Marko Lukić, pevač večitog hita "Digni glavu ispod belog vela": Tihi gospodin Barajevčeve sete

"Ti si danas srećna žena, jer svadba se tvoja sprema,

Preporučujemo

među tvojim svatovima samo meni mesta nema.

Digni glavu ispod belog vela,

pogledaj me, ne krij svoje lice,

dok ti drugi čestitaju svadbu,

tvoje ime šapćem nevernice.

Moju sestru ti si zvala da ti cvećem kosu kiti,

da l' si tada pomislila kako li će meni biti.

Ti nikada nićeš znati za bol koji duša krije,

voleću te i kad starost moja belim injem kosu mi prekrije."

(Radoje Mitrović Barajevac - Mirjana Bukovčić Trišić)

"Digni glavu ispod belog vela" je večiti hit narodne muzike, jedna od najslušanijih pesama legendarnog kompozitora Radoja Mitrovića Barajevca i pesnikinje Mirjane Bukovčić Trišić. Pesma je zasenila i najveseliju mladu i najbogatijeg kuma i starojka, pobedila je i svog pevača Marka Lukića.

- Barajevac je bio majstor da sa malim imenima napravi velike hitove. Eto, i ja sam jedan od brojnih Barajevčevih anonimusa. Doduše, moje ime i prezime deluju opštepoznato, lako se pamte i još brže zaboravljju.

- Kod mene je bilo - prvo pa muško, prva ploča iz 1976. godine i odmah zlatna, za dva meseca 50.000. Da sam snimio još sto ploča, teško da bih dostigao ovakav hit. S druge strane, pored ovakvog hita, mogao sam lepo da živim i da ništa drugo nisam snimio - priča za Muzičku apoteku Marko Lukić.

- Naravno, odmah sam zagremeo na legendarnom Radio Šapcu, pročuo se i na ostalim radio stanicama. Pesma je toliko ušla u narod, da su i najveselije mlade naručivale "Digni glavu ispod belog vela". Mlade je, verovatno, osvojio prvi stih "Ti si danas srećna žena". Otvorio sam epohu belog vela u narodnoj muzici. Jedna setna ljubavna pesma, klasična srceparajuća dvojka, obeležila je najveća veselja.

Marko Lukić je rođeni Posavotamnavac, iz Mrovske kod Šapca. Od oca je nasledio dovoljno - čestitost i muzikalnost.

- I ja sam počeo kao čobanin, sirotinju sam blažio pesmom. Moj pokojni otac je znao da pusti svoj gromki glas, da su ljudi ostavljali poslove, penjali se na vrh ćuvika, izlazili na sokake kako bi čuli pesmu veselih kopača. Tako je i mene čuo komšija harmonikaš, poveo me u Šabac da pevam za bakšiš.

Desetak godina sam pekao zanat u "Plaži" kod starog mosta na Savi, "Domovini" u Skupljenu i ostalim kafanama. Pevao sam i na Šabačkom vašaru, kada je petnaestogodišnji Šaban Šaulić dolazio u pratnji svoga strica. Zamoli nas da "pustimo malog", mi pustimo Šabana da peva, a onda nas bude sramota da posle njega uzmemo mikrofon - priča pevač nevernice ispod belog vela.

U pevačko jato Radoja Barajevca dolazi kao iskusan pevač, repertoarski potkovan hitovima svih žanrova. Diskografski prvenac snima tek u svojoj trideset drugoj godini, a svoju "najnoviju" ploču snima pre četrdeset dve godine.

- Barajevac je i mene otkrio u kafani sa svojom "izvidnicom". Audicje su tada bile u kafani - ti pevaš, a ne znaš da te u nekom ćošku sluša Barajevac. Ponudio mi je pesme, a kad smo otišli u studio na snimanje, čekao sam do u sitne sate da kolega Mlađa Kosmajac završi Barajevčevu pesmu "U očima suza nema".

Printskrin: Promo

- Posle nekoliko sati čekanja na red za snimanje, nije mi bilo do pevanja. Srećom, pripomogao mi je još jedan Barajevčev pevač. Tercu mi je pevao moj kolega Ljuba Nedeljković. Tako je Barajevac dobio još jednog antigrlatog pevača - primećuje Marko Lukić.

I zbilja, Marko je suptilan pevač, peva osećajno, tiho, lako, skoro šapatom. Kad imaš šta da pevaš, možeš i da šapućeš. Marko je snimao poetske tekstove Miodraga Z. Ilića, Mirjane Bukovčić Trišić i Ruždije Krupe.

"Digni glavu ispod belog vela" iziritirala je Borisa Bizetića, pa je sa "Rokerima s Moravu" snimio parodiju "Nemo' trepćeš ispod beleg vela".

Marko Lukić je snimio osam Barajevčevih pesma: "Digni glavu ispod belog vela", "Večeras se rastajemo", "Rastaše se zaljubljeni", "Oboje smo iste sreće", "Dodir tvoje ruke", "Neženja sam", "Voleo sam i voleću", "Nikada se ne predajem". Od 1976. do 1978. snimio je četiri singlice za produkciju "Diskos". I to je celokupna diskografija ovog skromnog čoveka i izuzetno muzikalnog pevača.

- Sviruckao sam gitaru, imao osećaj za ritam, pevao sam sve živo, a snimao samo dvojke. Sećam se, moji drugari, šabački muzikanti, nikako da uhvate Bucinu "Volim te lepa Jano", to ni bubnjari nisu znali da odlupaju. Slično je bilo i sa Tominom "Ti si moja uspomena divna". A onda im ja taktiram - "ram - tam, ram - tam" - pa im kažem da se sete kako konji galopiraju - priča Marko.

Pevao je Marko punih 50 godina, skućio se, produžio muzičku lozu. Markovim stazama nastavlja njegov sin Milovan, pismen muzičar, koji u svom studiju i sa svojim ansamblom svira i stvara muziku svih meridijana - od Barajevca do Štrausa.

- Posle 50 godina pevanja, ostavio sam mikrofon, uživam sa porodicom i prijateljima. Obilazim šume i livade, a volim i da protutnjim skuterom kroz Šabac - kaže Marko Lukić, i obećava dolazak u video izdanje Muzičke apoteke.

(Goran Milošević)