Sećanje na Bokija Miloševića: Kad klarinet povede orkestar (PLEJLISTA)

- Imao sam nezahvalnu ulogu da preuzmem vođenje Narodnog orkestra posle tragičnog odlaska Miodraga Jašareviića, našeg Bata Radeta, 10. oktobra 1976. Što je najgore, jedan sam od prvih očevidaca te plamene buktinje u kojoj su izgoreli Bata Rade, Silvana Armenulić i Mira Bajraktarević. Gledao sam kako unepovrat ode taj blaženi osmeh i svetlucave oči. Šansa koju mi je pružio, taj očinski odnos, blagonaklonost i poverenje, ulili su mi sigurnost i snagu - govorio je Boki o svom slavnom prethodniku na čelu VNORTBA-a.

Preporučujemo

Posle tragične pogibije Miodraga Jašarevića, umetnički savet RTB-a je odlučio da magistra Bokija Miloševića postavi za umetničkog rukovodioca Narodnog orkestra.

- Imao sam svoju viziju Narodnog orkestra i nezahvalnu ulogu da ga povedem posle Carevca i Bata Radeta. Želeo sam da ne bude skučen i predodređen samo za srpsku narodnu muziku. Sticajem srećnih okolnosti i snagom svog autoriteta, izborio sam se za šest novih mesta u Narodnom orkestru.

- Iz Beogradske filharmonije doveo sam Lajoša i Vasu Božičkovića. Privoleo sam i Zorana Živkovića, sina Radojke i Tineta, koji je na Muzičkoj akademiji odbranio dvostruki magisterij za violinu i klavir. Doveo sam i violončelistu Mišu Blama, muzičara svetskog glasa. Došao je i Bora Višnjički iz džez orkestra Radio Novog Sada.

- Dane Popovski, jedan od retko pismenih bubnjara, zauzeo je svoje mesto. Tozovac mi je preporučio Momu Stanojevića, tada mladog violinistu koji je sada prva violina našeg orkestra. Primio sam u Narodni orkestar Boru Dugića, čime je i frula konačno našla mesto u Narodnom orkestru.

- Uz Acu Šišića, bogomdanog violinistu, i dva vrhunska harmonikaša, Branimira Đokića i Ljubišu Pavkovića, formirao sam orkestar koji postaje nosilac narodnjačkog muzičkog života - pričao je Boki u mojim emisijama.

Pored brojnih festivala, koncerata, radio i tv emisija, 1979. godine organizovan je u Domu sindikata solistički koncert Bokija Miloševića, koji je uživo prenosio Drugi program RTB-a.

- Te večeri Narodni orkestar je drugačije zvučao. Osnovu muzičke pratnje solista činil su "štrajh", duvači i ritam sekcija. Sve je zvučalo toplo i suptilno, bez agresivnosti. Ideja da orkestar zazvuči kao u vreme Carevca pokazala se izvanrednom. Razlika je bila u aranžmanima, modernoj orkestraciji, bez neizbežne dominacije violine ili harmonike - pričao je legendarni Boki.

Printskrin: Youtube/PGP RTS - Zvanični Kanal, Youtube/PESMA KAO LEK – TV DUGA PLUS

Od 1976. do 1980. godine Boki Milošević je bio na čelu Narodnog orkestra RTB-a. U najvećoj stvaralačkoj snazi, iz matične kuće u kojoj je proveo 30 godina, odlazi u slobodne umetnike.

- Kao slobodan umetnik osnovao sam svoj orkestar. Promovisao sam na vrhuncu jugoslovenske diskografije stotine vokalnih i instumentalnih solista. U studiju pet PGPRTB-a danonoćno smo snimali ploče za sve diskografske kuće. Samo što nisam imao krevet u studiju.

- Sećam se, prvu ploču Lepe Brene snimili smo u gluvo doba noći, budući da su bili anonimusi, pa dobiše kasni termin. Brena je donela jedan novi dah i, čini mi se, zauvek prekinula sa statičnošču scene i nepomičnim pevačima - primetio je Boki.

Boki Milošević (1931 - 2018) je srastao sa svojim klarinetom, svirao ga do poslednjeg daha, do zadnjeg uzdaha.

- Važan je način na koji se gradi ton, a on se gradi na dujafragmi, na jeziku, usnama i zubima, na pisku. U građenju tona presudan je način duvanja, vazduh mora da se presuje u samoj usnoj duplji. Kad se svira plućima, svirač se zamara, dolazi do oštećenja srca. Zato je vek klarinetista skraćen. Vazduh mora da dolazi iz stomaka, a to se uči svakodnevnim radom i strpljenjem. Ništa ne dolazi samo od sebe. Sa neba, ipak, samo kiša pada - govorio je legendarni klarinetista.

(Goran Milošević)