Muhamed Mujkanović (1941 - 2015), unikat sevdaha: Pesma mi je dala sve što je život uzeo (PLEJLISTA)

"Kako mogu sad da živim kad me sve na tebe sjeća,

Preporučujemo

na rastanak i na suze i poslednji buket cveća.

Proklet da je život cijeli i sudbina zla,

kada moram i da živim sad bez tebe ja.

Cele noći neko pjeva, kao da zna da me boli,

jer te noćas drugi ljubi, a moje te srce voli.

Hteo bih da odem nekud, da zaborav tugu skrije,

al' uzalud ma gde bio, ja te volim ko i prije".

(Blagoje Košanin - Milan Petrović)

"Proklet da je život cijeli" je večiti hit narodne muzike i jedna od najskupljih tezgaroških pesama. Na "Ilidži" 1969. osvojila je treću nagradu publike i obeležila karijeru Muhameda Mujkanovića. Malo je poznato da je baš na toj "Ilidži" pesmu pevala i Zora Dubljević, u alternaciji sa Muhamedom, a pre dvadesetak godina presnimio je Bora Drljača. Narod je, ipak, poverovao Mujkanoviću. Snimio je Muhamed preko 200 pesama, ali se nikad nije približio ovakvom hitu. Na obeležavanju pola veka "Ilidže" imao sam čast da porazgovaram sa gospodinom Mujkanovićem.

- 1969. je presudna godina u mojoj karijeri. Te godine sam pobedio na takmičenju pevača amatera u deset gradova u organizaciji RTVSA. Kao pobednik sam stekao pravo da polažem audiciju na Radio Sarajevu i da nastupim na "Ilidži". Eto, te godine sam postao radio pevač, prvi put nastupio na najvećem festivalu narodne muzike i snimio moj najveći hit "Proklet da je život cijeli" - pričao je Muhamed Mujkanović.

Čim se pojavio na bini legendarnog festivala, zavladao je tajac u publici i ispred malih ekrana (tih godina Ilidža" je prenošena uživo na tv). Pojavio se hendikepiran čovek, sa štapom u desnoj ruci, prodornog glasa i pogleda. Već posle prvih stihova, krenule su ovacije. Mujkanović je doneo novu energiju u tumačenju tradicionalnog sevdaha i novih narodnih pesama.

- Moj otac je svirao saz i znao mnogo pesama, majka Zumra je lepo pevala, moja sestra Naza bila je prvi solista Radio Tuzle. Nisam ni ja mogao da omanem, mada nisam pevao od malih nogu, kako to obično kažu moje kolege. Ja sam plakao kad sam bio mali, a propevao sam kasnije, u školi i kulturno-umetničkim društvima - dodaje Muhamed Mujkanović.

Snimio je tridesetak singlica i nekoliko studijskih albuma za skoro sve diskografske kuće u bivšoj Jugi. Bio je jedan od najpoželjnijih pevača za saradnju i najmoderniji u svom izrazu od svih sevdalijskih velikana.

- Ja sam prvi pevač, ekskluzivac "Beograddiska" i "Diskotona". Moje ploče nose oznaku "001". Snimao sam i ono što su Safet i Zaim odbijali, verujući i u nove pesme i u nove autore - pričao je unikat među sevdalijama.

Muhamed Mujkanović je tipičan festivalski pevač, miljenik i publike i stručnog žirija:

- Od 1969. pevao sam na pedeset festivala. Samo na "Ilidži" imam petnaest nastupa, po čemu sam apsolutni rekorder. Osvojio sam sve što se moglo dobiti, ne postoji priznanje koje nisam dobio. Moje ime se nalazi i u "Institutu" i u "Kući sevdaha". Voleo sam ljude, voleo sam pesmu, moju rodnu Tuzlu, a naročito moju suprugu Biljanu, Beograđanku. I sevdalinka je pesma koja se voli, kao usmena poezija. Za mene kažu da živim pesmu dok je pevam. Svaki narod ima svoju sevdalinku, i Srbi imaju svoju sevdalinku, u Vranju postoji karasevdah. Bosna je mnogo puta rušena, paljena, poharana, ali sevdalinka je preživela. Nema Bosne bez sevdalinke.

Muhamed Mujkanović Printskrin: Youtube/vladav123

Mujkanovićeve pesme ("Emina", "Mita stari", "Umrla je ona", "Zašto noćas piješ", "Sve je isto u mom kraju", "Lažljivica", "Bili smo skupa", "Hej svirači", "Slatka li je kukuruzna pur-pur-pura"...) potpisuju najveći majstori narodne muzike sa prostora bivše Juge: Blagoje Košanin, Damjan Babić, Jovica Petković, Ismet Alajbegović Šerbo, Zaim Imamović, Mijat Božović, Ljubo Kešelj, Aca Stepić, Radoslav Graić, Omer Pobrić, Selver Pašić, Spaso i Ljubica Berak...

- Pevao sam i dobru novokomponovanu muziku, svih ritmova. Proučavao sam i pesme i pevače od pre sto godina. Pratim i mlađe pevače, trudim se da ostanem u toku. U muzici sam dobio sve, u životu sam izgubio sve. Izgubio sam dva sina, Damira i Igora, ali evo pesma me održava u životu - tu je Muhamed zastao, izvadio maramicu, i u mikrofon Muzičke apoteke otpevao svoju poslednju pesmu:

"Polomio vetar jablanove, i odneo radost srca moga,

u bašti mi potrgao cveće, sve odneo samo mene neće.

Vino pijem, opit' se ne mogu, pesmu pevam a duša mi plače,

suza nemam odnijela ih rijeka, tugo moja ima li ti lijeka.

Svi su moji porušeni snovi, kao reka bez mostova kad teče,

za sudbinu nikoga ne krivim, osuđen sam da svoj život živim".

(Goran Milošević)