72. rođendan Predraga Negovanovića: Kako napraviti veliki hit od malog mrava i miša u budžaku

"Zrelo žito, zrelo žito, kukuruz je žut,

Preporučujemo

u ambaru Anuška drhti kao prut.

Njene krupne oči sijaju u mraku,

ona vrisnu: jaoj, miš je u budžaku!

Ooo, aaa, Anuška, Anuška, sakrio se miš,

sami smo u mraku, što me ne grliš.

Svuda svetlo, svuda svetlo, u ambaru mrak,

uplašena Anuška skočila na džak.

Jedva smirih Anku, spustih je sa džaka,

ona vrisnu: jaoj, viri iz budžaka!

Stara vrata, stara vrata, teška kao tuč,

jedva sam ih zaključ'o, u mom džepu ključ.

Ruke moje traže Anušku u mraku,

ona vrisnu: jao, mrda u budžaku!"

(Predrag Negovanović - Ruždija Krupa)

Maestro Predrag Negovanović je i od malog mrava napravio najveći hit. Iste godine je i od miša u budžaku napravio hit. 

- Uz mog brata Novicu Negovanovića počeo sam da sviram harmoniku. Kada sam izgradio svoj stil, počeo sam da vijugam po starim pesmama, da ih oblačim u neko moje ruho. Bubnjar Jelenko, koji je tih godina svirao u našem ansamblu, predloži mi da pokušam i sam nešto da iskomponujem. I tako je počelo - priča za Muzičku apoteku Predrag Negovanović, jedan od najtiražnijih kompozitora narodne muzike.

- "Malog mrava" sam dobio od Ruždije Krupe, početkom 80-ih, kada je bilo jako teško snimiti nešto provokativno. Tekst je imao četiri strofe, počinjao sa "mravinjak, mravinjak u zelenoj travi". Umesto mravinjaka ubacio sam mrava na sigurniji teren - livadu, a livada obično traži pesmu u ritmu dvojke. Pošto se vragolasti mrav opio, teško je bilo spakovati ga u dvojku. Vraćajući se iz tazbine, na putu od Pala do Kraljeva, setio sam se jedne svadbe na kojoj sam čuo Šabana Bajramovića i neke pesme u sa-sa ritmu. Tako sam "Malom mravu" udahnuo foršpil, melodiju i ritam. Usledile su i pozitivne i negativne kritike. Jan Nosal, glavni urednik "Diskosa", predložio mi je umesto malog mrava neku prihvatljiviju životinjicu, na primer bubamaru. Srećom, dobio sam mnogo važnu pohvalu od Duška Radovića: "To je najlepša erotska pesma koju sam čuo". Izbor je pao na mog prijatelja i zemljaka Tomu Čolovića, bogomdanog za "Mrave", "Gavrane", "Crne mačke", "Bele vrane", "Ježeve", i slične teme. "Mali mrav" je, eto,  pobedio i Tomu i mene.  

Posle "Mrava" i "Miša u budžaku" usledio je čitav ciklus erotsko-šaljivih pesama iz muzičke radionice Predraga Negovanovića: "Nisam majstor da napravim bure" (Era Ojdanić), "Milicijo, puške na ramena, u poteru, pobegla mi žena" (Bora Drljača), "Čizmice crvene" (Paško Handanović), "Rupica na bradi" (Snežana Babić), "Zabranjeno da me voliš" (Snežana Savić), "Žene vole oficire" (Rade Jorović), "Tako, tako, samo tako" (Miloš Bojanića), "Kad bi čaša s vinom znala", "Što si, mala, mršava k'o grana" (Lepa Brena), "Visoka ti cipela, noga ti je mala (Milenko Živković)...

Rade Jorović, Lepa Brena/Foto: Promo

- Prošao sam sveta, ali sam u duši ostao narodni čovek. Odrastao sam na Moravi, zavičaj me zadojio šumadijskom pesmom. Komponovao sam i ja o Moravi (Nek' me ne zaborave devojke sa Morave), ali se uplaših da Morava ne presuši koliko pevamo o njoj. Da bi novokomponovana pesma ostala, narod treba da je oseti i razume. Zato sam pažljivo birao i tekstove i pevače. "Nisam majstor da napravim bure" je kao stvorena za Eru, ali nikako ne bi legla Cunetu. Ruždja Krupa me snabdevao takvim stihovima, sarađivao sam i sa Dobricom Erićem, Milom Janković, a neke stihove koje sam ubacio u moje pesme čuo sam u komšiluku od Mirka Vranića, građevinca iz Cvetaka kod Kraljeva. Čovek zida i sipa rimovane umotvorine - kaže Preda.

- Rade Jorović je divan pevač za saradnju, poslušan i konstruktivan. Zamislio sam jednu novu zvučnu sliku u pesmi "Pogledom te tražim". Nedostajao nam je cimbalo, težak instrument u svakom pogledu. Rade je našao kamion i dovezli smo ga iz Novog Sada u Beograd. Rade je bio vrlo kreativan i za pesmu "Žene vole oficire". Od jedne koračnice i slikovitog spota stvorili smo večitu pesmu - otkriva maestro.

Predrag Negovanović je u svom stilu komponovao i pesmu "Kad bi čaša s vinom znala", vodeću na Šabanovom albumu iz sredine 80-ih. 

- Ta pesma me je zaposlila u jednoj državnoj firmi. Naime, Stanko Terzić, direktor "PGP-a", čuo je u kolima pesmu "Kad bi čaša s vinom znala". Pitao je svoje saradnike ko je komponovao tu pesmu. Kad je čuo da sam to ja, pozvao me i ponudio mesto muzičkog urednika u produkciji, u ekipi sa Vukasom, Mišom, Bosancem...

Maestro Predrag Negovanović neumorno stvara, verujući u lekovito dejstvo pesme. Bila tužna, bila vesela, pesma treba da pomogne čoveku, da ga oraspoloži ili makar uteši. Retko se pojavljuje u javnosti, to prepušta pevačima svojih pesama.

- Ja sam kompozitor, al' nisam pevač, ja sam krojač, al' nisam maneken, nisam lekar, al' mogu pomoći. I lekari kažu da muzika pozitivno utiče na zdravlje. I zato: ima leka Muzička apoteka. Uzmite! - poručuje maestro.

(Goran Milošević)