84 godine od rođenja Dobrice Erića (PLEJLISTA)

"Teče reka, teče Gruža, kroz guste vrbake,teče Gruža, a ja tužan posmatram brzake.

Preporučujemo

Vene trava, vene moje lice, nema više moje lljubičice,

delili smo i radost i tugu, a sad bez nje čekam zimu dugu.

Jesen ide, kiša pada, ja te volim ko nekada,

i milujem trave meke, a ti gajiš tuđa stada,

i ko zna s kim stojiš sada, na obali druge reke.

Stani brza reko, stani, za me nema broda,

protekoše naši dani ko ta bistra voda.

Da li plaču ili se vesele, tvoje oči najnežnije cveće,

tvoje usne što su mi se klele da nas niko rataviti neće.

Teče reka, teče Gruža, kroz guste vrbake,

teče Gruža, a ja tužan gledam u brzake.

Da l' sad stojiš na obali i ti, i gledaš u nepoznatu reku,

i da l' će se negde sastaviti, ti talasi što pred nama teku."

(Novica Negovanović - Dobrica Erić)

To je jedna od tridesetak pesama Dobrice Erića koje su snimljene na nosačima zvuka. Opevao je Dobrica i Moravu i Gružu, ali je napisao i ovu odu: "Dao bih sve tri Morave za jednu Gružu koja me naučila da volim vodu".

Stihove je Dobrica dao Novici da ih komponuje, odsvira i otpeva. Kada pitate Novicu Negovanovića koja mu je pesma posebno draga, obično izdvaja "Teče reka, teče Gruža".

- U pesmi sam polazio od teksta, tražeći da zadovolji zahteve i književne i muzičke metrike, tako da melodijska linija bude ista u svim strofama. Takve pesme i slušaoci lako primaju, zato i kažemo za dobru pesmu da teče kao reka, da se sluša u jednom dahu. Eto, mene je proslavila "Jedna reka u mom kraju", svima znana pesma, jer se tiče svih reka i svih ljubavi.

- Ali, meni je naročito draga pesma "Teče reka, teče Gruža", i zbog Gruže, i zbog jedne Gružanke. Dobrica Erić je opevao (neki kažu oplakao jednu ljubav), sa optimističnom porukom da će se "negde sastaviti ti talasi što pred nama teku". Na taj način je ovekovečena jedna ljubav, a verujem i moja pesma - kaže maestro Novica Negovanović.

Snimio je Novica još tri Dobričina teksta: "Hej meseče brate", "Jedna crnka iz beloga grada", "Poljubac je doručak najslađi".

- To su prelepe pesme, al' se nisu mnogo čule. Snimljene su 1989. godine, na Novičinom poslednjem albumu uoči odlaska u Ameriku. Sem toga, odlučili smo da na albumu svira Tomica Miljić sa svojim ansamblom, da pesmama udahne nešto novo u svirci i aranžmanu.

- Eto, te pesme kod Novice nisu prošle, ali prođe pesma "Bosno moja, jabuko u cvetu" koju sam komponovao za Miloša Bojanića. Sećam se, svi su bili zatečeni saznanjem da su to stihovi Dobrice Erića - priča za Muzičku apoteku kompozitor Predrag Negovanović.

Imao sam čast da ugostim Dobricu u mojim radio emisijama i još veću čast da jedan takav pesnik sluša Muzičku apoteku.

- Naravno da sam voleo da moje pesme propevaju. Srce mi puno kao lubenica kad moje stihove pevaju čobanice, žeteoci na mobama, pevačke izvorne grupe. Ali, nisam voleo estradizaciju mojih pesama. Ja sam pesnik naivac, pišem za narod, a ne za estradu. Sve je počelo sa Obrenom i "Devojkom iz grada".

- Obren je prvi kompozitor koji me ubedio da komponuje pesme na moje stihove. Bilo je tu i teških kompromisa. Teško sam se mirio i sa jednom izbačenom ili ubačenom rečju. Kasnije sam na radiju slušao moje pesme i pronalazio ih na pločama za koje nisam ni znao da su snimljene - pričao je "sin plavih šuma i livada" u Muzičkoj apoteci.

Foto: Promo

Obren je pored "Devojke iz grada" komponovao još nekoliko pesama na Dobričine stihove: "Razboleh se pod trešnjama" (Miroslav Ilić), "Ranjeno je srce moje" (Dobrivoje Topalović), "Bluzo moja satkana od cveća" (Lepa Lukić).

Inače, "Devojku iz grada" je snimio i prelepo otpevao Miladin Vukićević 1972. godine, iste godine kada i Miroslav Ilić, uz nekoliko značajnih razlika. Pesmu je komponovao Dobrivoje Baskić pod naslovom "Sin sam plavih šuma i livada", uz ansambl Race Radojevića, bez usporavanja i prelaza kao kod Obrena, sa refrenom i skraćenim tekstom, i za malu diskografsku kuću "Šumadija" iz Batočine.

I ovo su pesme snimljene na Dobričine stihove: "Detelina sa četiri lista", "Greška" (Ceca Ražnatović na prvim albumima sa Docom Ivankovićem), "Jedna suza u mom vinu ćuti", "Beli grade, beli vinograde" (Nedeljko Bilkić), "Tugo moja, košuljo od cveća" (Goca Stojićević sa Novicom Negovanovićem), "Proleće mi budi uspomene" (Vera Ivković sa Danilom Živkovićem), "Oprosti mi majko" (Dobrivoje Topalović sa Mišom Mijatovićem), "Vodonoša" (Toma Čolović sa Mikijem Mitrovićem)...

Bilo bi Morave i bez Dobrice, ali ne bi tako pevala dok žubori. I Morava I Gruža lepše žubore u Dobričinim pesmama nego u svom koritu.

(Goran Milošević)