Bora Drljača u sentiš izdanju: 79. rođendan emotivnog vuka (PLEJLISTA)

"Ne znam, ne znam draga šta se sa mnom zbiva,

Preporučujemo

u trepavke tvoje sveo mi se um.

Grije l' sunce žarko, sviće l' zora siva,

il' prolomi kiša kvase bijel' drum.

Sve za ljubav ja sam dao, zar ti draga nije žao,

zar će tvoje oči vrane, mladost moju da sahrane.

Da l' još Drina hladna kao vranac skače,

kad joj grive bijele češlja vihor ljut.

Ne znam da l' se grane u behar oblače,

il' na njima mrije zadnji listak žut.

Ne znam da l' se mjesec još nad gorom njiše,

blisaju li zvijezde, ne znam jade moj.

Ne znam da l' još živim, da l' mi duša diše,

al' znam da te ljubim, da sam samo tvoj."

(Ilija Gavrilović Džoni - Safet Kafedžić)

Pitaće se mnogi - kad je ovo Bora snimio? Odgovor je - pre pola veka, na početku diskografske karijere "starog vuka". Bilo je to 1971, u godinama ekspanzije lepe novokomponovane narodne muzike, kada se živelo sporije, pa se imalo vremena za rimovane ljubavne romane.

- Mnogo mi je draga ova pesma, tako lepa, a malo slušana. "Sve za ljubav ja sam dao" dobila je prvu nagradu stručnog žirija na festivalu "Beogradski sabor" 1971. Ovi sthovi kao da su iz nekih svetih knjiga, ali šta to vredi kad nemam kome da je pevam. Današnja publika traži nešto bombasto pa u čelenku, a za ovakve stihove nema strpljenja - sa žaljenjem primećuje "ljuti Krajišnik".

Bora je još od prve ploče iz 1967. godine počeo sa sentišima. Krnjevčevom pesmom "Za ljubav tvoju mladost sam dao" iz 1969. godine otvorio je godine zlatnih ploča i velikih hitova.

Nekoliko godina je snimao urbane dvojke, "kulturiška" narodnjake: "Verenica", "Ti si sve što želim", "Noćima je sanjam", "Budi moje blago", "Nas dvoje smo srećni", "Neću te kleti", "U mladosti bogatstvo sam hteo", "Srce mi od želje gori", "Istinu moramo reći", "Poslednja suza", "Ko će da te čuva", "Od sinoć te čekam"...

- Imao sam sreću da na početku karijere ubodem jedan ovakav hit, pravu gospodsku pesmu, evergrin Mije Krnjevca. U stvari, Krnjevac je moj muzički tata. Sećam se, estradni menadžer Mića Živković me odvede na audiciju kod Krnjevca.

- On uzme harmoniku, proveri mi sluh, i za par minuta mi ponudi pesme za ploču. Kaže, imam za te jednu lepu pesmu, a ne znam ko je napisao reči. Kasnije smo saznali da je reči pesme "Za ljubav tvoju mladost sam dao" napisao Miloš Marović, Krnjevčev zet - seća se Boro svog prvog večitog hita.

- I kasnije sam birao pesme, ne samo po ukusu publike. Pre svega sam vodio računa o tekstu. Doduše, diskografske kuće su tada imale cenzore i recenzente, pa i nije moglo baš sve ni da se snimi. Kada sam snimao pesme, pitao sam se da li će proći kod Branka Ćopića ili Duška Radovića. Pokazivao sam i moje stihove velikom piscu i zemljaku. Prijale su mi Brankove pohvale: "Zemljače, lepše ni ja ne bih napisao".

Opevao je Boro i verenice i nevernice, proslavio Danijelu, Bojanu, Milijanu, Đurđu, Nadu, Micu, Minu, Hani.

- Verenicu sam posvetio jednoj mojoj koleginici Radi, dražesnoj crnki, anđeoskog glasa. Putevi se naši razišli, ja joj napisao pesmu, postala megahit, a Rada nije ni znala kome je posvećen stih: "Moram da joj kažem, jer ne mogu kriti, da će ona moja verenica biti". I danas kad god zapevam "Nevernice moja vrati mi se ti", pomislim na Radu - veli Boro.

Foto: Promo

- Ja sam jedan od prvih pevača koji je stekao popularnost sa novokomponovanim pesmama. Pre mene su uglavnom radio pevači imali pravo da snimaju ploče. Sad kad pogledam unazad, imam čime da se ponosim - te moje novokomponovane pesme zvuče kao da su izvorne.

- Moje pesme su komponovali i pisali najveći kompozitori i pesnici tog doba: Safet Kafedžić, Ruždija Krupa, Branko Ćopić, Mija Krnjevac, Buca Jovanović, Radojka Živković, Novica Negovanović, Ilija Spasojević, Doca Ivanković, Novica Urošević, Žarko Pavlović Valjevac... Stotnak mojih pesama ja sam komponovao, za neke sam i reči pisao.

Na pragu osamdesete, posle stotinak diskografskih izdanja i nekoliko stotina snimljenih pesama, Boro piše i knjige:

- Pišem ja i ozbiljnije pesme, planiram i da objavim makar jednu knjigu u prozi i jednu zbirku mojih nepevanih stihova. I mojoj ženi Radi sam posvetio jednu pesmu: "Bihać grade, grade pokraj Une, plave reke i prirode bujne, ti si ponos Bosanske krajine, djevojke te lijepe ukrasile. Kad obasja mjesec s Pještavice, prospe zrake gradu kroz ulice, plavu rijeku obasja uveče, prelijeva se ko da zlato teče. Grmeč gora tebi pravi hlada, u tebi je moja mila draga".

(Goran Milošević)