Bata Kandini pevački uspesi: I kolo kad sviram, ja ne mogu da ćutim (PLEJLISTA)

"Šljiva na pragu moje rodne kuće, na njoj dve 'tice, suton i svanuće.

Preporučujemo

Pod šljivom sofra, fenjer i postelja, slava, svadba i sveta nedelja.

Šljiva k'o devojka raspletenih kika, s punom buklijom na vrhu ćuvika,

šljiva pred kućom, domaćinska slika, šljiva na grobu, mesto spomenika.

Šljiva na bregu, šljiva u dolini, šljivov cvet po celoj mojoj očevini.

Ti si nama melem i piće i hrana, od prvog jutra do poslednjeg dana.

Putniče što ideš iz daljine sive, zapamti ovu poslovicu prostu:

kuća pred kojom ne cvetaju šljive, ne nada se više ni suncu ni gostu.

U Srbiji, zemlji voćnjaka i njiva, sve više je kuća i bašta bez šljiva.

Šljiva kao majka raspletenih kika, s punom kotaricom na vrhu ćuvika,

šljiva pred kućom, porodična slika, šljiva na grobu, mesto spomenika." (Bata Kanda - Dobrica Erić)

Zahvaljujući Bata Kandi, propevaše i ovi stihovi Dobrice Erića. Tako je Bata Kanda ostao veran svojim strogim kriterijumima - uvek traži neku višu umetničku notu.

- Inspirativno je pevati Dobričine stihove. I kad ih recitujete, obuzimaju vas slike zavičaja. Ja sam rođeni Beograđanin, ali sam odnegovan u patrijarhanom i svetosavskom duhu, od skromnih roditelja i genetike čistog opanka. Moj otac je Šumadinac, a majka Obrenovčanka. Svašta sam doživeo i zapamtio u danima bosonogog detinjstva, u izbeglištvu u Obrenovcu, u tom ciganskom koloritu. Taj filmski osećaj prisutan je i u mojoj muzici. I moja kola proizvode slike - kaže Bata Kanda.

Ovaj multimedijalni umetnik pisao je i komponovao pesme i za sebe i za svoje kolege. Na ploči svog života, sa druge strane legendarnog "Najciganskijeg vašarskog kola", nalazi se jedan ubitačan sentiš: "Život je lep, život je ružan, kako za koga, a ja sam tužan".

- Kad je Bora Spužić Kvaka čuo tu pesmu, odmah se prepoznao i zavapio: "Daj mi tu pesmu Kando, to je pesma mog života". Naravno, dao sam je Kvaki, ali dve godine kasnije. Imao sam potrebu da opevam moju životnu nesreću sa levom rukom, a Kvaki je legla najlepše na svetu - primećuje Vladeta R. Kandić.

U duetu sa svojim bratom Ratomirom, 1974. godine snima pesme "Ja i moj brat" i "Udri brigu na veselje" u kozersko-šeretskom duhu: "Ja i moj brat, mislili smo stalno, izmislili nismo, i na kraju svega ostadoše želje, neostvarene. Ravno pa uzbrdo, i opet ravno nizbrdo".

- 1975. godine snimio sam moju prvu ozbiljnu pevačku ploču sa četiri pesme uz ansambl Radojke Živković: "Lava manđe", "Vojvodino ravna i pitoma", "Kaži pesmo što duša oseća" i šaljivu makedonsku "Pomognite more da se ženam" - ističe narodnjački džezer.

Bata Kanda je oličenje pevača šeretskog stila. 1987. godine na LP-iju "Jugodiska" snima svoju tezgaroški najskuplju pesmu: "Nemam kuće ni kućišta, nemam nigde ništa, ali imam oko vešto, a to znači nešto. Hvala bogu što još mogu da živim po volji, ovi što su oženjeni nisu ništa bolji".

- Ja nisam takmičar, nisam konkurent u estradnom stampedu. Ja sam entuzijast, fanatizovani zaljubljenik u umetnost - veli Kanda.

bata kanda Printskrin: Youtube/PGP RTS - Zvanični Kanal

- Prošao sam nekoliko kulturno-umetničkih društava i krenuo u nadogradnju našeg prebogatog folklora, i harmonski, i instrumentalno. Uspeo sam da se izborim za svoju autohtonu frazu od šesnaest taktova. Stvorio sam tu vrstu prepoznatljivosti da, kad pritisnem ton na harmonici, kažu - to je Bata Kanda!

Svoj najuspešniji pevački album izdaje 1982. godine za PGP, sa nekoliko stilski veoma različitih pesama, od "Delije sa šubarom", preko "Radovane sine", do prelepe posvete Borinom Vranju: "Hej putniče, kad u Vranje dođeš, Borinim sokakom svakako da prođeš. I da vidiš, aman, lepotice Sofke, još ga obilaze vranjanke devojke. Vranje, moje žuto cveće, tvoja žal za mladost nikad proći neće".

- Sve u muzici radim spontano, kao čovek koji oseća momenat za improvizaciju. I kad sviram kolo, ja ne mogu da ćutim - kaže Bata Kanda.

- 21. vek sam posvetio pisanju muzike na tekstove naših najvećih pesnika. Snimio sam Disa (Ne marim da pijem, al' sam pijan često), Ršumovića (Zdravica), Miku Antića (Nikolić), Crnjanskog (Lament nad Beogradom)...

(Goran Milošević)