Bračni dueti: Bosa i Rade, Dušica i Nedeljko, Keti i Đole, Vera i Danilo, Slobodanka i Stojan

"Kolika je tuga srca moga što neverstvom tvojim meni stvori,

Preporučujemo

još su veće u grudima rane zbog ljubavi lažne draga tvoje.

Zato idi, ne vraćaj se, da me laž ne mori,

nek' ti drugi mrsi crne kose i nek' ljubi plave oči tvoje.

Uzalud je da me sada moliš i da plačeš ti neverna ženo,

ja ne želim nikome da praštam jer za mene sve je izgubljeno.

Mislio sam iskreno da volim i da i ja znam za pravu sreću,

al' su laži umorile dušu, više nikom verovati neću."

(Radoje Mitrović Barajevac - Miodrag Ž. Ilić)

Polovinom prošlog veka odjekivali su dueti i sa radio talasa i sa gramofonskih ploča. Međutim, malo je onih koji su od duetskog pevanja napravili trajnu i uspešnu karijeru uporedo sa bračnom vezom.

Pesmom "Plave oči" iz 1975. godine narodna muzika je dobila veliko pojačanje - pojavio se duet Slobodanka i Stojan Stevanović. Dueti su, pre Slobodanke i Stojana, snimali uglavnom idilične pesme sa zavičajnim motivima. Stevanovići su otvorili "eru" sentiša u duetskom pevanju. Slobodanka je prava lepotica sa Kosmaja, bogatog kafanskog iskustva, a Stojan je muzikalan gospodin iz okoline Paraćina. U muzici i u braku proveli su 50 godina.

- Buca Jovanović je čuo naše prve pesme. Sećam se, upitao je našeg kompozitora: "Radoje, gde nađe ove, imaju nečuvenu boja glasa!" Imali smo iste ili slične trilere, Slobodanka je pevala niže, a ja više, i tako pola veka - kaže Stojan Stevanović.

Keti Selimova i Đole Želčeski su medijski najatraktivniji bračni duet. U pesmi i u ljubavi provedoše 60 godina i postaše najveći ambasadori makedonske pesme. Savršeno sinhronizovani, i pevački i scenski, podizali su atmosferu do usijanja, pa i onda kada međusobno nisu govorili. Zato pokojni Đole i izjavi pre neku godinu u mojoj emisiji: "Prvo smo bili momak i devojka, pa muž i žena. Zadnjih godina smo kao brat i sestra, a sad smo kao sestre".

Dušica i Nedeljko Bilkić su izraziti solo pevači. Prošl su kulturno-umetnička društva, školu Radio Beograda, najveće orkestre i kompozitore, pa tek onda zapevali u duetu, i to potpuno autentično. Redak spoj radio pevačice i grlatog sevdalije izrodio je duetske pesme sa mediteranskim prizvukom. Dušica i Nedeljko - to je priča o trajanju, i u ljubavi i u pesmi. Uostalom, izusti Neđo u mojoj radio emisiji: "Što sam stariji, sve sam bliže ženi, naročito svojoj".

Vera Ivković i Danilo Živlović snimali su i solo, i u duetu i u dijalogu, dopunjavali se i u kući i u pesmi. Danilo je svoj južnjački šeretluk pripitomio Verinoj bogomdanoj lepoti i muzikalnosti. Danilo je uglavnom komponovao, a Vera pevala. Pevao je i Danilo, snimio stotinak pesama kao solista. Pevali su i u duetu, proslavili mnogo pesama. Sudbina je tako htela - radost i veselje delili su sa milionima, bol i tugu samo na pola.

Bosa Ovuka i Rade Bogićević su prvi dugotrajući bračni duet na ovim prostorima. Nakon pojave Bose i Radeta, početkom 60-ih godina prošlog veka, došlo je do diskografske eksplozije dueta. U svetu narodne muzike, početkom šezdesetih godina prošlog veka, bilo je više dueta nego solista. Naravno, mnogi "ad hoc" dueti nestali su posle jedne ili dve-tri snimljene ploče. Bosa i Rade traju i posle svoje smrti. Nisu snimili nijednu izvornu, a svaka njihova zvuči kao da je izvorna! Ono što su Janko Veselinović i Laza Lazarević u književnosti, to su Bosa i Rade u narodnoj pesmi - tumači moralne čvrstine i patrijarhalnog načina života.

(Goran Milošević)