Miodrag Jašarević, zaboravljeni dobrica: Narodna kola gospodina sa violinom (PLEJLISTA)

Miodrag Jašarević (1916-1976), za prijatelje Bata Rade, stvarao je istoriju Narodnog orkestra RTB-a. Svojim izuzetnim talentom, znanjem i ličnošću rukovodio je državnim orkestrom posle Carevčevog odlaska.

Preporučujemo

- Bata Rade je bio svestran muzičar sa apsolutnim sluhom. U njegove ljudske i umetničke vrednosti uverio sam se još u Sekstetu Duška Radetića. Ne znam da li ga je više volela publika ili njegove kolege. Kad je svirao, činilo se da je i sam opčinjen zvucima, na licu mu je lebdeo blažen osmeh, oči svetlucale. Redak šef i vođa orkestra koji je uživao u svakoj numeri - govorio je Boki Milošević, Jašarevićev naslednik na čelu Narodnog orkestra.

Miodrag Jašarević je rođen u Kruševcu pre više od sto godina. Violinu je zavoleo u bosonogom detinjstvu, a u Beogradu završio muzičku školu i upisao akademiju. Karijeru profesionalnog muzičara započeo je u Skoplju, gde je svirao i kao koncertmajstor Skopske opere. Bio je i član orkestra Beogradske opere, Revijskog orkestra, Carevčevov orkestra, Seksteta Duška Radetića, umetnički rukovodilac KUD-a "Ivo Lola Ribar".

- Bio je izrazito dobar i ponekad detinjasto naivan čovek. Uvek besprekorno čist, ispeglan, očešljan, cipele uglancane do visokog sjaja. Imao je gospodske manire, urođenu finoću i smisao za humor. Kao i svi istinski duhoviti ljudi nije se smejao svojim dosetkama i zato je ono što bi rekao bivalo još smešnije. Za svakog je nalazio lepu reč. Za kolege koji lošije sviraju, govorio je: "Dobar je čovek!".

Miodrag Jašarević je svojom violinom oplemenio hiljade narodnih pesama i kola, trajnih snimaka i diskografskih izdanja. Rukovodio je Narodnim orkestrom više od deset godina, daleko od očiju javnosti. 

- Bata Rade je veliki čovek i neponovljiv umetnik. Stvarao je u vremenu kad se tehnika nije merila brzinom. Tehnika je i kad najsporije odsviraš pesmu, kad joj udahneš dušu, oblikuješ frazu i daš ton. Nije svirao harmonski imstrument, a umeo je da postavi orkestar. Vladao je muzikom svih meridijana, beskrajno voleo ljude, poštovao kolege  - kaže maestro Ljubiša Pavković.

- Kad ga pitaju ko je bolji - Boki Milošević ili Blagoje Petrović - Bata Rade je odgovarao: "Najbolji je Boki, a najbolji je i Blagoje!". I danas se prepričava reakcija dobrog Bata Radeta kada je Zoran Gajić zakasnio na snimanje u čuvenoj "Petici". U jednom momentu, onako besan procedi: "Kakav je to čovek, on nije nikakav čovek, kakav je on uopšte čovek". U tom momentu Zoran Gajić otvara vrata, a Bata Rade kao iz topa: "On je gospodin čovek!".

Bata Rade duboko nije bio svestan svoje duhovitosti i umetničke veličine. Carevca nisam upoznao kao čoveka, upoznao sam ga preko njegovog gudala, i to mi je dovoljno. Bata Radeta sam poznavao u dušu. Mislim da ni Carevac ne bi voleo da se ovoliko potencira, a da Bata Rade ostane u tolikoj senci.

Miodrag Jašarević/Printskrin: Youtube/RTS Kolo - Zvanični kanal

Miodrag Jašarević je poginuo u stravičnoj saobraćajnoj nesreći 10. oktobra 1976. godine. U buktinji zapaljenog automobila nestali su u jednom trenu Silvana, Mira i Bata Rade. 

- Većeg dobricu nisam sreo u životu. On nije bio dobar, on je bio predobar čovek. Na žalost, bio je katastrofalan vozač. Sećam se, vozio me od Beograda do Kraljeva osam sati. Ja mu kažem da vozi makar malo brže, a on mi veli da se plaši da nema kerova i mačaka na putu - priča Ljubiša Pavković.

- Bio je divan jesenji dan, putovali smo na "Župsku berbu". Boki Milošević je vozio, ja na mestu suvozača, iza mene Bata Rade, a iza Bokija Mira Bajraktarević. Kako smo se približavali Kruševcu, Bata Rade je često ponavljao - muči me šećer, neću ja dugo! Posle koncerta u Aleksandrovcu, Boki i ja smo otišli da odgledamo fudbalsku utakmicu (igrali mi i Španci), a Silvana je u povratku odabrala Bata Radeta da vozi. Silvana je bila preumorna, jer je i prethodne noći imala naporan nastup u Požarevcu. Iznervirani posle utakmice, Boki i ja sedamo u auto i vraćamo se u Beograd. U Kolarima zatičemo stravičan prizor - gori nebo!

Tako je Miodrag Jašarević tragično završio svoj vek. Mnogo je tragičniji način na koji je zaboravljen. 

(Goran Milošević)