Pevao lepše i od najvećih zvezda, i batalio estradu: Pera Grubić, anonimus po sopstvenom izboru

"Na prozor zamagljen spustih 'ladno čelo,

Preporučujemo

dok napolju vetar okna šiba jače,

pogled mi zastade na brezama belim,

kao da se smeju čoveku što plače.

Ti prolaziš, sneg polako pada,

i nečujno tvoje stope briše,

srce tužno k'o da mi šapuće,

ne traži je i ne moli više.

Ponekad mi dođe u besne noći

žena s kojom često dočekivah zoru,

a zašto večeras drhtava mi ruka

njeno lepo ime piše po prozoru.

Večeras ću opet u neku kafanu

da sedim s ljudima koji tugu blaže,

s tugom u srcu da prošlost prizivam,

a drhtave ruke k'o da njene traže".

(Duško Nikolić - Aca Marjanović)

Ovo je pesma za muzičke gurmane, ljubitelje neizvikanih dvojkaških sentiša. "Ti prolaziš sneg polako pada" potpisuju široj javnosti nedovoljno poznati autori - obrenovački tandem Duško Nikolić Belac i Aca Marjanović. Pesmu je 1982. godine snimio obrenovčanin Pera Grubić uz ansambl Ace Todorovića Krnjevca. Ubrzo je Pera završio pevačku i diskografsku karijeru, a ova prelepa pesma nije ni stigla da se zavrti. Ćutala je na pretposlednjoj Perinoj ploči, sve do pojave "Jutjuba", kada je došla u vidokrug lovaca na narodnjačke siročiće.

Čim se pomene Pera Grubić, prva asocijacija je stih legendarne pesme "Jesenje su kiše počele da liju, dobio sam mlađan poziv za armiju". Zapravo, jedna namenska pesma Ace Stepića i Doce Ivankovića zasenila je i Peru Grubića i sve druge iz njegovog opusa.

- Imao sam sreću da na prvoj ploči snimim moj najveći hit, i to kao zamena pevaču Mići Srećkoviću. Mića je pevao kao Zaim, a ja sam više preferirao Safeta. Kompozitor Aca Stepić, moj zemljak, tražio je pevača sa malo kristalnijim glasom. Izbor je pao na mene, i tako sam 1967. godine snimio "Dobio sam poziv za armiju", ne sluteći kakav će hit postati. Pesma je objavljena za jednu malu diskografsku kuću (Sportska knjiga), a postala jedan od najvećih hitova. Džaba što sam kasnije snimio još šezdesetak pesama, možda i lepših od ove vojničke - kaže Pera Grubić.

Milionska publika prepoznala je u Perinom glasu čoveka plemenite emocije, zaštitnika patrijarhalnih vrednosti. Pogađao je Pera u srca mnogih porodica koje su odgajile sina prispelog za vojnika, a posle vojske, znalo se - ženidba, svadba, rođenje deteta, krštenje... Posle majke i oca, glavni junak se obraća svojoj dragoj, obećavajući joj vernost, i posle 24 meseca vojske. Svaki stih Doce Ivankovića odražavao je veru u porodicu i otadžbinu, a Pera Grubić je svojim glasom samo uveličao "hepiend".

- Ja sam mogao da živim samo od jednog hita sa moje prve ploče. Krenuli su pozivi u kafane, na svadbe i vašare, petnaestak godina sam pevao u duetu sa mojim kumom Nikolom Uroševićem Gedžom. Usledili su pozivi čelnika najvećih diskografskih kuća, potpisao sam petogodišnji ekskluzivni ugovor sa "Jugotonom", snimao sam i za "PGP", "Diskos", "Šumadiju", "Beograddisk", "Radio Kruševac". Ubrzo je stigao i poziv na "Ilidžu" 1968, i prvo razočaranje. Posle moje prve ploče za "Jugoton" sa 4 veoma slušane pesme Ace Stepića i Doce Ivankovića ("Pokraj stare česme", "Oproštaj", "Kolubaro, tiha reko", "Sinoć prođoh kroz selo"), trebalo je da pevam na "Ilidži", kao jedan od udarnih pevača zagrebačke produkcije. Danima sam očekivao pesme od direktora "Ilidze", a dočekao ih dan uoči festivala. Shvatio sam da su me minirali, nisam otputovao na "Ilidžu", iako je trebalo da pevam "Ah, ljubav, ljubav" i "Sve je samo varka". Prijatelji su mi govorili da idem po svaku cenu i da ću pesme naučiti u vozu. Bio sam svestan šta propuštam (ilidžanski festival je tada prenošen uživo na televiziji), ali nisam otišao - priča Pera za Muzičku apoteku.

Petar Grubić Foto: Promo

Od 1967. do 1984. snimio je Pera 18 singlova i 2 albuma, sa šezdesetak prelepih pesama Ace Stepića, Doce Ivankovića, Buce Jovanovića, Žarka Pavlovića Valjevca, Duška Nikolića, Ace Krnjevca, Mlađe Nikolića, Zorana Dimića: "Dobio sam poziv za armiju", "Povratak iz armije", "Devojčice digi, digi, daj", "Ti prolaziš, sneg polako pada", "Idem kući, a već ponoć", "Prijatelja nema", "Čitav život propiću", "Srećan ti put i doviđenja", "Povedi kolo Miloje", "Bili smo nekad mladi i lepi", "Ako dođeš u svanuće", "Čekam te draga znaj", "Hajde curo za mene"... Ovakve pesmetine požele bi i najveće zvezde narodne muzike, a Pera Grubić ostade vrhunski, a anoniman pevač, više poštovan nego popularan, izuzetno muzikalan i duhovit, a van domašaja javnosti. Diskofili ga pamte po blaženom osmehu sa trouglastog lica, a prijatelji i kolege kao skromnog i povučenog, gotovo stidljivog i plašljivog čoveka za današnje estradne kabadahije.

- Živeo sam lepo od pevanja, a mogao sam isto tako lepo da živim od mog mlinarsko-pekarskog zanata. Počeo sam da snimam u doba kada su samo dobri pevači mogli zapevati na radiju ili na pločama. Danas bi svi da pevaju, a niko pojma nema. Danas i antisluhista može da se "ispegla", a malo ko ima osećaj i dušu za pesmu. Kad sam snimio moju poslednju ploču "Srećan ti put i doviđenja", zaposlio sam se u obrenovačkim elektranama, i sa punim stažom otišao u penziju. Danas živim od uspomena i uz pomoć "pejsmejkera" - kaže Pera Grubić, pevačina vrhunske dikcije i intonacije, vlasnik medoustog glasa.

Toliko za ovu priliku od Pere Grubića. Ostaje mi teži deo posla - da ovog stidljivog dobricu dovedem pred kamere.

(Goran Milošević)