Vodenice, opevane k'o devojke: "Moja vodenica se udavila" (PLEJLISTA)

"Na potoku usred gaja vodenica melje stara, tiho voda jazom huji, vodeničko kolo bruji, od jutra do mraka puna je momaka, jer tu brašno melje i ušur uzima, lepa vodeničarka. Devojčica brašno melje od brašna joj lice belje, svakim danom sve je više momčadije što uzdiše. Okreće se kolo, taka-tika-taka, svakom pomeljaru zapela za oko, lepa vodeničarka. Vodenica čeketala, čeketala pa prestala, udade se lepa cura sa mirazom od ušura. Sad pevaju ptice oko vodenice, jer nema momaka, ode im zauvek, lepa vodeničarka" (Dobrivoje Ivanković)

Preporučujemo

Ovo je, po mnogima, vodeća pesma iz "vodeničkog ciklusa" narodne muzike. "Lepa vodeničarka" snimljena je 1968. na singlu zagrebačkog "Jugotona". Pesmu je prvi put snimio Rajko Jovičić, na melodiju i stihove Dobrivoja Doce  Ivankovića, uz ansambl Radoja Mitrovića Barajevca. Nekoliko godina kasnije, Rajko je još jednom snimio pesmu uz ansambl Mileta Stojanovića Lovca.

Bio je to autorski pečat pesnika i kompozitora Doce Ivankovića, koji je samo u jednoj godini napisao četiri besmrtne pesme: "Jesenje su kiše počele da liju", "Uzmi sve što ti život pruža", "Mitar rabadžija" i "Lepa vodeničarka". Bio je to i diskografski početak ansambla Radoja Mitrovića Barajevca, koji je nekoliko godina svirao drugu harmoniku u ansamblu Buce Jovanovića. Bio je to i najveći pevački uzlet Rajka Jovičića iz Aranđelovca, skromnog, tihog i nenametljivog čoveka. Kako je živeo, tako je i otpevao "Vodeničarku" - ležerno, meraklijski, sporohodno. Ova interpretacija podseća na vrhunski radio snimak, iako je Rajko skroman kafanski pevač - u kafani počeo, u kafani umro. 

Nema više vodenica, potočara i pomeljara, nema više Doce, Barajevca, Rajka... Ostala je "Lepa vodeničarka" kao spomenik i sveća.

"Vodenice moja stara, oboje nas život vara, vremena se promeniše, sad ne melje niko više" - napisa Atanasije Savić.

I najveći pesnici i najtiražniji kompozitori komponovali su pesme o vodenici: "Na Moravi vodenica stara" (Dragiša Nedović), "Melje, melje stara vodenica", "Naše tajne čuva vodenica" (Rade Vučković), "Stara vodenica" (Žarko Pavlović Valjevac), "Vodeničar" (Dragan Aleksandrić), "Vodenica potočara" (Miša Mijatović). Jednu od najlepših pesama o vodenici napisao je Mića Stojanović.

Printskrin: Youtube/ PGP RTS - Zvanični Kanal, Slobodan Betulić Betula

- Pesmu "Kome šumiš, oj, Moravo" posvetio sam svom ocu. Moj otac je bio vodeničar na Moravi. Ja sam spavao u vodenici. Ko je tada imao vodenicu, bio je pravi gazda, imao je malu fabriku za proizvodnju brašna i zdrave hrane. Vodenica je bila i dom kulture i pozorište. Vodenica je bila splav mnogih generacija - pričao je u mojim emisijama pokojni Mića Stojanović.

- Moja vodenica je bila živo biće! Napravljena je u selu Bogdanju, pa je Morava progutala. Moj otac je prodao vodenicu da bi mi kupio harmoniku. Vodenica je prodata i otišla u selo Kukljin. Jedne godine odnese je voda i zakači se u Jasiki kod Kruševca. Onda je kupi jedan Kraljevčanin i postavi na Ibar. Ali, moja vodenica je levačka, sa leve strane, pa novi gazda nije mogao da ulazi preko dolapa. Jednom nadođe Ibar i odnese vodenicu, vrati je u moje selo gde je pravljena. Tu udari u jednu vrbu i potone. Promenila mnogo mesta, 30 kilometara nizvodno, 30 kilometara uzvodno, menjala gazde i stradala tamo gde je i sarođena. Moja vodenica se udavila!

(Goran Milošević)