Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Idžan
Drago mi je što sam poznavao i sarađivao sa Žikom! Izuzetan emotivac! Slava mu!
JS
"Ako me nekada sretneš...", nikada je nije niko odpevao kao Žika Njegova lična karta, proboj na muzičku scenu. A bilo je lepih pesama, koje se i danas pominju. Lepa vremena, uz iste. I dalje se njegove pesme i glas čuju, tako treba da ostane. Počivaj u miru legendo.
Boža zemunac
Gospodina i pevačinu Žiku Nikolića sam upoznao još kad sam bio klinac. Bio je stariji od mene deset godina i stanovao je u ulici Džona Kenedija na Novom Beogradu. Bili smo na istom ulazu, i svakog dana sam slušao Žiku kako peva i vežba pesme bez muzike. To je bilo fascinantno. Prošlo je mnogo godina i kada smo se sreli na jednom koncertu gde smo zajedno nastupali bilo mu je drago jer se setio davnih vremena. Koncert je bio u Kuršumliji. Kasnije sam upoznao i njegovu lepu ženu Dinu.Voleo sam njegove pesme da zapevam,a posebno " Ako me nekada sretneš " ( hitčina), " Ja sam ptica ranjena ", " Magdalena, Magdalena ". Znam da je otišao u Bugarsku, i od tada se nismo sreli. Nisam znao da je umro u Danskoj na današnji dan. Žiko ljudino i pevačino, laka ti crna zemlja i neka te anđeli čuvaju.