Đaci u narodnoj pesmi: Ljubav između dva zvona (PLEJLISTA)

"Sedim u parku ispred naše škole, stara je klupa kao pre u cveću,

Preporučujemo

ovde smo nekad između dva zvona sedeli ja i ona.

Zazvoni zvono u njenoj duši, zazvoni jače da se seti svega,

sećanje nek je donese meni, i ako sada voli njega.

Naša je priča započela davno, nežne su bile prve njene reči,

ovoj smo klupi između dva zvona žurili ja i ona.

Iste su želje vezala imena, na ovoj klupi davno urezana,

iste smo snove između dva zvona sanjali ja i ona."

(Buca Jovanović - Aca Korać)

"Zazvoni zvono" je klasičan dvojkaški sentiš Buce Jovanovića. Pesma je snimljena 1976. godine, na prvoj ploči Cveleta Radovanovića, sa druge strane večitog hita "Vrati se ljubavi moja". Buca je opevao najtužnije ljubavne priče, ovekovečio je i onu najneviniju - ljubav između dva zvona.

Pesmu je u šlager izdanju snimio i Miladin Šobić na "Hit paradi" 1975, u muzičkoj režiji Ace Koraća. Pitanje je da li je Buca čuo zabavnjačku verziju "Zvona", s obzirom da na singlici nije potpisao Acu Koraća kao pisca teksta.

- Bile su to pesme ispred svog vremena, i tematikom, i aranžmanom. Zapravo, Buca je prvi veliki aranžer u našoj narodnoj muzici. Ušao sam u Bucino jato godinu dana pošto je Šaban odleteo svojim putem. Buca je hteo i sebe da nadogradi, pa je ubacivao "štrajh" violine i flaute u narodnjačke pesme, čitav gudački orkestar.

- Bio je to šok i za publiku i za muzičke urednike. Kada sam odneo moje prve pesme na obližnju "Radio Šumadiju", legendarni voditelj Dobrivoje Marinski primeti: "Kakva je ovo pesma, kao da se stanice mešaju" - kaže Cvele Radovanović, jedan od najboljih pevača Bucine sete.

Časlav Đoković, pesnik i kompozitor, obeležio je mnoge jeseni na radio talasima: "Zajedno provedosmo leto, sad jesen sećanja kiti, škola te tvoja zove, našu će ljubav skriti". Zijad Isić ni slutio nije da će tokom avgusta i septembra zaseniti pevačke zvezde na lozničkom "Radio Podrinju", jednoj od najslušanijih radio stanica tog doba. Tek toliko da ublaži monotoniju želja i čestitki i domnaciju pesme "Mamino prvače".

1969. godine pojavila se jedna od najslušanijih namenskih pesama svih vremena "Moje malo đače, mamino prvače". Zahvaljujući pesmi Živomira Antonijevića, i đak prvak je ušao u narodnu pesmu. Pesma se pojavila iste godine kada i Radio Šabac, i narednih trideset godina obeležila je želje i čestitke i na ostalim radio stanicama u bivšoj Jugi.

Posle trideset godina, ploča se iskrzala, traka se izlizala, a većina narodnjačkih stanica upokojila. Preminula je i pevačica "Maminog prvačeta", legendarna Sida Marković iz Mrčajevaca, koju nijedan spiker nije ni stigao da pomene na radiju. Krajem prošlog veka "Mamino prvače" presnimava Zorica Minić uz ansambl Novice Nikolića Patala.

Printskrin: Youtube/DevianceKV, Melos Produkcija Zvanični Kanal

Aca Matić je početkom 70-ih snimio večiti hit Radoslava Graića "Pred tvojom školom". Pesma je zazvučala šlagerski, slušali je i narodnjaci i zabavnjaci. Refren je zapljusnuo milione Jugoslovena: "I sutra opet, tačno u dva, pred tvojom školom čekaću ja, u nas će srećne gledati svi, kada me budeš ljubila ti".

Posle mnogo godina, dođe Aca Matić u moju emisiju. Predložim mu da uživo otpeva "Pred tvojom školom", a on ne pristade: "Šta će ljudi pomisliti - ja deda, a nju čekam ispred škole, ne ide! Pomisliće ljudi da mi je pesmu napisao Era Ojdanić."

1982. godine, u jeku ekspanzije namenskih pesama, i Snežana Đurišić se zavrtela u željama i čestitkama pesmom Dragana Aleksandrića i Rade Babić "Budi najbolji đak". O đaku prvaku peva i Radiša Urošević u pesmi "Budi bolji od svih đaka".

Pesme sa prvoseptembarske plejliste ne slušaju današnji đaci, ovo su siročići za njihove mame i tate, bake i deke. Školsko zvono zamenjuje "onlajn nastava", a nežnu ruku od hiljadu volti "socijalna distanca". Sve je više ispisnika koji vele - naša su zvona odzvonila i samo će nam još jednom zazvoniti.

Naježm se kad čujem zvona. Školsko zvono mi poručuje - prolazi jesen, na pragu je zima, koja nikad proći neće. Crkveno zvono mi poručuje - biće dana, a nas biti neće.

(Goran Milošević)