS Najlepše narodne pesme - Zvanični kanal, Diskos Official, Jugoton Music

Trebalo je videti ženski absambl "Ribice", ogrnut samo ribarskom mrežom. A tek nabacivanje kolutova na flašu - "ko nabije, taj dobije". Tragom ovakvih konvencija, uvedeno je pravilo: pevaljka sme da se pipa, osim masnim rukama. 

Velika zvezda Šabačkog vašara bio je i legendarni Bora Spužić Kvaka. Voleo je Šabac i zbog jedne Nene, pa se nije štedeo. 

- Kvaka je znao da napuni šatru do poslednjeg mesta, pa kad se umori da ode u susednu. Gazda šatre se naljuti, počne da ga traži, i kad ga nađe u susednoj šatri usledi dijalog: "Ja te plaćam da napuniš moju, a ti otišao u drugu šatru". A Kvale će: "Ma nije, gazda, duše mi, došao sam samo da proverim koliko me narod voli" - priča Milanče Radosavljević.

U šatri kod Žike Rakića nisu mogle da pevaju sestre rođene istog dana, ali su zato pevale bliznakinje od kojih je jedna starija 15 godina!

Kako juče, tako danas - na Šabački vašar se dolazi skupljenih ramena. Doduše, sve manje zbog muzike, a sve više zbog buvljaka. I muzika je pojeftinila otkad se ekranizovala, a i kilo čarapa na vašaru može da se nađe za dvesta dindži. I "društvena distanca" je važnija od sabornosti.

(Goran Milošević)