Preminuo Mića Stojanović, zlatousti iz Bogdanja (1): "Harmoniko moja" i ostali pevački uspesi

"Harmoniko moja, suzom nakvašena, znaš li da je moja draga isprošena. Sviraj, sviraj meni one pesme njene i pitaj je zašto je ostavila mene. Harmoniko moja, ti si sa mnom bila, kad me moja draga nežno poljubila. Zar u onom času lažno me volela, kad u zagrljaju drhtala je cela. Kako može teško srce da zaboli, kad nekoga ljubiš, a lažno te voli. Ostali smo sami, harmoniko moja, još me samo teši bolna pesma tvoja." (Mića Stojanović - Dragiša Nedović)

Preporučujemo

Ovo je pevačka lična karta Milutina Miće Stojanovića i narodnjačka himna harmonike. Snimljena je pre šezdeset godina, kada je harmonika bila pravi raritet na ovim prostorima. Nit se pevalo o harmonici, nit se sviralo na harmonici. Ova pesma je doživela desetine različitih izvođenja, svakako superiornijih od Mićinog. Ali, da ne beše ove prve verzije, ne bi bilo ni svih drugih, ne bi bilo ni ovakve popularizacije harmonike.

Ostaće zabeleženo u analima: Mića Stojanović, naočit momak, holivudske lepote, najviše je popularisao harmoniku na ovim prostorima.

- Rođen sam 2. septembra 1935. u Bogdanju kod Trstenika. Rođen sam u zaleđini Šumadije, na Zapadnoj Moravi. Srbija ima tri Morave i mnogo Moravica, ali se sve pesme "moravskog ciklusa" odnose uglavnom na Zapadnu Moravu. Ponosim se na svoje godine, jer nisam protrčao kroz njih. Godine su me polako vodile: izvodile me na Moravu, u očevu vodenicu, vodile me u vinograde, na seoske mobe. Godine su me vodile tamo gde su moje pesme i nastale, u prirodu i među dobre ljude - govorio je Mića Stojanović.

- Kroz život me vodila i harmonika. Ona je putokaz moga života. Pesma "Harmoniko moja" ne nastaje ni slučajno, ni namerno, već uz veliki podsticaj. Imao sam trinaest godina, vozom sam putovao u Kruševac u muzičku školu, a u Kraljevo u gimnaziju. Jednog sumornog jesenjeg jutra, voz je stao i čekao da uđu svatovi. Ušla je i mlada. Bila je to moja dve godine starija simpatija, moja nesuđena. Iškrabao sam, onako u besu, celu svesku do Kraljeva. Prvo je nastala melodija, a tekst sam hiljadu puta doterivao. Pesmu sam snimio desetak godina kasnije, a tek u mojoj devetoj deceniji saznadoh da je moja nesuđena preminula.

I tu nije kraj Mićine sage o harmonici i njegovoj nesuđenoj. Snimio je na melodiju Mije Krnjevca i tekst Dragiše Nedovića romansu "Sanjao sam harmoniku jedno veče celo". Kad je ostarila nesuđena, nastala je pesma "Okićena s malo para, harmoniko moja stara".

- Posle dvadeset godina od njene udaje, negde na Terazijama, sretnem nju, devojku istog izgleda kao i moja nesuđena. Zaustavim je, kažem joj na koga mi liči, a ona će ti meni: "Pa, to je moja mama". Odem u park kod Muzičke akademije i na novinama napišem stihove: "Dani sreće, dani mašte, davno je to bilo mila, sad se samo sećam tebe, kad si moja ljubav bila. Jednog dana kao u snu, ostvari se želja moja, mislim da sam tebe sreo, al' to beše ćerka tvoja. Zapitah je gde si sada, da li si me spominjala, a ona mi reče, jeste, još dok sam bila mala. Na rastanku rekoh, kćeri, pomilovah je po kosi, sretno živ'te u svom domu, jedan pozdrav majci nosi" - govorio je u mojim emisijama zlatousti iz Bogdanja.

U jeku najveće popularnosti, polovinom prošlog veka, postaje jedan od urednika i producenata zagrebačkog "Jugotona", jedan od prvih estradnih menadžera i jedan od najvećih majstora umetničke fotografije.

- Moj najveći uspeh kao harmonikaša nije u tome kako sam svirao i komponovao na harmonici, već u činjenici da sam otac i osnivač Prve harmonike u Sokobanji. Ja sam taj koji je podigao harmoniku, stvorio najveći festival harmonike na ovim prostorima. Danas harmonika ima svoju katedru na raznim akademijama. Ima sokobanjskih pobednika koji su docenti i doktori na raznim akademijama širom sveta - isticao je bogomdani pesnik.

Mića Stojanović, Muzička apoteka/Foto: Promo

Mića Stojanović je jedan od prvih narodnjačkih kantautora: piše, komponuje, svira i peva. Po vokaciji je najmanje pevač, ali je polovinom prošlog veka snimio desetine pevačkih ostvarenja, što solo, što u duetima sa Lepom Lukić, Biserkom Mišić, Mirom Grozdanović, Ljubicom Kostić, Nadom Pejčinović: "Harmoniko moja", "Mnogo snova, mnogo nada", "Kraj Morave na obali", "Komšinice preko puta", "Zašto sruši bračni veo", "Šetao sam nepoznatim gradom", "Vrati se, ljubavi najdraža", "Za tvoj, draga, rođendan"...

- Polovinom prošlog veka svirao sam harmoniku na "Ilici" u Zagrebu u restoranu "Lovački rog". Svirao sam sa tamburaškim orkestrom Radio Zagreba pod upravom Julija Njikoša. Odem da predložim nove pesme za Nestora Gabrića, a meni urednik "Jugotona" predloži da ja snimim svoje pesme, ali uz potvrdu da sam solista nekog radija. Ja odem u Radio Novi Sad, gde sam inače bio solista na harmonici, izvučem potvrdu i uđem u diskografiju. Priznajem, moje su ploče kupovane i zbog slika na omotu. Ja sam prvi pevač koji je ubedio čelnike Jugotona da se ploče štampaju sa slikom pevača, umesto dotadašnje kartonske ambalaže - govorio je legendarni kantautor.

- I kad sam pesmom obilazio svet, falila mi je moja Šumadija, moja Morava, moja kuća. U vodenici moga oca, jednog ratnog Božića, nadošla mi je pesma: "Sanjao sam Šumadiju, i video cvetna polja, tamo negde kraj Morave, gde mi živi draga moja. Video sam vinograde, i pio sam vina rujna, ljubio sam moju dragu, milovao nedra bujna. Sanjao sam Šumadiju, leti jato sokolova, video sam moju njivu kako orem s par volova. U susret mi ide draga, sa izvora vodu nosi, na ruci joj kotarica, zadenula cvet u kosi. Sanjao sam Šumadiju, baš onakvu kao što je, na proplanku stada pasu, u dolini selo moje. Video sam moju kuću, na pragu sam svome seo, dimio se stari odžak, pogaču sam toplu jeo".

Mića Stojanović, zlatousti iz Bogdanja, preminuo je u ponedeljak, 13. jula. Na današnjoj plejlisti su Mićini pevački uspesi, a sutra ćemo predstaviti i njegove kompozitorske evergrine.

(Goran Milošević)