Sveta Pajić, pevački unikat Doce Ivankovića: "Selja" iz Ivanovaca proslavio "Mitra rabadžiju"

"U jesenje dane kad se gora sa listom rastaje,

Preporučujemo

ostavi me draga moja, sunce moje najmilije.

Kao laste kad odlete iz rodnoga kraja,

ostavi me da drugujem s bolom,

da se sećam njenog milovanja.

Vratiće se laste gori u proleće,

meni draga nikada neće.

Tužno ječi gora, vetar vije ogolele grane,

gde da nađem zaborava u jesenje tužne dane.

Kako srcu da dokažem, kako da ga lažem,

da su dani sreće prohujali i da smo se zauvek rastali.

Duni vetre jače da ne čuje draga kako plačem,

nek' oblaci kišu liju da momačke suze skriju.

U životu najteže je kad iskreno voliš,

i kad saznaš da ti voljen nisi,

i kad moraš ljubav da preboliš".

(Dobrivoje Ivanković)

"Vratiće se laste gori u proleće" je tipičan šumadijski sentiš Dobrivoja Doce Ivankovića. Pesmu je 1970. godine prvi snimio Sveta Pajić uz ansambl Duška Petrovića i njegovih "Grbinovaca", a 11 godina kasnije presnimio Savo Radusinović uz ansambl Tomice Miljića.

- Savo me kolegijalno pitao da li može da presnimi dve Docine pesme koje sam ja snimio: "Vratiće se laste" i "Zapevaj danas majko". Odobrio sam i ja, odobrio je i autor, ali sad vidim da sam mogao i da trgujem. Trebalo je da pristanem, ali uz uslov da i ja Savi presnimim dve njegove malo skuplje: "Šesnaest ti leta beše" i "Pomirenja više nema" - priča Sveta Pajić, pevački unikat.

- "Vratiće se laste" snimio sam uz mnogo muka. Gitarista Boža Lalović, iz ansambla Braće Petrović "Grbinovci", naslutio je svađu u studiju. Sećam se kako mi je savetovao da ja snimam prvi, jer će se Petrovići posvađati sa producentom. Ja sam prednost dao Dušku Petroviću, velikom majstoru romske pesme, koji se proslavio onom čuvenom "Piramange korkoro, čororo". Legendarni Mića Đorđević, tadašnji producent PGP-a, protivio se da Duško snima na srpskom jeziku zbog iskrivljenog akcenta. Uporan Mića, uporan Duško: "Kad nećeš da snimaš mene, nećeš ni Svetu. Da ti je došla neka sa minićem, ti bi je snimao i da je mutava, a ja mogu da pevam i da je salijem pa mi ne vredi". Snimanje je otkazano zbog svađe, pa smo Duško Petrović i ja došli na popravni - kaže Sveta Pajić.

Već posle prve snimljene ploče "Ajde Belja, traktor nema Selja" iz 1967. dobio je umetničko ime "Selja".

- Rođen sam početkom rata, onog drugog sa Nemcima, u Ivanovcima kod Ljiga. Kod oca sam nekako isplakao da mi kupi harmoniku. 60-ih sam učio da sviram u Beogradu kod Đurice Ćirkovića. Po povratku iz vojske batalio sam note, počeo sve pesme da hvatam na uvo. Kad sam formirao svoj repertoar, krenuo sam po svadbama i kafanama. Kad sam se vratio sa jedne svadbe u Slancima sa bakšišom od sto hiljada, moj otac me pita: "Kome si ukrao ove pare, da vratim pre nego što dođe milicija" - seća se Selja svojih trnovitih početaka.

Sveta Pajić je pevački unikat pesnika i hitmejkera Doce Ivankovića. Sveta je pevao baš onako kako voli Doca: seljački, nazalno, kao da zapéva. Od 1967. do 1982. snimio je Sveta jedanaest singlica i jedan LP sa nekoliko besmrtnih pesama: "Tera kola Mitar rabadžija", "Vratiće se laste", "Zapevaj danas majko", "Dok živim, hoću da živim", "Mi smo momci Šumadinci", "Kafedžijo, otvori kafanu", "Prvi raport", "Kolibica", "Neispunjena želja", "Bila si tuđa žena", "Umoran sam od života", "Ajde Belja"...

- Nekad se govorilo - dok si na rudi, dotle para ima. Tom jadnom Mitru rabadžiji sve se smučilo kad je ugledao svoju ženu, jer, jadan zna da ne može bez žene, i što je stariji, trebaće mu sve više - veli Selja.

Sveta Pajić Printskrin: Youtube/PESMA KAO LEK – TV DUGA PLUS

Sa Docom je snimio najšaljiviju vojničku i najdužu svadbarsku pesmu (11 strofa, od prosidbe do ženidbe).

- Pevao sam najčuvenije svadbe u Beogradu, kad su Mirijevo i Žarkovo bili sela kod Beograda. Harmoniku na rame i idemo pešice po kuma i starojka. U mojoj ekipi je svirao violinista Moma Stanojević, Kepa bubnjar iz "Smaka", a pripomagali Zoran Jovanović i Radiša Urošević. Pevao sam svadbe koje su trajale četiri dana, od subote do utorka. Subota je bila rezervisana za momačko veče, u nedelju se dovodi mlada, u ponedeljak se ide kod kuma i starojka, a uveče kod domaćina, a utorak je bio aščijski dan, za dede i babe. Danas su ubrzane i pesme i svadbe - primećuje Sveta Pajić.

I danas živi u svojim Ivanovcima, onako mladolk kao sa slika, a peva bolje nego sa ploča:

- Zbog pesme sam upoznao mnogo žena, pa i onih koje nisu moje. I danas moju najviše volim, ona je samo moja. Nikad je nisam prevario, kad je bila sa mnom. Prevario sam je samo kad sam morao, uz božji oproštaj. Bog mi je izgleda oprostio, jer sam sa mojom Micom u braku više od pola veka.

(Goran Milošević)